Сутоморе

Сутоморе
Сутоморе;
	Плажа у Сутомору зими
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Бар
Становништво
— (2011)	1827
Географске карактеристике
Координате	42°08′20″ СГШ; 19°02′29″ ИГД / 42.139° СГШ; 19.041333° ИГДКоординате: 42°08′20″ СГШ; 19°02′29″ ИГД / 42.139° СГШ; 19.041333° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	83 м
	Сутоморе Сутоморе на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	85355
Позивни број	030
Регистарска ознака	BR

Сутоморе је градско насеље у општини Бар у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1827 становника (према попису из 1991. било је 1123 становника).

Сутоморе се може подјелити на три дијела: Поље гдје живи већи дио житеља које је смјештено на источном дијелу Спичанског поља, обалу која обухвата 2 km шеталишта уз плажу и околна насеља (Рутке, Брца, Нехај, Мишићи...). Главна улица спаја обалу и поље и у њој се налазе школа, вртић, пошта и дом здравља.

Историја[уреди | уреди извор]

Тврђава Хај-Нехај

У Спич, регион у којем се данас налазе Сутоморе и Чањ, први досељеници су стигли у XVI вијеку. Од XVIII вијека у Спичу се налазе два велика винограда: на Спичанском Пољу и у Брцама. Ово су били највећи виногради на приморју. Град Сутоморе је настао 1882. године када су изграђене прве куће на самој обали. О историји Спича је писао Иво Башић у Цетињском вјеснику 1911. године ^[1]. Изнад Сутомора налази се тврђава Хај-Нехај.

Туризам[уреди | уреди извор]

Плажа у Сутомору

Почетком августа Сутоморе остварује преко 10.000 ноћења дневно. Оволика посјећеност привлачи младе људе. На шеталишту је велики број кафића са живом свирком. Кафићи су смјештени на терасама које се налазе уз саму плажу. Терасе од морских таласа штити камени зид.

Овде се налази Железничка станица Сутоморе.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Сутоморе живи 1409 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,4 година (37,8 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. На повећање броја становника је утицао долазак великог броја расељених лица са Косова и Метохије, као и људи из мање развијених сјеверних крајева Црне Горе.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника




1948.	72
1953.	177
1961.	206
1971.	553
1981.	765
1991.	1.123	1.085
2003.	1.866	1.827

Етнички састав према попису из 2003.^[3]‍

Срби	848	46,41 %
Црногорци	769	42,09 %
Муслимани	34	1,86 %
Хрвати	15	0,82 %
Мађари	9	0,49 %
Македонци	7	0,38 %
Албанци	6	0,32 %
Југословени	6	0,32 %
Бошњаци	4	0,21 %
Италијани	3	0,16 %
Словенци	1	0,05 %
Руси	1	0,05 %
Немци	1	0,05 %
непознато	3	0,16 %

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	3	6
80+	19	26
75—79	25	27
70—74	36	34
65—69	48	57
60—64	50	57
55—59	41	54
50—54	60	68
45—49	68	63
40—44	69	67
35—39	60	61
30—34	45	48
25—29	67	63
20—24	63	71
15—19	68	48
10—14	59	67
5—9	62	57
0—4	53	57
Просек :	48	5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	23	54	63	169	235	388	655

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	649	190	144	88	124	68	23	5	2	2	3

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	722	216	442	28	25	11
Женски	750	146	442	109	45	8
УКУПНО	1.472	362	884	137	70	19

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	284	2	0	2	13
Женски	186	1	0	2	14
УКУПНО	470	3	0	4	27
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9	8	38	36	95
Женски	2	1	46	26	20
УКУПНО	11	9	84	62	115
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	8	39	8	3
Женски	4	6	5	19	23
УКУПНО	6	14	44	27	26
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	14	0	0	7
Женски	11	1	1	4
УКУПНО	25	1	1	11

Референце[уреди | уреди извор]

^ Башић, Иво (1911). Цетињски вјесник, Спич и Спичани, број 87, укуцати бр. стр. 2 и 3, бр.88, бр.89. Цетиње.
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Башић, Иво (1911). Цетињски вјесник, Спич и Спичани, број 87, укуцати бр. стр. 2 и 3, бр.88, бр.89. Цетиње.

[2] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[3] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[4] Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

[1]

[2]

[3]

[4]