Табан на капислу

С Википедије, слободне енциклопедије
Швајцарски пиштољ капислар из 1842. године.

Табан на капислу (енгл. percussion lock) је врста механизма за опаљивање код ручног ватреног оружја - пиштоља и мускета, коришћен средином 19. века. Овај механизам пали барутно пуњење пламеном насталим ударом ороза у капислу с иницијалним експлозивом.

Развој[уреди | уреди извор]

Табан је механизам за опаљење барутног пуњења код ручног спорометног ватреног оружја које се пуни спреда (аркебуза, мускета). У почетку реч табан означавала је само дашчицу (у облику стопала) која је повезивала делове за опаљење, а касније се тим именом називао цео механизам за опаљење. Табан се намештао са стране задњег дела цеви и усадника. Развој табана текао је упоредо са развојем ручног ватреног оружја и утицао је на побољшање сигурности и брзине гађања. Врсте и облици табана зависили су од времена и места израде. Разликују се 4 основна механизма опаљивања: табан на фитиљ, на коло, на кремен и на капислу.[1]

Механизам[уреди | уреди извор]

Табан на капислу појавио се 1840. у Француској. Састоји се од ороза, каписле, фаље са сиском и полугом. Каписла се ставља на сисак, а њен пламен пали барутно пуњење кроз сисак. У односу на табан на кремен, овакав табан имао је знатне предности у погледу сигурности и брзине гађања, а уз то се и лакше чистио. Употребљаван је кратко време, средином 19. века, јер се увођењем оружја пуњеног отпозади, каписла почела стављати у дно чахуре метка, и опаљивати ударном иглом затварача.[2]

Напомене[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гажевић, Никола (589). Војна енциклопедија (том 9). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 589. 
  2. ^ Гажевић, Никола (589). Војна енциклопедија (том 9). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 590. 

Литература[уреди | уреди извор]