Сутеска Мокрањско ждрело

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Сутеска Мокрањско ждрело је епигенетска клисура Коритничке реке, између Коритничке и Белопаланачке котлине чије је образовање започето у неогеним седиментима чију подину представљају кречњаци. Сутеска раздваја Мало и Велико курило. Клисура је дугачка 1,5 km, а дубока 180 m.

Географске карактеристике[уреди]

Сутеска Мокрањско ждрело простире се правцем југозапад—североисток. Она везује Коритничку котлину на југу, са Белопаланачком на северу. У овој епигенији нема меандарских лукова, стране овог ждрела су благе и без видљивих тераса.

Термално – минерални извор Пенско који избија у клисури, показује да је она епигенетска сутеска и тектонски предиспонирана, дуж једног од бројних раседа.[1]

Туристичке знаменитости[уреди]

Пенска воденица и турски мост на врелској реци иза извор Пенско

У епигенетској клисури Мокранско ждрело смештена је Пенска воденица (која и дан данас ради) и турски мост на врелској реци иза извор Пенско, а испред воденице, који је најбољи сачуван објекат из турског периода власника Афисе Усеина, османлије из Беле Паланке. Након ослобођења од Османлија, воденица је постала власништво породице Златановић из Беле Паланке.

Воденица је добила име Пенска воденица по месту на којем се налази, Белопаланачко врело —„Пенско”.

Данас туристи могу посетити ову воденицу и видети како су се у њој млеле житарице и добијало брашно Занимљиво је и напоменути да је воденица била значајно место где су се састајали локални становници за важне вранжмане и доносили важне одлука.

Извори[уреди]

  1. ^ Петровић Ј. (1998): Природа Беле Паланке и средњег Понишавља, Универзитет у Новом Саду, ПМФ, Институт за географију, Нови Сад

Спољашње везе[уреди]