Тагали

С Википедије, слободне енциклопедије
Тагали
Lahing Tagalog
Застава Филипина
Укупна популација
око 30 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
 Филипини,
 САД,
 Канада,
 Палау
Језици
тагалог, енглески језик, шпански језик
Религија
хришћанство
(католицизам  · протестантизам  · мормонизам)
ислам
(сунизам)
будизам, анитизам
Сродне етничке групе
Бикол, Малајци, Илоци, Пангасинан, Капампанган, Бисаја и остали Аустронезијски народи

Тагали, познати и под називом Тагалог (таг. Lahing Tagalog), познатији и као Катагалуган, аустронежански су народ и највећа етнолингвистичка група на Филипинима. Највише Тагала настањује Манилу, Калабарзон и регионе јужног Лузона. Тагала има укупно око 30 милиона. Већином су католичке вероисповести, а има и протестаната, муслимана, будиста и анитиста (традиционална веровања).[2] Говоре тагалошким језиком, који спада у аустронежанску групу језика.

Сматра се да вуку порекло од аустронежанских говорника који су се на просторе Филипина доселили у гвозденом добу.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Опште је прихваћена дефиниција да реч Тагалог (таг. tagá-ilog) потиче од речи тага-илог (tagá-ilog), што у преводу значи „народ реке”[3] (с тим да префикс тага- (tagá-) описује порекло или припадност).

Религија[уреди | уреди извор]

Тагали су практиковали анитизам (мешавину анимизма и будизма),[4][5] све до средине 16. века, када су прешли на хришћанство.[6][6]

Археолошки и лингвистички докази[5][7][6] указују на то да анитистичка веровања потичу из времена доласка аустронежанских народа,[4][8][6] с тим да су неки елементи ове вере синкретички адаптирани из хиндуизма, махајана будизма и ислама. Највећи број ових старих веровања су истрајала до данашњег дана, у синкретичким формама, које научници називају филипински локални католицизам и ислам.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „EAST & SOUTHEAST ASIA :: PHILIPPINES”. CIA Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 19. 07. 2015. г. Приступљено 29. 3. 2018. 
  2. ^ „Lowland Cultural Group of the Tagalogs”. National Commission for Culture and the Arts. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. 
  3. ^ Leo James English (1990). „Tagalog, tagailog, Tagal, Katagalugan”. Tagalog-English Dictionary. 
  4. ^ а б Almocera, Ruel A., (2005) Popular Filipino Spiritual Beliefs with a proposed Theological Response. in Doing Theology in the Philippines. Suk, John., Ed. Mandaluyong: OMF Literature Inc. Pp 78-98
  5. ^ а б Demetrio, Francisco R.; Cordero-Fernando, Gilda; Nakpil-Zialcita, Roberto B.; Feleo, Fernando (1991). The Soul Book: Introduction to Philippine Pagan Religion. GCF Books, Quezon City. ASIN B007FR4S8G. 
  6. ^ а б в г Scott, William Henry (1994). Barangay: Sixteenth Century Philippine Culture and Society. Quezon City: Ateneo de Manila University Press. ISBN 971-550-135-4. 
  7. ^ Odal-Devora, Grace (2000). Alejandro, Reynaldo Gamboa; Yuson, Alfred A., ур. The River Dwellers. Pasig : The River of Life. Unilever Philippines. стр. 43—66. 
  8. ^ Benitez-Johannot, Purissima, ур. (16. 9. 2011). Paths Of Origins: The Austronesian Heritage In The Collections Of The National Museum Of The Philippines, The Museum Nasional Of Indonesia, And The Netherlands Rijksmuseum Voor Volkenkunde. Makati City, Philippines: Artpostasia Pte Ltd. ISBN 9789719429203. 
  9. ^ Maggay, Melba Padilla (1999). Filipino Religious Consciousness. Quezon City: Institute for Studies in Asian Church and Culture.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тагали&oldid=26226772”