Сучава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сучава, Сућава
Suceava
Suceava Forteresse.jpg
Стари део Сучаве са тврђавом Скаун
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругСучава
Становништво
Становништво
 — 2011.92.121[1][2]
 — густина2.042 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47°39′05″ СГШ; 26°15′20″ ИГД / 47.651389° СГШ; 26.255556° ИГД / 47.651389; 26.255556Координате: 47°39′05″ СГШ; 26°15′20″ ИГД / 47.651389° СГШ; 26.255556° ИГД / 47.651389; 26.255556
Ндм. висина270–435 m
Површина52,1 km2
Сучава, Сућава на мапи Румуније
Сучава, Сућава
Сучава, Сућава
Сучава, Сућава на мапи Румуније

Сучава или Сућава (рум. Suceava, рус. Сучава, пољ. Suczawa) град је у Румунији. Налази се на североистоку земље, у историјској покрајини Буковина. Сучава је управно средиште истоименог округа Сучава.

Сучава се простире се на 52,1 km² и према подацима из 2007. године у граду је живело 106.397 становника.

Географија[уреди]

Град Сучава је један од најсевернијих градова румунске Молдавије, мада град по историјском виђењу припада покрајини Буковини, тј. њеном малом, јужном делу у данашњој Румунији.

Сучава се сместила у молдавском горју, у подножју Карпата, чије се главно било налази 20 km ка западу. Град се налази на малој реци Сучави, по којој је добио име, а 10 km од веће реке Сирет ка западу.

Историја[уреди]

Уступила је 1775. године Турска, Аустрији стару молдавску провинцију Буковину, чија је престоница била Сучава.[3] Њу је својевремено у 14. веку установио војвода Богдан из Марамуреша.[4] У Сучави се на молдавском двору писало службено српским језиком у 16. веку. Сачувано је писмо од 18. јуна 1566. године, написано на српском језику, које је слао молдавски војвода Александар - кнезу и властели у Дубровнику. Писар је био извесни Драгомир Србин из Сучаве.[5]

До 1790. године ту се налазила Православна руско-румунска богословија, чији је професор и управитељ од 1786. године био српски калуђер из бачког манастира Ковиља, Данил Влаховић, потоњи епископ буковински.[6]

Становништво[уреди]

У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.
37.69762.715114.462106.13892.121

Матични Румуни чине већину градског становништва Сучаве, а од мањина присутни су једино Роми.

Знаменитости[уреди]

Град Сучава као некадашњи престони град молдавских принчева данас позната као средиште са многим старим и вредним православним црквама, па је самим тим и познато место ходочашћа. Најпознатија је Црква св. Ђорђа, данас под заштитом УНЕСКОа.

Партнерски градови[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ "Правда", Београд 10. јун 1915.
  4. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1. март 1940.
  5. ^ "Зора", Мостар 1.мај 1900.
  6. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 3. октобар 1893.

Спољашње везе[уреди]