Сјеница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сјеница
Crkva U Sjenici.jpg
Црква у Сјеници
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Сјеница
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 14060
Положај
Координате 43°16′14″ СГШ; 19°59′35″ ИГД / 43.2705° СГШ; 19.993° ИГД / 43.2705; 19.993 Координате: 43°16′14″ СГШ; 19°59′35″ ИГД / 43.2705° СГШ; 19.993° ИГД / 43.2705; 19.993
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 1026 m
Сјеница на мапи Србије
Сјеница
Сјеница
Сјеница на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 36310
Позивни број 020
Регистарска ознака SJ

Сјеница је градско насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 14060 становника. Данашњи град се развио из средњовековног трга и караванске станице Сенице на Дринском путу. Налазио се у жупи Сеница и у њој је био један од дворова Немањића у средњовековној Србији.

Географски положај[уреди]

Џамија у Сјеници

Сјеница се налази на западу Рашке области или Санџака. Налази се на путу Нови Пазар - Сјеница - Нова Варош који спаја Ибарску магистралу са Златиборском магистралом па има добре саобраћајне везе са истоком и западом Санџака. Овој општини припада највећи део Сјеничко-пештерске висоравни. Граничи се са шест општина, и то Новим Пазаром, Тутином, Бијелим Пољем (Република Црна Гора), Пријепољем, Новом Вароши и Ивањицом. Површина општине је 1056 км². Као посебне мање природно-географске целине истичу се Пештерска висораван и Сјеничка котлина. Нижи део Пештерске висоравни је Пештерско поље по којем је некада текла понорница Бороштица па је и по томе ово поље слично крашким пољима. Просечна надморска висина Пештерске висоравни је између 1.100 и 1.200 метара. Сјеничку у котлину чине њен обод и Сјеничко поље које има нижу надморску висину за 100 до 150 метара од Пештерске висоравни. У овом делу се налази градско насеље. Најнижи делови ове општине су Куманица на обали Лима 480 метара, граница сјеничке и новопазарске општине у Белим водама 520 метара и у ушће реке Кладнице у Увац 905 метара надморске висине. Цео простор је скоро ограђен планинама Голијом, Јавором, Златаром, Јадовником, Гиљевом, Жилиндаром, Нинајом, Тројаном, Сухаром. Највише тачке су: Јанков камен 1.833 м, Катунић на Јадовнику 1.734 м, Озрен 1.680, Златар 1.627, Јеленак на Гиљеви 1.617, Жилиндар 1.616, Ограђеник на Јавору 1.445, Хомар 1.461, Жабрен на Сухару 1.416 и Велика Нинаја 1362 метара. Читав овај изванредан природни амбијент има све карактеристике крашких површи у којој преовлађују кречњачке стене и правим примерима крашког рељефа. Познате су Тубића, Ледена, Баждарска пећина као и кањон реке Увац.

На Сјеничко-пештерској висоравни присутне су специфичне хидрометеоролошке карактеристике па се због тога појављују екстремно ниске температуре и лети и зими. Тако је у граду Сјеници 26. јануара 1954. године забележена температура од минус 38,3 °C. Такође је занимљиво да је 17. јуна 1989. године пао снег висине 15-20 центиметара. По брежуљцима око Сјеници пао је снег и 31. маја 1996. године.Слане су се појављују или јулу као што се то десило 12. јула 1935. године и 10. јула 1998. године, а у јуну и августу нису никаква реткост.

Сјеница је и у Европи позната као веома хладан крај, па се у зимским данима често убраја у најхладнија места Европе. Комплекс Сјеничко-пештерске висоравни је претежно планинског карактера. Године 2005. је измерена најнижа температура од -42 °C.

