Пређи на садржај

Сјај у трави

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјај у трави
Изворни насловSplendor in the Grass
Жанрдрама
РежијаЕлија Казан
СценариоВилијам Инџ
ПродуцентЕлија Казан
Главне улогеНатали Вуд
Ворен Бејти
Пат Хингл
Одри Кристи
МузикаДејвид Амрам
Директор
фотографије		Борис Кауфман
Продуцентска
кућа		Newtown Productions
NBI Company
ДистрибутерWarner Bros.
Година1961.
Трајање124 минута
ЗемљаСједињене Америчке Државе
Језикенглески језик
Зарада$4 милиона (САД / Канада)[1] или $5,5 милиона[2]
IMDb веза

Сјај у трави (енгл. Splendor in the Grass) је америчка драмска филмска прича из 1961. године, коју је режирао и продуцирао Елија Казан, по сценарију Вилијама Инџа. Главне улоге тумаче Натали Вуд и Ворен Бејти (у свом филмском дебију) као двоје средњошколаца који се суочавају са осећањима сексуалне потиснутости, љубави и сломљеног срца. У споредним улогама појављују се Пат Хингл, Одри Кристи, Барбара Лоден, Зора Лампер и Џоана Рус.

Филм Сјај у трави премијерно је приказан 10. октобра 1961. године у продукцији студија Warner Bros. и постигао је велики критички и комерцијални успех. Остварио је зараду од 4 милиона долара и био номинован за две награде Оскар, за најбољу главну глумицу (Натали Вуд) и за најбољи оригинални сценарио, при чему је освојио Оскара за сценарио.

Радња

[уреди | уреди извор]
Оригинални трејлер за филм Сјај у трави (1961).

Радња филма Сјај у трави смештена је у Канзас 1928. године. Тинејџери Вилма Дин „Дини” Лумис и њен дечко Бад Стемпер желе да ступе у интимнији однос, али следе савете својих родитеља да се уздрже, ради Динине репутације и Бадових планова за колеџ. Бадова сестра Џини, модерна девојка тог доба („флаперка”), враћа се из Чикага након поништеног брака и гласина о абортусу, на разочарање и срамоту својих родитеља, господина и госпође Ејс Стемпер. Убрзо, Бад је спасава од покушаја силовања на новогодишњој забави. Узнемирен оним што је видео, каже Дини да више не би требало да се виђају, након чега раскидају. Убрзо потом, Бад започиње кратку везу са пријатељицом по имену Хуанита.

Дини доживљава нервни слом када јој мајка постави питање да ли је и даље девица. Када је на школски плес позове Ален „Туц” Татл, она пристане, али на плесу поново види Бада и покуша да га заведе. Бад је одбија, након чега Дини одлази са Туцом који је води на осамљено место. Када схвати да не може да има односе са њим, он покушава да је силује. Успева да побегне и, очајна и на ивици лудила, покушава самоубиство скоком у језеро, али је спасавају пре него што досегне водопад. Њени родитељи продају акције нафтне компаније како би платили њено лечење у установи за ментално здравље, испоставља се да су тиме заправо зарадили непосредно пре берзанског краха 1929. године и почетка Велике депресије.

Током боравка у институцији, Дини упознаје пацијента Џонија Мастерсона, младића који се бори са бесом и незадовољством због притиска родитеља да постане хирург. Између њих се рађа блискост. У међувремену, Бад одлази на Универзитет Јејл, где не успева на испитима, али упознаје Ангелину, ћерку италијанских имиграната који воде ресторан у Њу Хејвену. У октобру 1929. године, Бадов отац Ејс путује у Њу Хејвен да би молио декана да не избаци Бада са универзитета. Бад признаје да жели само да живи на ранчу, а не да студира. У том тренутку долази до берзанског краха, па Ејс губи скоро све што има. Одводи сина у Њујорк на викенд, у ноћни клуб, и ангажује проститутку да га посети у хотелу, али је Бад одбија. Убрзо затим, Ејс извршава самоубиство скоком са зграде, нешто о чему је недуго пре тога говорио у шали.

После две године и шест месеци, Дини се враћа кући из психијатријске болнице. У међувремену, Ејсова удовица се преселила код рођака, а Бадова сестра је погинула у саобраћајној несрећи. Динина мајка настоји да је заштити од емоционалног шока и тврди да не зна где је Бад, али њен отац јој открива да Бад сада живи на породичном имању и бави се сточарством. Пријатељи одводе Дини да га види.

