Таваџ

С Википедије, слободне енциклопедије

Таваџ, Таваз или Тавваз (средњеперсијски: Тузаг; новоперсијски: توت) био је средњовековни град у Фарсу (Парс) у модерном Ирану, смештен југозападно од Шираза.

Опис[уреди | уреди извор]

Таваџ се налазио на или близу реке Шапур у региону Фарс, око 65 km (40 mi) од обале Персијског залива.[1] Његова локација није утврђена.[2] Повезује се са градом Таокеом који спомиње класични грчки историчар Аријан, а који се налазио на обали реке Гранис и близу персијске краљевске резиденције.[3] Међутим, такође је повезан са ахеменидским налазиштем Тамукан; налаз срушеног ахеменидског бастиона у близини Боразџана иде у прилог овој теорији. Према средњеперсијском тексту из географије Шахрестаниха и Ераншахр, град (назван Тузаг) је основала краљица Кајанида Хумај Чехрзад, ћерка краља Кај Бахмана, који је идентификована са петим ахеменидским владарем Артаксерксом I (в. 465–424. п. н. е.) .[4]

Током сасанидског и раног исламског периода служио је као важно трговачко средиште.[5] Заузела га је и од њега створила војни гарнизон арапска муслиманска војска којом су командовали браћа Ел Хакам и Осман ибн Аби ел Ас у 640. године.[6][7] Таваџ је након тога постао седиште Османа током његових војних похода против Сасанида у Фарсу.[7] У том граду је изграђена џамија која датира из тог периода, али коју је за живота персијског географа Хамдале Муставфија (1281–1349) потпуно уништена.[8]

Персијски географ из 10. века Истахри описује Таваџ град смештен у низинској клисури са бројним времешним палмама, са знатно врућом климом и по величини близу града у провинцији Фарс по имену Араџан.[5] То је било главно трговачко средиште, добро познато по златним везом тканим теписима.[5] Он извештава да су град населили Арапи из Сирије које је довео владар Бујда Адуд ел Давла (в. 949–983). До 12. века већи део града је пропао,[5] а до 14. века је био у потпуно у рушевинама.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Smith 1994, стр. 64, note 284.
  2. ^ а б Barthold 1984, стр. 163, note 79.
  3. ^ Miri 2012, стр. 78.
  4. ^ Miri 2012, стр. 77–78.
  5. ^ а б в г le Strange 1905, стр. 259.
  6. ^ Hoyland 2015, стр. 85.
  7. ^ а б Baloch 1946, стр. 263, note 1.
  8. ^ le Strange 1905, стр. 260.

Библиографија[уреди | уреди извор]