Сушиће
Сушиће | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Штрпце |
| Становништво | |
| — 2024. | 147 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 17′ 27″ С; 21° 01′ 05″ И / 42.29083° С; 21.01806° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1179 m |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 0290 |
| Регистарска ознака | UR |
Сушиће (алб. Sushicë) је насеље у општини Штрпце, Косово и Метохија, Република Србија. Село је на највећој надморској висини у Општини Штрпце.[1]
У селу се налази црква Светог Пантелејмона.
Историја
[уреди | уреди извор]Село Сушиће је већински Српско село, на највећој надморској висини у читавој Општини Штрпце. И зато често због снега остају изоловани од цивилизације, не могу нигде да иду чак ни у цркву, и након више покушаја село Сушиће ће добити цркву по иницијативи трећег пароха Сиринићког Милоша Вукића. Црква се гради од октобра 2024. године.
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Српски род:
- Ракићи (11 кућа), Коцинци (9 кућа) и Марковци (11 кућа), сви са славом Св. Панталејмона. Досељени су од Гусиња у Црној Гори крајем XVIII века. При досељењу су славили Св. Николу али како им је усред зиме, због снега и хладноће, нико из жупе није могао доћи на славу, пошто им је село високо на планини, то су, ускоро по досељењу, узели за славу дан Св. Пантелејмона.
Поисламљен и поарбанашен српски род:
- Асановићи (5 кућа), староседеоци. Поисламили се око 1830. године. У ислам прешао предак Рака, који је потом назван Асан. Појасеви од поисламљивања су: Рака (Асан), Селман, Селим, Бајрам 60 година.
Арбанашки род:
- Паљој (4 кућа). Досељени крајем XVIII века из северне Албаније, из фиса Круе Зи, на Косово у село Никодим, па почетком XIX века прешли у ово село.
Иван Јастребов о овом селу
[уреди | уреди извор]Иван Јастребов је о овом селу записао да је врло сиромашно. Одржавају их мала стада оваца. Приморани су да иду на рад у удаљена места, као и житељи осталих села и ове и Средске жупе. Вештина им је столарски занат, а воле и да граде куће. Иду у Румунију и Бугарску, отуда многи боље знају говорити влашки него српски. Пошто много времена проводе у Румунији и друже се с Бугарима кваре свој језик према бугарском.[3]
Демографија
[уреди | уреди извор]| Демографија[5] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 346 | |
| 1953. | 392 | |
| 1961. | 362 | |
| 1971. | 357 | |
| 1981. | 280 | |
| 1991. | 268 | |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Сушиће - највише и најтужније село на Шар-планини”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-10-24.
- ^ Подаци „Насеља“ (др. А. Урошевић: Шарпланинска Жупа Сиринић)
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 218. Београд: Службени гласник.
- ^ Ethnic composition of Kosovo 1981
- ^ Kosovo