Суртсејанска ерупција

С Википедије, слободне енциклопедије
Суртсејанска ерупција. 1: облак испарене воде, 2: вулкански пепео, 3: кратер, 4: вода, 5: слојеви лаве и пепела, 6: слој, 7: довод магме, 8: магматско огњиште, 9: дајк

Суртсејанска ерупција је тип вулканске ерупције која се дешава у плитким морима или језерима. Добила је назив по острву Суртсеј, јужно од обала Исланда. Ове ерупције су обично фреатомагматске ерупције. Дешавају се у облику снажних експлозија, које потичу од чињенице да базалтна и андезитска магма долази у контакт са великом количином плитке подземне воде. Магма која излази из вулканског кратера се брзо хлади и ствара туфне прстенове и пирокластичне конусе изграђене примарно од пепела.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Иако овај тип ерупције има сличну природу као и остали типови фреатомагматских ерупција, ипак има и неке специфичне карактеристике:

  • Физичке карактеристике магме: вискозна, базалтна;
  • Карактер експлозивне активности: снажно избацивање чврстих и топлих фрагмената магме, у виду континуираних или ритмичних експлозија, док су наслаге ових ерупција у виду базних сурџева;
  • Природа ефузивне активности: кратки лавични токови, локално у облику пилоу лава;
  • Карактер пирокластичних продуката: смена финозрног падавинског материјала и наслага пирокластичних сурџева;
  • Структуре око вулканског канала: туфни прстенови.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Schmincke, H. U. 2004. Volcanism. New York: Springer. ISBN 978-3-540-43650-8
  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука