Табан са упаљачем

Аустријска мускета за ученике војних школа са Августиновим табаном на цевчицу.

Табан са упаљачем (нем. Zünderschloss) или табан на цевчицу (енгл. Tube lock), рана верзија табана на капислу, измишљена 1818. године. Користио је металне цевчице напуњене иницијалним експлозивом постављене директно у чанак за припалу и активиране ударцем ороза, уместо напреднијих каписли. Широко је коришћен у Аустрији између 1835. и 1850. године за војничко оружје (мускете система Конзоле и Августин).

Историја

Изум

Предности табана на капислу у односу на старије кремењаче довеле су до његовог усвајања у већини европских земаља између 1825. и 1840. године, за војне и ловачке пушке. Први познати ударни механизам са ексползивном цевчицом патентирао је 1818. године енглески оружар Џозеф Мантон, нешто раније од прве каписле, коју је патентирао Американац Џошуа Шо 1822. године. Табан на цевчицу користио је мале металне цевчице напуњене живиним фулминатом, које су се стављале у чанак за припалу и активирале ударцем ороза. Током 1820-их, табан на цевчицу је био прилично популара нна цивилном тржишту за ловачке пушке, али је табан на капислу сматран супериорнијим за војно оружје. Међутим, у Аустрији је 1830. године званична војна комисија одбацила капислу као неодговарајућу за рат и премалу и сувише ситну за руке војника.

Табан система Конзоле

Табан система Конзоле, са подигнутим поклопцем и цевастом капислом у чанку.

Оригинални облик ударног табана изумео је 1830. године аустријски порески службеник Ђузепе Конзоле из Милана. Уместо класичне каписле, Конзоле је причврстио комад сламке на канап и напунио га смешом калијум хлората и црног барута, направивши тако цевчицу са експлозивним пуњењем. Ударена чекићем, цевчица би експлодирала. Заменивши сламку цилиндром од ваљаног бакарног лима (дужине 10-15 мм, пречника 2-3 мм) причвршћеним за жицу погодну за хватање (и везивање за фишек), Конзол је развио цевасту капислу погодну за војну употребу. Такође је развио једноставан ударни табан, идеалан за брзу и јефтину конверзију огромног броја постојећих аустријских кремењача.

Конзолеов табан задржао је већину старих делова табана на кремен: био је потребан само нови чанак за припалу (гвоздени жлеб са кратком цеви на левој страни, поред фаље) и поклопац са опругом, са шиљком (зубом) на доњој страни (на место старог оцила). Могао се искористити и стари ороз, стезањем комада гвожђа у његову штипаљку уместо кремена.

Чанак је обухватао фаљу, а „упаљач“ у облику кобасице (цевчица са експлозивом) је уметнут у њега и држан на месту поклопцем чанка. Ударац ороза по поклопцу је изазвао експлозију.

Тестирање 1835. године показало је да су мускете система Конзоле биле боље од кремењача и по брзини паљбе (12 према 5 хитаца за исто време) и поузданости. Стопа затајења код система Конзоле била је око 10%, у поређењу са 20-30% за кремењаче. Међутим, била је много гора од највише 1% за стандардне каписларе тог времена.

Табан система Августин

Табан система Августин, са ударном иглом у поклопцу и цевастом фаљом у коју се убацивала каписла.

3Д модел табана система Августин. Више од 600.000 пушака и карабина овог система је произведено или преправљено од старих кремењача у Аустрији у периоду 1840-1850.

Чињеница да је поклопац Конзолеовог табана често активирао лако детонирајућу цевчицу при затварању, подстакла је барона Аугустина, који је 1840. године постао шеф Државног арсенала у Бечу, да у поклопац угради ударну иглу („зуб“) која се могла лако померати горе-доле. Тако је, уз малу промену, настао табан система Августин. Засенивши Конзолов изум, првобитно је уведен 1840. године као „велика Аугустинова брава“ и прављен је реконструкцијом делова старих табана. Међутим, већ 1842. године, компанија Бревилије у Бечу је произвела „малу Аугустинову браву или машинску браву“, састављену од потпуно једнаких (и узајамно замењивих) ливених делова. Ударна игла у поклопцу чанка је претрпела промене дизајна 1845. и 1846. године. Сво ватрено оружје у Аустрији од 1798. године па надаље добило је нове табане. Више од 80.000 мускета и пушака кремењача је преправљено по Августиновом систему, а више од 600.000 нових комада оружја је произведено између 1840. и 1850. године.

Литература

• Bogdanović, Branko; Valenčak, Ivan (1990). Puške: dva veka pušaka na teritoriji Jugoslavije (1. izd изд.). Beograd: DP Sportinvest [u.a.] ISBN 978-86-7597-001-9. CS1 одржавање: Текст вишка: странице (веза)
• Németh, Balázs (2020). Early Military Rifles 1740–1850 [Ране војничке пушке 1740-1850, написао Балаш Немет]. London: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-472-84229-9.