Историја[уреди]

За више информација погледајте: Сјенички санџак
Продор Турака кроз Рашку према Босни средином 15. века
Некадашњи турски санџаци у Старој Србији, око 1907. године

Сјеница се први пут помиње 1253. године као место на дубровачком путу, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци. У сјеничком крају се налази место Царичина где је био летњиковац царице Јелене, жене цара Душана Силног. Због свог геостратешког и политичког положаја у 19. веку Сјеница је сматрана веома важном тачком, па су према њој биле усмераване војне операције, тако је било и у Првом српском устанку којим је руководио Карађорђе. По записима из 1809. године Карађорђеви устаници су боравили у Сјеници и делимично је ослободили од Турака. Сјеница им је била успутна станица на путу ка Новом Пазару и Рогозни.

Средином 19. века, у време великих управних реформи, Сјеница је почела да добија на значају као место у којем су често боравили тадашњи новопазарски кајмаками и санџакбегови.[1] Посебан Сјенички санџак (тур. Seniçe sancağı) настао је 1902. године, након преуређења Новопазарског санџака, које је извршено на тај начин што су југоисточне казе овог санџака припојене суседним санџацима (Приштинском и Пећком) док је од преостале четири казе (Сјеница, Бијело Поље, Нова Варош и Вранеш-Доњи Колашин), створен посебан Сјенички санџак, који се на истоку граничио са Приштинским, на југу са Пећким и на западу са Пљеваљским санџаком.[2]

У то време, на подручју Сјеничког санџака укрштали су се супротни интереси Турске, Аустроугарске, Србије и Црне Горе, тако да је и сама Сјеница добила на значају, што је дошло до изражаја и током Анексионе кризе (1908-1909).

На почетку Првог балканског рата у јесен 1912. године, целокупно подручје Сјеничког санџака ослободиле су војске Србије и Црне Горе.[3] Сам град Сјеница ослобођен је 10. октобра од стране српске војске. Према споразуму између савезничких држава, већи део Сјеничког санџака, укључујући и сам град Сјеницу, припао је Србији, док је мањи део припао Црној Гори. Коначна гранична линија утврђена је посебним споразумом о разграничењу између Србије и Црне Горе од 12. новембра 1913. године.[4] Крајем Другог светског рата снаге народно-ослободилачке војске Југославије су ослободиле Сјеницу 12. децембра 1944. године.

Привреда[уреди]

Од познатијих привредних организација ту су: Фабрика латекса и женске модне конфекције „Санатекс, „Весна“, Рудник угља „Штаваљ“, Пољопривредно-шумарски комбинат „Пештер“ који се бави ратарском и сточарском производњом, откупом пољопривредних производа. Пештерска висораван је познато по својим предиспозицијама за одгој оваца и говеда, од којих се производи веома укусан и цењен „сјенички“ сир и качкаваљ.

Познате личности[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Сјеница живи 10578 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,1 година (35,7 код мушкараца и 36,6 код жена).

Становништво у овом насељу је мешовито уз бошњачку већину (према попису из 2011. године), а на последњем попису примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 3.805
1953. 4.478
1961. 5.124
1971. 8.552
1981. 11.136
1991. 14.445 14.055
2002. 15.648 13.161
2011. 14.060
Етнички састав према попису из 2011.[6]
Бошњаци
  
10.710 76,17 %
Срби
  
2.127 15,12 %
Муслимани
  
947 6,73 %
Роми
  
93 0,66 %
Горанци
  
12 0,08 %
Црногорци
  
12 0,08 %
Албанци
  
11 0,07 %
Југословени
  
10 0,07 %
Хрвати
  
6 0,04 %
Македонци
  
3 0,02 %
Словенци
  
1 0,01 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Остали
  
34 0,24 %
Регионална припадност
  
2 0,01 %
Неизјашњени
  
19 0,13 %
Непознато
  
70 0,49 %


Познати Сјеничани[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Šabanović (1959). стр. 96-97.
  2. Ракочевић (1983). стр. 264.
  3. Ђорђевић (1983). стр. 189.
  4. Јагодић (2010). стр. 31.
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  6. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  7. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]