Сутјеска (Сечањ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сутјеска
Sutjeska, Romanian Orthodox church.jpg
Румунска православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаСечањ
Становништво
 — 2011.Пад 1.478
 — густина31/км2
Географске карактеристике
Координате45°22′59″ СГШ; 20°41′51″ ИГД / 45.382933° СГШ; 20.697586° ИГД / 45.382933; 20.697586Координате: 45°22′59″ СГШ; 20°41′51″ ИГД / 45.382933° СГШ; 20.697586° ИГД / 45.382933; 20.697586
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина536 м
Површина47,5 км2
Сутјеска на мапи Србије
Сутјеска
Сутјеска
Остали подаци
Поштански број23244
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Сутјеска (рум. Sărcia, мађ. Szárcsa, срп. Сарча) је насеље у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1478 становника.

Историја[уреди]

Током историје Сутјеска мења своје име неколико пута назив:

Године 1333. помиње се сарчанска парохија у тамишком комитату. Зорука (Zoruka) или Стара Сарча лежала је југоисточно од Шурјана, где и данас један брежуљак и једну пустару називају именом Стара Сарча.

Сарча је припојена Великобечкеречком диштрикту 1716. године. Сарча 1717. године имала је 12 домова, а 1727. године само 9 домова. У Сарчу су се 1767. додине доселили Румуни, па је општина 1773.године имала већ 73 дома. Аустријски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да Сарча припада Чаковачком округу и дистрикту. Становништво је претежно влашко.[1] Године 1781. одкупио је Матија Шалић село од царске Коморе, али пошто није могао да удовољи својим обавезама, село буде враћено Комори. Комора 1786. године нареди пресељавање општине на пустару Тополовац, на ком је месту и данас. Када је 1797. године пописан православни клир у Сарчији је само један свештеник. Парох поп Јанко Траилов (рукоп. 1769) говорио је српским и румунским језиком.[2] Године 1800. уступила је комора, у замену за хрватска добра, ово село загребачком каптолу.

Садашња румунска црква саграђена је 1896. године.[3]

Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.
Становника 1.606 1.388 1.329 1.367 1.339 1.350
Срба ? ? ? ? ? 3
Румуна ? ? ? ? ? 1.312
Немаца ? ? ? ? ? 23
Мађара ? ? ? ? ? 12
  • Нова Сарча, године:
  • 1801. — Немачка Сарча (мађ. Német- Szárcsrcsa)
  • 1911. – Szárcsa
  • 1912. – Сарча

Нову Сарчу 1801. године населио је загребачки каптол, Антон Мандић, на северном крају старог румунског насеља Сарче, једну нову колонију, којој је уступљено 31 сесија .

Та колонија добила је 1804. год. свештеника и једну привремену капелу, која је 27. фебруара 1805. год. Освећена. Нова Сарча је имала 1811. год. 893 душе. Отворена је нова железничка станица 4. маја 1899. године. Године 1919. Нова Сарча припојена је Торонталској жупанији.[5]

  • Бројно стање становништва:
  • Популација кроз историју . [6]
Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.
Становника 1.232 1.080 1.222 1.1225 1.242 1.465
Срба ? ? ? ? ? 13
Румуна ? ? ? ? ? 44
Немаца ? ? ? ? ? 1.179
Мађара ? ? ? ? ? 208
Осталих ? ? ? ? ? 208

Демографија[уреди]

У насељу Сутјеска живи 1388 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,6 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 609 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 2.635
1953. 2.678
1961. 2.719
1971. 2.421
1981. 2.116
1991. 1.976 1.880
2002. 1.737 1.800
2011. 1.478
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
1.046 60,21 %
Румуни
  
491 28,26 %
Мађари
  
58 3,33 %
Југословени
  
31 1,78 %
Роми
  
24 1,38 %
Црногорци
  
15 0,86 %
Хрвати
  
5 0,28 %
Македонци
  
4 0,23 %
Словаци
  
2 0,11 %
Руси
  
2 0,11 %
Русини
  
1 0,05 %
Немци
  
1 0,05 %
Бугари
  
1 0,05 %
непознато
  
5 0,28 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).
  4. ^ Милекер 2005, стр. 45.
  5. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  6. ^ Милекер 2005, стр. 46.
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]