Бад живи скромно, у браку је са Ангелином и има сина, Бада млађег, док је друго дете на путу. Дини му саопштава да ће се удати за Џона, сада доктора у Синсинатију. Током њиховог кратког разговора обоје схватају да су прихватили живот какав им је судбина донела. Бад каже: „Шта се може? Мораш да прихватиш оно што дође.” Обоје признају да више не размишљају о срећи као некада.[3]

Када Дини одлази са пријатељима, Бад делује помирено, али не и потпуно испуњено. Ангелина схвата да је Дини некада била љубав његовог живота, али он је теши и уверава да је сада све како треба.[3] У аутомобилу, пријатељи питају Дини да ли још увек воли Бада. Она не одговара, али се у позадини чује њен глас који рецитује стихове Вордсворта:

Иако ништа не може вратити час

сјаја у трави, славе у цвету,

нећемо жалити, већ ћемо наћи

снагу у ономе што је остало иза нас.

Улоге

[уреди | уреди извор]

Продукција

[уреди | уреди извор]
Реклама у ауто-кину из 1962. године

Филм Сјај у трави сниман је у Њујорку, у студију Filmways Studios. Заснован је на стварним личностима које је сценариста Вилијам Инџ познавао током свог одрастања у Канзасу двадесетих година 20. века. Причу је први пут испричао редитељу Елији Казану 1957. године, док су заједно радили на позоришној представи The Dark at the Top of the Stairs. Двојицу уметника је ујединило уверење да би та прича могла постати добар филм и да би требало заједно да је реализују. Инџ је најпре написао роман, а потом по њему и сценарио.

Назив филма потиче из стихова Вилијама Вордсворта из песме Ода: Назнаке бесмртности из сећања на рано детињство:

Иако је сјај, што некад беше блистав,

заувек однет од мог вида,

и ништа не може вратити час

сјаја у трави, славе у цвету,

нећемо жалити, већ ћемо наћи

снагу у ономе што остаје иза нас.

Две године пре него што је написао сценарио, Инџ је 1953. године написао драму Слава у цвету, чији наслов потиче из истог Вордсвортовог стиха. Радња драме прати двоје бивших љубавника средњих година који се, након дугог раздвајања, накратко срећу у ресторану, ликови су по суштини исти као Бад и Дини, мада се зову Бус и Џеки.

Сцене које представљају Канзас и кућу породице Лумис снимане су у делу Тревис на Статен Ајленду у Њујорку.[4] Екстеријери школског кампуса снимани су у школи Horace Mann у Бронксу, док су готске зграде северног кампуса Градског колеџа Њујорка послужиле као замена за Универзитет Јејл у Њу Хејвену.[5] Сцене на водопаду снимане су у месту Хај Фолс у држави Њујорк, где је Казан имао летњу кућу.[4]

Филм је представљао дебитантски наступ Ворена Бејтија на великом платну, након његовог рада на телевизији, посебно у серији Много љубави Добија Гилиса. Бејти је годину дана раније упознао Инџа током рада на његовој бродвејској драми Губитак ружа.[6]

У филму су дебитовале и друге познате личности, сам Вилијам Инџ имао је кратак епизодни наступ,[7] као и Сенди Денис, која се појављује у мањој улози Динине школске другарице.[6] У својим првим филмским улогама појавиле су се и Марла Адамс и Филис Дилер.[6] Лик који је Дилер тумачила заснован је на стварној личности, Тексас Гајнен, чувеној глумици и власници познатог клуба 300 у Њујорку двадесетих година.

Пријем

[уреди | уреди извор]

Филм Сјај у трави је по изласку добио снажне, али подељене критике.

Бозли Краудер из The New York Times назвао је филм „отвореном и жестоком друштвеном драмом која шокира очи и пали образ стидом”. Оценио је да Пат Хингл „пружа снажну, грубу глумачку интерпретацију богатог нафташа, оца који притисцима и проповедима из сина истерује сваку вољу за животом”,[8] док је Одри Кристи „неумољиво доминантна као слатка, али задушујућа мајка девојке”. Ворена Бејтија описао је као „изненађујућег дебитанта, симпатичног, пристојног и стабилног младића чија емотивна исцрпљеност и пораз носе дубоку трагичност филма”. Натали Вуд је, према његовим речима, „лепа и блистава, носи улогу препуну страсти и очаја са неокрњеном чистотом и снагом, у њеној игри има поезије, а очи у завршној сцени носе морални значај и емотивно испуњење овог филма.”

