Сухој Су-35

Из Википедије, слободне енциклопедије
Су-35[1]
Sukhoi Su-35 of Russian Knights in 2007.jpg

Сухој Су-35

Опште
Намена вишенаменски борбени авион
Посада један члан
Произвођач Авијацијско производно удружење Комсомолск на Амуру «Гагарин», Русија[тражи се извор од 06. 2011.]
Први лет 1988.[тражи се извор од 05. 2011.]
Почетак производње 1994.[тражи се извор од 06. 2011.]
Димензије
Дужина 21,935 m
Размах крила 14,70 m
Висина 5,932 m
Површина крила 62,04[тражи се извор од 06. 2011.]
Маса
Празан 18.400[тражи се извор од 06. 2011.] kg
Нормална полетна 25.700[тражи се извор од 06. 2011.] kg
Макс. тежина при узлетању 33.600 kg
Макс. спољни терет 8.000 kg
Погон
Мотори 2 АЛ-31Ф[тражи се извор од 06. 2011.]
Потисак 2 × 137,29 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.550 km/h
Тактички радијус кретања 1.600[тражи се извор од 06. 2011.] km
Долет 4.100 km
Плафон лета 18.000 m
Брзина пењања 19.500[тражи се извор од 06. 2011.] m/min
Портал:Ваздухопловство

Сухој Су-35/(Су-27М) (рус. Сухой Су-35), (НАТО назив Flanker-E) је руски вишенаменски борбени авион кога је пројектовао OKB Сухој. Производи га Авијацијско производно удружење Комсомолск на Амуру Гагарин.

Развој и унапређења[уреди]

Авион Сухој Су-35 на изложби МАКС-2009..

Амерички одговор на појаву четврте генерације совјетских ловаца био је развој ракете средњег домета са активном радарском главом АМРААМ. Процене су указивале на то да се Су-27 и Миг-29 могу лако неутралисати ракетама већег домета које могу да стигну до циља упркос електронском ометању. Мале димензије АМРААМ су учиниле делом борбеног комплета не само великог ловца за борбу за превласт у ваздушном простору F-15 игл већ и мањег авиона F-16 фајтинг фалкон а совјетске ракете средњег домета могле су се поставити само на мањи број модерних авиона.

На основу обавештајних података и процена тактичких предности које је донео АМРААМ совјетски политички врх из Кремља је наредио развој ракете сличних могућности која је до данас остала позната само по називу условне извозне варијанте РВВ-АЕ. Паралелно је рзматран план радикалне модернизације авиона Су-27 са циљем да тај авион премаши борбене могућности F-15A и F-16A и прерасте у прави вишенаменски авион опремљен и наоружан за прецизне нападе на површинске циљеве. Већ у то врме совјетској армији постало је јасно немогућност држања већег броја ускоспецијализованих авиона а искључиво ловачка улога Су-27 била је један од најбољих примера недовољне искоришћености борбеног потенцијала.

Решењем комисије Савета Министара СССР-а од 29. децембра 1983. године затражено је да ОКБ Сухој направи Су-27М. Први прототипа Т10М-1 саграђен је преправком из серијског примерка авиона. Нос авиона постао је дужи и већи због уградње новог радара Н011 који у односу на старији монтиран на Су-27П има већи домет и проширену зону претраживања у хоризонталном и вертикалном пољу. Посебан мод је обезбеђивао мапирање терена. Средином деведесетих година ВВС је спознало да је и тај радар превазиђен најновијим америчким решењима. Развој Н011 је обустављен у корист Н011М са фазираном антенском решетком.

Посебна новост на Су-35 био је мали радар Н012 у задњој жаоки који је намењен за претраживање задње полусфере. Тај уређај није намењен само за упозоравање пилота на опасност јер су на Су-27 обављени и експерименти са ракетма Р-73 које су после лансирања мењале смер за 180 степени. Инструментална табла Су-35 потпуно је преобликована у односу на раније авионе. Класични инструменти су надопуњени са три вишенаменска екрана. Додавањем још два носача убојних средстава испод крила максимални убојни комплет ракета ваздух-ваздух повећан је до дванаест комада. Оптимални борбени комплет приликом сукоба са америчким ловцима по процени тактичара сачињава осам ракета средњег домета РВВ-АЕ и четири Р-73 са блиски маневерски ваздушни бој. На два носача на крајевима крила постављају се станице за активна противелектронска дејства сорбција и у том случају број ракета ваздух-ваздух се смањује на сасвим респективних 10 комада.

