Таваџ
Таваџ, Таваз или Тавваз (средњеперсијски: Тузаг; новоперсијски: توت) био је средњовековни град у Фарсу (Парс) у модерном Ирану, смештен југозападно од Шираза.
Опис[уреди | уреди извор]
Таваџ се налазио на или близу реке Шапур у региону Фарс, око 65 km (40 mi) од обале Персијског залива.[1] Његова локација није утврђена.[2] Повезује се са градом Таокеом који спомиње класични грчки историчар Аријан, а који се налазио на обали реке Гранис и близу персијске краљевске резиденције.[3] Међутим, такође је повезан са ахеменидским налазиштем Тамукан; налаз срушеног ахеменидског бастиона у близини Боразџана иде у прилог овој теорији. Према средњеперсијском тексту из географије Шахрестаниха и Ераншахр, град (назван Тузаг) је основала краљица Кајанида Хумај Чехрзад, ћерка краља Кај Бахмана, који је идентификована са петим ахеменидским владарем Артаксерксом I (в. 465–424. п. н. е.) .[4]
Током сасанидског и раног исламског периода служио је као важно трговачко средиште.[5] Заузела га је и од њега створила војни гарнизон арапска муслиманска војска којом су командовали браћа Ел Хакам и Осман ибн Аби ел Ас у 640. године.[6][7] Таваџ је након тога постао седиште Османа током његових војних похода против Сасанида у Фарсу.[7] У том граду је изграђена џамија која датира из тог периода, али коју је за живота персијског географа Хамдале Муставфија (1281–1349) потпуно уништена.[8]
Персијски географ из 10. века Истахри описује Таваџ град смештен у низинској клисури са бројним времешним палмама, са знатно врућом климом и по величини близу града у провинцији Фарс по имену Араџан.[5] То је било главно трговачко средиште, добро познато по златним везом тканим теписима.[5] Он извештава да су град населили Арапи из Сирије које је довео владар Бујда Адуд ел Давла (в. 949–983). До 12. века већи део града је пропао,[5] а до 14. века је био у потпуно у рушевинама.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Smith 1994, стр. 64, note 284.
- ^ а б Barthold 1984, стр. 163, note 79.
- ^ Miri 2012, стр. 78.
- ^ Miri 2012, стр. 77–78.
- ^ а б в г le Strange 1905, стр. 259.
- ^ Hoyland 2015, стр. 85.
- ^ а б Baloch 1946, стр. 263, note 1.
- ^ le Strange 1905, стр. 260.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Baloch, Nabi Bakhsh Khan (јул 1946). „The Probable Date of the First Arab Expeditions to India”. Islamic Culture. 20 (3): 250-266.
- Barthold, W. (1984). Bosworth, C. E., ур. An Historical Geography of Iran. Превод: Svat Soucek. Princeton: Princeton University Press. ISBN 0-691-05418-5.
- Hoyland, Robert G. (2015). In God's Path: The Arab Conquests and the Creation of an Islamic Empire. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-991636-8.
- Miri, Negin (2012). „Sasanian Pars: Historical Geography and Administrative Organization”
. Sasanika: 1—183.[мртва веза] - Smith, G. Rex, ур. (1994). [[[:Шаблон:Gbook]] The History of al-Ṭabarī, Volume XIV: The Conquest of Iran, A.D. 641–643/A.H. 21–23] Проверите вредност параметра
|url=(помоћ). SUNY Series in Near Eastern Studies. Albany, New York: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-1293-0. - le Strange, Guy (1905). The Lands of the Eastern Caliphate: Mesopotamia, Persia, and Central Asia from the Moslem Conquest to the Time of Timur. Cambridge University Press.