С друге стране, у магазину Esquire, Двајт Макдоналд је потврдио уверење да је Елија Казан „највулгарнији редитељ још од Сесила Б. Демила”, додајући: „Никада нисам био у Канзасу, али сумњам да су родитељи тамо, чак и 1928. године, били глупи до нивоа злостављања, нити да су им деца била сексуално фрустрирана до лудила. Казан је ’отворен’ као месар који ошамари комад меса пред муштеријом, не одустаје од ничега што може бити искоришћено.”[9]

Према магазину Variety, Натали Вуд и Ворен Бејти „пружају уверљиве и привлачне интерпретације”, док су Кристи и Хингл „заиста изузетни”. Ипак, магазин је уочио „одређену неуглађеност у механичком ритму филма”, наводећи да „радња има празнине и слепе улице” и да се „више пута нагло прелази са драмског врхунца на догађаје каснијег периода, без довољних објашњења”.[10]

Филип К. Шоер из Los Angeles Times написао је: „Филм има своје позоришне вишкове и идеалистички посрће јер његова морална поука остаје недоречена; ипак, то је врхунско филмско стваралаштво и једна од ретких значајних америчких драма ове године.” Ричард Л. Ко из The Washington Post пронашао је у филму „лепоту и истину”, али је сматрао да „непрестано гунђање и неразумевање родитеља делује неубедљиво” и да би „њихови поступци могли бити приказани у много краћем времену”.

Harrison’s Reports дао је филму оцену „веома добар”, истичући да „озбиљне теме не претварају причу у сапуницу” и да у филму „нема емоционалне јефтине драматике и моралне прљавштине која често прати теме младих и њиховог понашања”. Критичар је нагласио да је „игра Натали Вуд дирљива и топла, дајући причи дубину и значење”.[10]

Супротно томе, Брендан Гил из The New Yorker оштро је критиковао филм, назвавши га „једним од најфалш представљених које памтим”. По њему, Инџ и Казан „сигурно знају да млади људи које приказују у Сјају у трави немају готово никакве везе са стварним животом, овај нездрав упад у адолесцентну сексуалност није направљен да нас поучи или дирне, већ да пробуди воајерску радозналост и донесе зараду на благајнама.”[11]

Time је оценио да је „сценарио генерално најслабији део филма, али Инџ за то не може бити крив”, јер је био „знатно измењен у монтажи од стране Казана”. Филм је описан као „релативно једноставна прича о адолесцентној љубави и фрустрацији” која је „надувана жаргоном и подељена у поглавља, све док није почела да личи на психосоциолошку студију о сексуалним обичајима бездушне Америке.”[12]

На сајту Rotten Tomatoes филм има оцену од 72% на основу 29 рецензија,[13] док је на Metacritic-у добио просечну оцену 74 од 100, што означава „углавном позитивне критике”.[14]

Награде и номинације

[уреди | уреди извор]
Награда Категорија Номинација Резултат
Награде Академије Најбоља глумица Натали Вуд Номинација [15]
Најбоља прича и сценарио – написани директно за филмско платно Вилијам Инџ Победа
Награде Британске филмске академије Најбоља страна глумица Натали Вуд Номинација [16]
Награде Америчког удружења редитеља Изузетно редитељско достигнуће у филму Елија Казан Номинација [17]
Награде Златни глобус Најбољи филм – драма Номинација [5][18]
Најбољи глумац у филму – драма Ворен Бејти Номинација
Најбоља глумица у филму – драма Натали Вуд Номинација
Најперспективнији новајлија – мушкарац Ворен Бејти Победа
Награде Лаурел Најбоља женска драмска изведба Натали Вуд Номинација
Награде за фотоплеј Златна медаља Победа


Филм Сјај у трави заузео је 50. место на листи 50 најбољих филмова о средњошколцима коју је саставио магазин Entertainment Weekly.[19] Амерички филмски институт је 2002. године сврстао ово остварење на 47. место своје листе 100 највећих љубавних прича свих времена.[20]

Римејк

[уреди | уреди извор]

Филм Сјај у трави добио је телевизијски римејк 1981. године под истим називом. У главним улогама појавили су се Мелиса Гилберт, Сирил О’Рајли и Мишел Фајфер.

