Тадеј Погачар

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тадеј Погачар
Tadej Pogačar (2019-11-19).jpg
Погачар 2019.
Лични подаци
Пуно имеТадеј Погачар
НадимакПоги[1]
Датум рођења( 1998-09-21)21. септембар 1998.(22 год.)
Мјесто рођењаКоменда, Словенија
Држављанство Словенија
Висина1, 76 m[2]
Маса66 kg[2]
Тимске информације
Тренутни тим
УАЕ тим емирејтс
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачаол араунд
Професионална каријера
2017—2018Рог Љубљана
2019—УАЕ тим емирејтс[3]
Успјеси
Тур де Франс
Jersey yellow.svg Тур де Франс1 (2020)
Jersey polkadot.svg Брдска класификација1 (2020)
Jersey white.svg Најбољи млади возач1 (2020)
Вуелта а Еспања
Најбољи млади возач1 (2019)
Првенства
Национални шампион
(вожња на хронометар)
MaillotEslovenia.PNG 2 (2019, 2020)
Друге трке
Тур оф Калифорнија 1 (2019)
Волта ао Алгарве 1 (2019)
Вуелта а Валенсијана 1 (2020)
Ажурирано: 19. септембар 2020.

Тадеј Погачар (словен. Tadej Pogačar[4]; 21. септембар 1998), словеначки је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим — УАЕ тим емирејтс.[5] Побједник је Тур де Франса 2020, док је завршио на трећем мјесту на Вуелти 2019. Освојио је по једном Волта ао Алгарве, Вуелта а Валенсијану и Тур оф Калифорнију, док је двапут освојио национално првенство у вожњи на хронометар.

Бициклизмом је почео да се бави са девет година, а професионалну каријеру почео је 2019. Исте године, освојио је Волта ао Алгарве и Тур оф Калифорнију, поставши тако најмлађи бициклиста који је освојио неку ворлд тур трку.[6] У финишу сезоне, завршио је Вуелта а Еспању на трећем мјесту, уз три етапне побједе и освојену класификацију за најбољег младог возача.[7]

Године 2020, освојио је Вуелта а Валенсијана трку, након чега је сезона почетком марта прекинута због пандемије ковида 19. Сезона је настављена у августу, а након наставка, освојио је првенство Словеније у вожњи на хронометар, 10 секунди испред Приможа Роглича.[8] Недељу дана прије хронометра, Роглич је побиједио Погачара за 10 секунди и освојио првенство Словеније у друмској вожњи.[9] На Тур де Франсу, био је један од фаворита иако је возио Тур по први пут у каријери. Изгубио је минут и 22 секунде на седмој етапи, јер се група раздвојила због вјетра,[10] али је након тога остварио двије етапне побједе и пред хронометар на етапи 20, заостајао је 57 секунди иза Роглича.[11] На хронометру, остварио је трећу етапну побједу, завршивши минут и 56 секунди испред Роглича[12] и освојио је Тур 59 секунди испред Роглича, поставши први словеначки побједник Тур де Франса и неке гранд тур трке,[13] освојивши и брдску и класификацију за најбољег младог возача.[14] Постао је други најмлађи побједник Тура у историји, након Анрија Корнеа 1904, који је првобитно завршио на петом мјесту, али му је побједа додијељена јер су четворица првопласираних накнадно дисквалификовани због варања.[13] Такође, постао је први возач након Едија Меркса, који је на једном Туру освојио три класификације.[15][13]

Његова партнерка је Уршка Жигарт, која је такође бициклиста.[16]

Дјетињство и јуниорска каријера[уреди | уреди извор]

Тадеј Погачар рођен је у Коменди. Први спорт за који се заинтересовао био је фудбал, који је тренирао до девете године, када је почео да се бави бициклизмом и придружио се старијем брату, Тилену Погачару, у локалном тиму Рог Љубљана.[17] Изјавио је да је хтио одмах имитира брата, али нису имали толико мали бицикл у тиму, па је морао да сачека.[18] Прву трку возио је 2008,[18] док га је 2011. први пут запазио Ендрју Хауптман, који му је касније постао тренер. Хауптман га је примијетио на трци на којој је видио како иде иза велике групе старијих возача, након чега је рекао организаторима да би требало некако да му помогну јер је доста млађи од осталих, а организатори су му одговорили да је Погачар заправо испред свих и да достиже групу за цијели круг.[19][20] Са 16 година је почео да се такмичи у јуниорској конкуренцији, а прва велика трка коју је возио била је Корс де ла Пекс 2015, коју је завршио на осмом мјесту у генералном пласману и на другом мјесту у конкуренцији младих возача.[17]

