Сценска музика
Сценска музика је израз који у најширем смислу означава музику која се компонује или користи у позоришној представи, телевизијској емисији, радио-драми, видео-игри, или неком другом облику презентације који примарно није музички.[1] Термин се ређе примењује на филмску музику, за коју се чешће користе изрази филмска партитура или саундтрек.
Сценска музика је често позадинска музика (underscoring) и служи као својеврсна подлога или катализатор радње, односно ствара атмосферу у драмском делу. Најчешћи пример је тихи, 'мрачни' тон који сугерише опасност која вреба протагонисте, или музика која појачава приказ сцене која унапређује причу.
Сценску музику не треба мешати са композицијама написаним за музичко-сценска дела (попут опера, оперете или мјузикла), где музика представља интегрални и доминантни део целине.
Историјат
[уреди | уреди извор]Употреба сценске музике датира још из времена античке грчке драме (трагедије), а можда и од раније.[2] Бројни класични композитори писали су сценску музику за различите позоришне комаде. Нека од најпознатијих дела класичне музике настала су управо као сценска музика за драмска дела.
Значајни примери укључују:
- Перселову музику за Абделазер
- Хендлову музику за Алхемичара
- Хајднову музику за Расејани
- Моцартову музику за Тамос, краљ Египта
- Бетовенову музику за Егмонта[3]
- Шубертову музику за Розамунду[4]
- Менделсонову музику за Сан летње ноћи
- Шуманову музику за Манфреда[3]
- Бизеову музику за Арлежанку[5]
- Григову музику за Ибзенову драму Пер Гинт[6]
Делови ових композиција се често изводе на концертима, потпуно независно од представа за које су написани.
Ранији облици сценске музике такође се описују и као семи-опера, маска, водевиљ и мелодрама.[7] Жанр сценске музике не обухвата дела која су инспирисана неком представом, али су писана за концертно извођење, као што су Бетовенова увертира Кориолан или фантазија-увертира Ромео и Јулија Чајковског.
Модерни композитори сценске музике укључују имена као што су Пјер Булез, Лоренцо Фереро, Ирмин Шмит, Илона Секач, Џон Вајт и Јанис Ксенакис.
Типови сценске музике
[уреди | уреди извор]Увертира
[уреди | уреди извор]Увертира је музичко дело које се изводи на почетку представе, опере или филма, пре него што радња почне. Може бити комплетно музичко дело само за себе или једноставна мелодија. У неким случајевима, укључује музичке теме које ће се касније понављати у представи.
Тематска песма
[уреди | уреди извор]Тематска песма је дело које представља читаву продукцију и често се изводи на почетку или на крају. Елементи теме се могу користити и у осталој сценској музици. У филмовима, тематске песме се често свирају током одјавне шпице. Љубавна тема је специфична врста тематске песме која прати романтичне сцене. Тематске песме се најчешће објављују и одвојено од дела и понекад постају велики хитови сами за себе.
Музичка подлога (Underscore)
[уреди | уреди извор]Музичка подлога (енгл. Underscore) је тиха музичка тема која прати радњу током извођења. Обично је дизајнирана тако да је публика само индиректно свесна њеног присуства. Помаже у постављању или наговештавању расположења сцене.
Стингер
[уреди | уреди извор]Стингер (енгл. Stinger, "жалиac") је веома кратак, упечатљив музички одломак који прати прелаз између сцена. Често означава проток времена или промену локације. Стингери су се, на пример, често користили у америчкој ТВ серији Пријатељи за обележавање промене сцене.[8]
Луп
[уреди | уреди извор]Луп (енгл. Loop, "петља") су кратке, снимљене музичке секвенце дизајниране тако да се могу понављати унедоглед, а да се прекид не примети. Често се користе као континуирана позадинска музика у документарним филмовима.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Broad, Leah (2022). „Approaching Incidental Music: 'Reflexive Performance' and Meaning in Till Damaskus (III)”
. Journal of the Royal Musical Association (на језику: енглески). 147 (2): 495—532. ISSN 0269-0403. doi:10.1017/rma.2022.20.
- ^ Bezuidenhout, Stephanus Abraham. (2017, March). Transposing from screen to stage: Creating and implementing an analitical framework for incidental music during a theatre production [Master's thesis, University of Stellenbosch].
- ^ а б Lamothe (2008, стр. 142)
- ^ Lubbock (1957, стр. 130)
- ^ Lamothe (2008, стр. 1)
- ^ Schwarm, Betsy. „Peer Gynt”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 4. 12. 2021.
- ^ Lubbock (1957, стр. 128)
- ^ „Setting The Tone: The Impact of Music Choice in Video Development”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Lamothe, Peter. (2008). Theater music in France, 1864–1914 (Теза). The University of North Carolina at Chapel Hill. ProQuest 304547910.
- Lubbock, Mark (март 1957). „Music Incidental to a Play”. The Musical Times. 98 (1369): 128—131. JSTOR 936528. doi:10.2307/936528.
- Harris, Steve. Film, Television, and Stage Music on Phonograph Records: a Discography. Jefferson, N.C.: McFarland & Co., 1988. ISBN 0-89950-251-2
- Skinner, Frank. Underscore: A Combination Method-Text-Treatise on Scoring Music for Motion Picture Films or T.V. Hollywood, CA: Skinner Music Company, 1950. https://archive.org/details/skinner-frank.-underscore.-hollywood-ca-skinner-music-company-1950.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- The Foresters Web Opera – Партитура сер Артура Саливена за представу Алфреда, Лорда Тенисона, са додатном музиком. Доступно онлајн као пример викторијанске сценске музике.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |