Сњежан Лаловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Сњежан Лаловић
Датум рођења1960
Место рођењаСарајево
ФНР Југославија

Сњежан Лаловић (Пале, 1960) је српски новинар, режисер и замјеник председника Удружења филмских радника Републике Српске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1960. године.[1] У Сарајеву гдје је дипломирао журналистику на Факултету политичких наука.[1] , а магистрирао на Филозофском факултету Универзитета Источно Сарајево. У Сарајеву је живио до почетка распада Југославије 1992. године када прелази на Пале.[1] Један је до зачетника и првих новинара Српске радио телевизије (данашње Радио-телевизије Републике Српске).[1] Био је ратни репортер до 1996. године на подручју града Српског Сарајева. Аутор је више од 200 документарних тв репортажа.[2] Крајем зиме и почетком прољећа 1996. је снимио документарни филм „Егзодус поново“ о масовном исељавањеу Срба са простора Српског Сарајева које је по Дејтонског мировном споразуму припало Федерацији БиХ.[3] За овај филм је 1996. добио Златну медаљу Београда.[1] Од 1996. је радио као уредник документарних емисија на Радио-телевизији Републике Српске.[1] Аутор је десетак значајнијих документарних филмова који су награђаени и приказани на многобројним филмским фестивалима. Лаловић је замјеник председника Удружења филмских радника Републике Српске „Византија“.[2]

Филмографија[уреди | уреди извор]

  • Егзодус поново, 1996.
  • Хотел Дејтон, 1997.
  • 30 година самоће, 2004
  • Још сам цура, болан
  • Мирјана
  • Коњи, коњи[4]
  • Рајко Петров Ного
  • Сарајевска крвава кошуља
  • Трново 92
  • Пофалићи
  • Танакини мостови
  • Од Терезина до Сарајева

Награде[уреди | уреди извор]

  • Златна медаља Београда за најбољи документарни филм на Југословенском фестивалу документарног филма 1996. године. Медаљу је добио за документарни филм „Егзодус поново“.
  • Главна награда Пешта ФЕСТА у Будимпешти 2005. за филм „30 година самоће“.[1]
  • Гран при на међународном фестивалу „Први кадар“ 2008. у Источном Сарајеву за филм ``Још сам цура болан`` („Тама на ободима града“.)
  • Диплома „Златни витез“ за филм Мирјана на Фестивалу у Серпухову
  • Награда Фестивала ``Бдење душе`` у Сремским Карловцима
  • Награда 3. реда на Фестивалу у Сергејевом Посаду

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е „Сњежан Лаловић”. Феникс Арт, Асоцијација за визуелне умјетности. Архивирано из оригинала на датум 12. 3. 2009. Приступљено 20. 3. 2012. 
  2. ^ а б „Суров живот на ободу Власенице”. Вести онлајн. 28. 10. 2009. Архивирано из оригинала на датум 15. 04. 2011. Приступљено 20. 3. 2012. 
  3. ^ „Печат: Егзодус поново (од 30,36 до 38,50)”. Радио-телевизија Републике Српске. 9. 3. 2012. Приступљено 20. 3. 2012. 
  4. ^ „Филм новинара РТРС-а Сњежана Лаловића на фестивалу у Пекингу”. Радио-телевизија Републике Српске. 14. 6. 2011. Приступљено 20. 3. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]