У популарној култури

[уреди | уреди извор]

Радња и главни лик филма Сјај у трави инспирисали су хит песму Шона Касидија под називом Hey Deanie, коју је написао Ерик Кармен, а касније је и сам снимио.[21] Извођење Шона Касидија достигло је 7. место на америчкој листи Billboard Hot 100 током зиме 1978. године.[22] То је била друга песма директно инспирисана филмом, прва је била песма Splendor in the Grass коју је 1966. године снимила Џеки де Шенон.[23]

Године 1973, ауторка Џуди Блум објавила је роман за младе под насловом Deenie. У уводним редовима књиге, јунакиња објашњава да је добила име по филму који је њена мајка гледала непосредно пре њеног рођења, о лепој девојци по имену Вилмидин, коју су сви звали Дини. Мајка је, држећи бебу у наручју, пожелела да и њена ћерка буде лепа као та филмска јунакиња, па јој је дала исто име. Тек после тринаест година, Дини сазнаје да је девојка из филма полудела и завршила у психијатријској установи, на шта јој мајка каже да тај део треба да заборави.

Филм Сјај у трави појављује се и у седмој епизоди друге сезоне серије Прави детектив, где га ликови гледају у једној од сцена.[24]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "All-Time B.O. Champs", Variety, January 3, 1968 p. 25. Please note these figures refer to rentals accruing to the distributors.
  2. ^ „1961 Rentals and Potential”. Variety. 10. 1. 1961. стр. 13. 
  3. ^ а б „filmsite – Splendor in the Grass”. 
  4. ^ а б „TRAVIS, Staten Island”. Forgotten New York. 11. 3. 2006. 
  5. ^ а б „Splendor in the Grass (1961)”. The New York Times. 2013. Архивирано из оригинала 1. 11. 2013. г. Приступљено 15. 2. 2018. 
  6. ^ а б в „Filmreference.com”. 
  7. ^ „Bill Inge To Act”. Variety. 6. 7. 1960. стр. 3. Приступљено 2025-11-11. 
  8. ^ Crowther, Bosley (11. 10. 1961). „'Splendor in the Grass' Is at 2 Theatres”. The New York Times: 53. Приступљено 13. 4. 2019. 
  9. ^ Macdonald, Dwight (1969). Dwight Macdonald on Movies (на језику: енглески). Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-221150-5. 
  10. ^ а б Hodgens, R. M. (1961). „Splendor in the Grass”. Film Quarterly. 15 (2): 61—61. ISSN 0015-1386. doi:10.2307/1210297. 
  11. ^ Gill, John J. (1961). „Fragment”. Chicago Review. 14 (4): 64. ISSN 0009-3696. doi:10.2307/25293617. 
  12. ^ „Cinema: Love in Kazansas”. Time. 13. 10. 1961. Архивирано из оригинала 4. 2. 2013. г. Приступљено 20. 7. 2011. 
  13. ^ „Splendor in the Grass”. Rotten Tomatoes. Приступљено 2025-11-11. 
  14. ^ „Splendor in the Grass”. Metacritic. Приступљено 2025-11-11. 
  15. ^ „The 34th Academy Awards|1962”. Oscars.org | Academy of Motion Picture Arts and Sciences (на језику: енглески). Приступљено 2025-11-11. 
  16. ^ „Awards”. Bafta (на језику: енглески). Приступљено 2025-11-11. 
  17. ^ „1961”. www.dga.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-11-11. 
  18. ^ „Splendor in the Grass”. Golden Globes (на језику: енглески). Приступљено 2025-11-11. 
  19. ^ „50 Best High School Movies”. www.filmsite.org. 
  20. ^ „AFI listing”. www.afi.com. 
  21. ^ „Hey Deanie by Shaun Cassidy Songfacts”. Songfacts.com. Приступљено 2025-11-11. 
  22. ^ Joel Whitburn's Top Pop Singles 1955–1990. ISBN 0-89820-089-X
  23. ^ Jackie DeShannon - Topic (2017-03-13), Splendor In The Grass, Приступљено 2025-11-11 
  24. ^ „True Detective Season Two: Everyone's Fired”. The Atlantic. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сјај_у_трави&oldid=30529753”