Сухој Су-17 (1949)

С Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Су-17(1949)
Sukhoi R.svg
Сухој Су-17 (1949)
Опште
Намена тактички ловац на млазни погон
Посада 1 члан
Земља порекла  СССР
Произвођач пројектант: ОКБ Сухој, произвођач: Авио завод No134 (Москва)
Први лет 1949.
Почетак производње прототип
Статус прототип
Први корисник  СССР - Совјетско војно ваздухопловство
Број примерака 1
Димензије
Дужина 15,25 m
Размах крила 9,95 m
Висина 3,94 m
Површина крила 27,50 m²
Маса
Празан 5.932 kg
Макс. тежина при узлетању 7.890 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 1 х Љуљка ТР-3
Потисак ТММ 1 х 46,00 kN
Перформансе
Брзина крстарења 980 km/h
Макс. брзина на Hopt 1.209 km/h
Макс. брзина на H=0 1.252 km/h
Тактички радијус кретања 855 km
Долет 1.080 km
Плафон лета 14.500 m
Брзина пењања 2.273 m/min
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Ово је чланак о авиону Сухој Су-17 (1949) који је први носио ове ознаке, о суперсоничном ловацу-бомбардеру Сухој Су-17, погледај чланак Сухој Су-17.

Сухој Су-17/(1949) или (Suhoj Su-17/(1949)), (рус. Сухой Су-17/(1949)) је тактички ловац направљен у Совјетском Савезу непосредно после Другог светског рата (1949), и направљен је само један прототип овог авиона.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

У току 1946. године, ЦАГИ институт је спровео опсежна истраживања на основу којих је направљена студија у којој је идентификовано неколико шема оптималних аеродинамичких форми авиона на млазни погон, јер се увидело да само пуким повећањем снаге се не може повећати брзина авиона. Ова студија је показала да је корисна примена стреластог крила код ловаца са танким профилом, чиме се смањује отпор авиона и повећава максимална брзина, што је послужило као основ свим ОКБ - Опитним конструкционим бироима у пројектовању нових авиона. На основу ове студије пројектован је и авиони о којем је реч у овом чланку.

Рад на авиону ловцу са стреластим крилима је отпочет у ОКБ Сухој већ 1948. године, када га је одобрио Министарски савет (Влада) 12. јуна 1948. Био је предвиђен као авион за блиску борбу наоружан са два топа Н-37.

Тактичко-технички захтеви за овај авион су били:

  • максимална брзина на 10.000 m висине око М=1 (Махов број) брзина звука,
  • посада од 1 члана.
  • наоружање: 2 топа калибра 37 mm.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Авион је био класичне конструкције, труп је био полу-монокок од челика и дуралуминијума са облогом од глатког алуминијумског лима. Имао је танка стреласта крила у односу на труп, трапезастог облика, позиционирана око средине висине трупа, за авион се могло рећи да је био средње крилац. Нападна ивица крила је имала нагиб од 50о. Репни хоризонтални стабилизатори су такође били стреластог облика. Авион је имао турбомлазни мотор Љуљка ТР-3, који су се налазио у репу авиона, са потиском од 46,00 kN. Стајни трап је увлачећи, система трицикл са предњом (носном) ногом, која се у току лета увлачила у труп авиона и две основне ноге са по једним точком које су се у току лета такође увлачиле у труп авиона. Авион Су-17 је имао усисник на кљуну авиона одакле се ваздух каналима доводио до мотора. У кљуну авиона се налазила херметички затворена кабина пилота под притиском са системом за проветравање и одржавање константног притиска на свим висинама лета. Као и сви претходни млазни авиони који су изашли из ОКБ Сухој и овај авион је био опремњен седиштем са системом за избацивање (катапулт) у случају ванредне опасности. Авион је био наоружан са два топа Н-37, калибра 37 mm, са укупно 80 граната. Топови су се налазили са леве и десне стране трупа. Управљање ватром се обављала уз помоћ радара „Тори“, а контрола помоћу фотокино камере Ц-13. Заштита се састојала из предњег оклопа дебљине 18 mm, доњег панела од 12 mm и непробојног стакла 100 mm. Авион је био опремљен управљачким системом који је био комбинација механичког, хидрауличног и пнеуматског. Систем за гашење пожара је био заснован на гашењу помоћу угљен-диоксида.[1][2]

Наоружање[уреди | уреди извор]

Наоружање авиона: Сухој Су-17 (1949)
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Број и ознака топа 2 х Н-37 (Нуделман)
Број граната 80
Калибар 37 mm
Митраљез
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Прототип авиона Су-17 је направљен у Авио заводу No134 из Москве 1949. године. Због пада авиона Су-15 (1949) прекинута су започета тестирања овог авиона, а ОКБ Сухој је расформиран и тиме запечаћена судбина и овог авиона.

Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб (на језику: (језик: руски)). Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon,, Yefim & others (1996). OKB Sukhoi (на језику: (језик: енглески)). Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Christopher;; Chant, (1995). Jane`s Combat Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Гордюков, Николай (1994). Первые реактивные истребители Сухого (на језику: (језик: руски)). Москва: Polygon. стр. 26-35. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Багратинов, Валерий (2005). Крылья России (на језику: (језик: руски)). Москва: Эксмо. стр. 695-696. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (језик: енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W; Swanborough,, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • „Zvanični sajt Suhoja” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011. [мртва веза]
  • „ВВС России Кто есть кто:” (на језику: (језик: руски)). www.airforce.ru. Приступљено 30. 1. 2011. 
  • „Су-17 (Первый)” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 17. 3. 2011. 
  • „Su-17,("R") P.O.Sukhoj” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 17. 3. 2011. 
  • „Suchoj Su-17 (R)” (на језику: (језик: немачки)). Galerie. Приступљено 2. 4. 2011.