Пређи на садржај

Таборфалва

Координате: 47° 36′ 36″ С; 18° 17′ 24″ И / 47.610° С; 18.290° И / 47.610; 18.290
С Википедије, слободне енциклопедије
Таборфалва
мађ. Táborfalva
Име насеља писано ровашким писмом
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЦентрална Мађарска
ЖупанијаПешта
СрезДабаш
Становништво
Становништво
 — 2018.3.216 [1]
 — густина77,15 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 36′ 36″ С; 18° 17′ 24″ И / 47.610° С; 18.290° И / 47.610; 18.290
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина42,05 km2
Таборфалва на карти Мађарске
Таборфалва
Таборфалва
Таборфалва на карти Мађарске
Поштански број2381
Позивни број(+36) 29
Веб-сајт
http://www.taborfalva.hu/

Таборфалва (мађ. Táborfalva) је насеље у централној Мађарској. Таборфалва је веће насеље у оквиру пештанске жупаније.

Географија

[уреди | уреди извор]

Локација

[уреди | уреди извор]

Таборфалва се налази у јужном делу Пештанске жупаније, 60 километара од Будимпеште. Са севера је окружена храстовима, а са југа пешчаним динама и жбуњем клеке Кишкуншага. Налази се непосредно уз јужну границу Пештанског округа, има четири суседа насеља у Пештанском округу и три у Бачко-кишкунском округу: Дабаш, Еркењ, Пуставач и Татарсентђерђ и Лајошмиже, Фелшелајош и Ладањбене.

Селу Табор припада и војно насеље Еркењтабор, које се налази 4 километра западно од центра села.

Историја

[уреди | уреди извор]

Таборфалва је ново село, у историјским временима таквог насеља није било. Године 1870. на салашима у данашњем насељу насеља живело је 394 становника. Власник Габорне Варади је 1875. године продала своје земљиште лошег квалитета у западном делу данашње Таборфалве у војне сврхе. Године 1886. на овом подручју је основан Еркењтабор, који и данас постоји као војно насеље. (1886. Баракен Лагер, 1907. Лотертабор, 1926. Еркењтабор) Железничка линија је отворена 1889, а центар села се касније развио у близини железничке станице. Године 1908. слуге породице Палоци су се преселиле у Телеп, северни део данашњег села Табор, а пошта је почела да ради у Еркењитабору.

Насеобинска школа подигнута је 1922. године а 1926. године централни делови данашњег села су испарцелисани. Године 1930. школа за обуку официра коњице Хонведа преселила се у Еркењтабор и изграђен је школски центар.

Године 1949. формирано је независно село Табор спајањем три дела насеља (Еркењтабор, Телеп и област око железничке станице). Од 1971. Таборфалва ствара тзв „општине са заједничким већем“. Године 1990. успостављена је локална управа, а Таборфалва је постала независно насеље.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Током пописа 2011. године, 85,4% становника се изјаснило као Мађари, 2,2% као Роми, 0,3% као Немци и 0,6% као Румуни (14,5% се није изјаснило).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 43,5%, реформисани 7,9%, лутерани 0,2%, гркокатолици 0,4%, неконфесионални 22,3% (24,9% се није изјаснило).[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ [1]. Központi Statisztikai Hivatal, 2018 јануар 1. (Приступљено: 2023. јануар 18.).
  2. ^ Táborfalva Helységnévtár

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]