С љубављу, Винсент (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
С љубављу, Винсент
Vincent van Gogh - Self-portrait with grey felt hat - Google Art Project.jpg
Аутопортрет са сивим шеширом
Изворни насловLoving Vincent
Жанрбиографски, анимирани
РежијаДорота Кобијела
Хју Велчман
СценариоДорота Кобијела
Хју Велчман
Јацек Денел[1]
Главне улогеРоберт Гулазик, Даглас Бут, Џером Флин,[2] Сирша Ронан, Крис О'Дауд, Ејдан Тарнер[3]
МузикаКлинт Мансел
Година2017.
Трајање95 минута
ЗемљаПољска
Уједињено Краљевство
САД
Језикенглески
Буџет5,5 милиона долара[4]
Зарада30,2 милиона долара[5]
Веб-сајтlovingvincent.com
IMDb веза
Пјер Нинеј, Дорота Кобијела и Хју Велчман на премијери филма

С љубављу, Винсент (или С љубављу, Винсент: Мистерија Ван Гога, како гласи цео превод наслова на српски језик) је анимирани филм о последњим данима живота чувеног сликара Винсента ван Гога. Уједно је то и први дугометражни анимирани филм за који су фрејмови ручно сликани уљаним бојама на платну, и то у техници коју је користио сам Ван Гог. Филм се базира искључиво на његовим радовима, а сви јунаци су ликови са његових слика.[2]

Режију потписују Дорота Кобијела и Хју Велчман. Винсента ван Гога тумачи пољски глумац Роберт Гулазик а у осталим улогама играју Даглас Бут, Џером Флин, Сирша Ронан, Крис О'Дауд, Ејдан Тарнер и други. Композитор је Клинт Мансел. На анимацији је радило 125 сликара из целог света.[3]

Радња филма[уреди | уреди извор]

Радња филма прати догађаје о којима је Ван Гог писао у више од 800 писама, а ослања се и на једну од новијих хипотеза историчара уметности да славни уметник живот није окончао самоубиством, како се до скора сматрало. Сви ликови који се појављују у филму су ликови са Ван Гогових слика и стварне су личности које су постојале у његовом животу, тако да се прича базира на реалним чињеницама. Једини лик који нема референцу на сликама је лик доктора Мазарија.[2] Филм приказује 12 Ван Гоговоих најпознатијих слика, а радња је реузета из 800 писама које је сликар сам написао води до значајних људи и догађаја у времену пре његове неочекиване смрти. Осим ликова анимирани су и ентеријери и екстеријери који постоје на сликама Винсента ван Гога.[3]

Техничка реализација филма[уреди | уреди извор]

У стварању филма, који се базира искључиво на радовима Винсента ван Гога и чији су јунаци ликови са његових слика учествовало је 125 сликара, изабраних међу 4.000 уметника из читавог света који су се пријавили за рад на овом пројекту.[2]

На идеју да се уради један овакав филм дошла је Дорота Кобијела, и сама сликарка и награђивана аниматорка, а пројекту се затим придружио и оскаровац Хју Велчман. Редитељка је прво покушала да уради филм у програму који симулира потезе четком, али то није дало задовољавајуће резултате. Зато је одлучено да се цео филм ослика руком, уз мало дораде у постпродукцији. Рад на пројекту трајао је шест година, а укупно је насликано 65.000 фрејмова од којих је сачињен филм. Цео посао одвијао се у једном хангару у Гдањску.[2]

Филм је премијерно приказан на француском Фестивалу независних дугометражних анимираних филмова у Анесију.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

На Фестивалу независних дугометражних анимираних филмова у Анесију филм је освојио награду публике. Награђиван је широм света, између осталог и на фестивалима у Шангају, Сао Паолу, Ванкуверу итд. На 30. Додели европских филмских награда у Берлину је освојио награду за најбољи европски анимирани дугометражни филм. Номинован је за Златни глобус за најбољи анимирани филм.[3]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У раду на филму С љубављу, Винсент учествовало је и двоје српских сликара: Бисерка Петровић и Владимир Винкић.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hipes, Patrick. „Annie Awards: Disney/Pixar's 'Coco' Tops Nominations”. Deadline.com. Приступљено 22. 2. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 С љубављу, Винсент” још вечерас у Дому омладине”. Политика. 25. 12. 2017. Приступљено 21. 2. 2018. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „S LJUBAVLJU, VINSENT U domaće bioskope stiže prvi u potpunosti oslikani film u istoriji kinematografije”. Blic online. 21. 12. 2017. Приступљено 21. 2. 2018. 
  4. ^ „Van Gogh, a new film and a tantalising question: was Vincent murdered?”. The Daily Telegraph. 27. 6. 2016. Приступљено 21. 2. 2018. 
  5. ^ Hopewell, John. „‘Loving Vincent’ Passes $20 Million at Worldwide Box Office”. Variety. Приступљено 21. 2. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]