Табан на кремен

С Википедије, слободне енциклопедије
Механизам за опаљивање на кремен, данас најпознатији облик табана.

Табан на кремен (енгл. flintlock) је врста механизма за опаљивање код ручног ватреног оружја - пиштоља и мускета, који се користио од краја 16. до средине 19. века. Овај механизам опаљује барутно пуњење варницама изазваним ударом кремена о челичну назубљену плочу. Пушке (пиштољи) са таквим табаном називане су кремењачама. [1]

Развој[уреди | уреди извор]

Табан је механизам за опаљење барутног пуњења код ручног спорометног ватреног оружја које се пуни спреда (аркебуза, мускета). У почетку реч табан означавала је само дашчицу (у облику стопала) која је повезивала делове за опаљење, а касније се тим именом називао цео механизам за опаљење. Табан се намештао са стране задњег дела цеви и усадника. Развој табана текао је упоредо са развојем ручног ватреног оружја и утицао је на побољшање сигурности и брзине гађања. Врсте и облици табана зависили су од времена и места израде. Разликују се 4 основна механизма опаљивања: табан на фитиљ, на коло, на кремен и на капислу.[1]

Механизам[уреди | уреди извор]

Маханизам паљења кременом.

Табан на кремен појављује се, у разним облицима, у 16. и 17. веку.

Француски табан, с почетка 17. века, имао је све делове унутра да би били заштићени од ломљења и прљања; као оцило служио је поклопац чанка, па се варнице нису много расипале, а опаљење је било сигурније. Састојао се од дашчице, ороза с кременом, чанка с поклопцем, система опруга и обараче. Притиском на обарачу, ороз нагло пада и удара кременом о челични део поклопца фаље (оцило), при чему се стварају варнице које пале припалу у чанку.[1]

Код холандског табана (енгл. snaphance) оцило није служило и као поклопац чанка, па је при удару кремена више одскакало, а варнице су се расипале и опаљење није било тако сигурно.[1]

Енглески табан (енгл. doglock) имао је само опруге у кундаку, покривене табанском дашчицом, а код шпанског (енгл. Miquelet lock) су и оне биле споља, па су се сви делови табана прљали и ломили (највише су га употребљавали Арапи и Турци). На територији југословенских народа (17. и 18. век) најраспрострањенији табани на кремен били су шпански и француски.[1]

Предности и мане[уреди | уреди извор]

Иако знатно сигурнији од табана на коло, табан на кремен је у француским револуционарним ратовима показао велике недостатке (сваки четврти метак није могао да опали због влажности припале и кремена, варнице често нису падале на припалу, један кремен могао је да се употреби само за 10-12 опаљења), па се због тога траже сигурнији начини опаљивања; тако се појавила каписла.[2]

Напомене[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Гажевић, Никола (589). Војна енциклопедија (том 9). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 589. 
  2. ^ Гажевић, Никола (589). Војна енциклопедија (том 9). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 590. 

Литература[уреди | уреди извор]