Многе измене извршене су и на конструкцији авиона. Углављени су канарди који су знатно побољшали управљивост на великим нападним угловима и отклонили вибрације које у том режиму лета код већине авиона ометају пилотирање и употребу наоружања. Канарди се покрећу у угловима од -50 до -10 степени помоћу електричних команди лета. Су-35 може дуже да остане у ваздуху у односу на праве ловачке авионе јер је уграђена цев за пријем горива у ваздуху. Унутрашњи резервоари су повећани за 480 kg.

Прототипови и испитивања[уреди]

Све промене су постепено примењене и испитане на дванаест прототипа Су-27М који су израђени до 1995. године. Водећи човек ОКБ Сухој Михаљ Симонов [2], из комерцијалних и пропагадних разлога променио је ознаку авиона у Су-35 мада већина војних стручњака користи првобитно одређену ознаку.

Шести прототип Су-27М опремљен је француском авиоником за учешће на надметању за уговор са Уједињеним Арапским Емиратима. Арапи су се одлучили за француски авион Мираж 2000-9 а Руси су свој авион претворили у летећу лабораторију за проверу уређаја за промену вектора потиска и ХОТАС команди лета. Приликом првог лета у тој конфигурацији 2. априла 1996. године авион је представљен као Су-37. Руско министарство одбране је наручило 48 модернизованих апарата под ознаком Су-35С који ће поступити у Руско ратно ваздухопловство до 2015. године. http://www.aviaport.ru/digest/2010/08/17/200606.html .4 серијска авиона са ознаком Су-35С су већ произведена. http://vz.ru/news/2011/12/2/543387.html

Наоружање[уреди]

Авион Сухој Су-35 на стајанци.
Авион Сухој Су-35 издувници мотора.

Може да носи 8.000 kg убојних средстава. на 12 подвесних носача.

Наоружање авиона: Сухој Су-35
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Број и ознака топа 1 х ГШ-301
Број граната 150
Калибар 30 mm
Митраљез
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Класичне авио бомбе 8 х КМГУ; 12 х ФАБ-500М-62 БетАБ; 16 х ФАБ-500М-54;
Укупна маса 8.000 kg
Број тачака за подвешавање 12
Ракетно наоружање (ракете)
Број и ознака ракета в-в:12 х РВВ-АЕ; 8 х Р-27Р/РЕ/ТЕ и 6 х Р-73; в-з: 120 х 80mm; 30 х НР3-122mm; 6 х НРЗ 266mm; в-м: Х-29Т, Х-31А
Број подвешаних ракета 12


Земље које користе овај авион[уреди]

Авион Сухој Су-35 контура авиона.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Современная военная авиатехника, В. Н. Шунков, 1997, pp. 103
  2. ^ „Кто есть кто“. www.airforce.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 

Литература[уреди]

Авион Сухој Су-35 у лету.
  • Радић, Александар (2002) (на ((sr))). Ваздушна моћ Русије. Београд. 
  • (на ((en))) Encyclopedia of World Military Aircraft. London: Aerospace publishing. 1994,; Volume 1,2. 
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004) (на ((ru))). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб. Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Багратинов, Валерий (2005) (на ((ru))). Крылья России. Москва: Эксмо. ISBN 5-699-13732-7. 
  • Гордюков, Николай (1994) (на ((ru))). Первые реактивные истребители Сухого. Москва: Polygon. ISBN 5-88541-003-8. 
  • Лавров, А. Б. (2010) (на ((ru))). Реформирвание Военно-воздушных сил России. Москва: Новая армия России. ISBN 978-5-9902620-1-0. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996) (на ((en))). OKB Sukhoi. Midland: Leicester. ISBN 1-85780-012-5. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of World Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 1-85532-405-9. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. New York: Barnes & Noble,. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995) (на ((en))). Jane`s Combat Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • David, Isby,C (1997) (на ((en))). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age. London: Harper Collins Publishers. 
  • Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 5-217-02528-X. 
  • Green, W; Swanborough, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 0-7603-1194-3. 
  • Winchester, Jim (2006) (на ((en))). Military Aircraft of the Cold War. San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сухој Су-35