Табан на капислу
Табан на капислу (енгл. percussion lock) је врста механизма за опаљивање код ручног ватреног оружја - пиштоља и мускета, коришћен средином 19. века. Овај механизам пали барутно пуњење пламеном насталим ударом ороза у капислу с иницијалним експлозивом.
Развој[уреди | уреди извор]
Табан је механизам за опаљење барутног пуњења код ручног спорометног ватреног оружја које се пуни спреда (аркебуза, мускета). У почетку реч табан означавала је само дашчицу (у облику стопала) која је повезивала делове за опаљење, а касније се тим именом називао цео механизам за опаљење. Табан се намештао са стране задњег дела цеви и усадника. Развој табана текао је упоредо са развојем ручног ватреног оружја и утицао је на побољшање сигурности и брзине гађања. Врсте и облици табана зависили су од времена и места израде. Разликују се 4 основна механизма опаљивања: табан на фитиљ, на коло, на кремен и на капислу.[1]
Механизам[уреди | уреди извор]
Табан на капислу појавио се 1840. у Француској. Састоји се од ороза, каписле, фаље са сиском и полугом. Каписла се ставља на сисак, а њен пламен пали барутно пуњење кроз сисак. У односу на табан на кремен, овакав табан имао је знатне предности у погледу сигурности и брзине гађања, а уз то се и лакше чистио. Употребљаван је кратко време, средином 19. века, јер се увођењем оружја пуњеног отпозади, каписла почела стављати у дно чахуре метка, и опаљивати ударном иглом затварача.[2]
Напомене[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Гажевић, Никола (589). Војна енциклопедија (том 9). Београд: Војноиздавачки завод.