Сушево (Куманово)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сушево
мкд. Сушево
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаКуманово
Становништво
 — (2002)34
Географске карактеристике
Координате42°14′46″ СГШ; 21°45′56″ ИГД / 42.2461° СГШ; 21.7656° ИГД / 42.2461; 21.7656Координате: 42°14′46″ СГШ; 21°45′56″ ИГД / 42.2461° СГШ; 21.7656° ИГД / 42.2461; 21.7656
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина585 м
Сушево на мапи Северне Македоније
Сушево
Сушево
Сушево на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1308
Позивни број031
Регистарска ознакаKU

Сушево (мкд. Сушево) је насеље у Северној Македонији, у крајње северном делу државе. Сушево припада општини Куманово.

Сушево има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине већину становништва у насељу.

Географија[уреди | уреди извор]

Сушево је смештено у крајње северном делу Северне Македоније, близу државне границе граници са Србијом, која се налази 1,5 km северно од насеља. Од најближег града, Куманова, село је удаљено 15 km северно.

Село Сушево се налази у историјској области Жеглигово, у брдском крају, на приближно 580 метара надморске висине. Источно се издиже планина Рујен.

Месна клима је континентална.

Прошлост[уреди | уреди извор]

У месту "Сужево" је фебруара 1896. године било пет српских кућа.[1] Било је то насеље у којем су живели Арнаути који су до почетка српске четничке акције, чинили велико насиље над Србима у целом том крају.[2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Сушево је према последњем попису из 2002. године имало 34 становника.

На етнографској карти трв. „Бугар-Мораве“ из 1861. године Јозеф Хан ово село означава као албанско.[тражи се извор] Статистика Васила Кнчова из 1900. године даје број од 190. Албанаца, 30 Цигана и 20. „Бугара[3].[4] Статистика Димитрија Мишева из 1903. године даје број од 56. становника „србомана“.[5] Албански становници овог села су због зулума и покоља над српским четницима на Шупљем Камену 1904. године и пружања отпора српској војсци 1912. године, расељени.

Четирце
година пописа 1994. 2002.
Срби 57 (98,3%) 30 (88,2%)
Македонци 1 (1,7%) 3 (8,8%)
Албанци 0 (0,0%) 1 (2,9%)
укупно 58 34

Доминантна вероисповест месног становништва је православље.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Дело", Београд 1899. године
  2. ^ "Политика", Београд 3. новембра 1924.
  3. ^ Кнчов негира постојање Срба у Македонији, па их без обзира да ли су егзархисти или патријаршисти у статистици бележи као Бугаре.
  4. ^ http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_28.htm
  5. ^ Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, (1905). стр. 128-129.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]