Године 2016, остварио је прву велику побједу, побиједивши на брдској етапи на Корс де ла Пекс трци. У наставку сезоне, освојио је Ђиро дела Луниђијана, завршивши на подијуму на све три етапе на трци.[17]

Године 2017, потписао је први професионални уговор, са тимом Рог Љубљана и прешао је да се такмичи у конкуренцији возача до 23 године. Сезону је почео у фебруару, на трци у Хрватској, гран при Лагуна—Порец, коју је завршио на осмом мјесту у групном спринту.[21] Трку Истарско прољеће, у марту, завршио је на четвртом мјесту,[22] након чега је возио једнодневне трке, које је завршио у топ 20. Сезону је наставио на трци у Пољској, коју је завршио на петом мјесту у генералном пласману, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.[23] Првенство Словеније у вожњи на хронометар завршио је на петом мјесту, три минута иза Јана Поланца,[24] док је првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио на трећем мјесту, 47 секунди иза Изидора Пенка.[25] Прва професионална трка коју је возио у каријери, била је његова домаћа трка — Тур оф Словенија,[17] коју је завршио на петом мјесту у генералном пласману, 46 секунди иза побједника — Рафала Мајке, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.[26] Најбољи резултат до краја сезоне остварио је на једнодневној трци у Аустрији, Рајфајзен гран при Страсенгел, коју је завршио на другом мјесту у спринту, иза Адама де Воса.[27] До краја сезоне возио је друмску трку за возаче до 23 године на Свјетском првенству, коју је завршио на 20 мјесту, у групи коју је одспринтао Беноа Коснефроа;[28] сезону је завршио на трци Пиколо Ђиро ди Ломбардија, за возаче до 23 године, коју је завршио на седмом мјесту, минут и 11 секунди иза Александра Рјабушенка.[29]

Сезону 2018. почео је на трци Гран при Лагуна—Порец, коју је завршио на петом мјесту; Паоло Тото је напао у финишу и побиједио 13 секунди испред петочлане групе, која је дошла на циљ минут испред главне групе.[30] Након једнодневних трка у Хрватској и Словенији, возио је етапну трку Истарско прољеће, у Хрватској, коју је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, десет секунди иза побједника — Кристера Хагена.[31] Сезону је наставио на једнодневним тркама, а најбољи резултат остварио је на Гран при Палио дел Речјото трци, коју је завршио на другом мјесту, седам секунди иза Стефана де Бода.[32] У априлу, возио је четврто издање трке Тур оф Кроатија, које је завршио на 13 мјесту у генералном пласману, скоро шест минута иза Константина Сивцова.[33] На 13 мјесту завршио је и трку Флече ди Суд, минут иза Ђанија Маршанда,[34] након чега је возио трку у Чешкој, Гран при Пресниц Спа, гдје је као јуниор побиједио на једној етапи, док је назив трке био Курс де ла Пекс.[17] На последњој, трећој етапи, остварио је соло побједу, минут испред Ксубана Еразкина,[35] остваривши тако прву побједу у конкуренцији возача до 23 године;[17] побједом на последњој етапи, освојио је трку 41 секунду испред Самуелеа Батистеле, уз брдску и класификацију за најбољег младог возача.[36] Национално првенство у вожњи на хронометар завршио је на другом мјесту, минут иза Јана Тратника,[37] након чега је Тур оф Словенија трку завршио на четвртом мјесту, два минута и 16 секунди иза Приможа Роглича, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.[38] Једанаест дана након трке, а укупно 18 дана након првенства у вожњи на хронометар, вожено је првенство Словеније у друмској вожњи, које је завршио на шестом мјесту, седам минута иза Матеја Мохорича.[39] Три дана након првенства, учествовао је на Медитеранским играма, гдје је друмску трку завршио на 15 мјесту, девет секунди иза Јалела Дурантија.[40] У јулу, возио је на Европско првенству, гдје је хронометар за возаче до 23 године завршио на 16 мјесту, минут и по иза Едоарда Афинија,[41] док је друмску трку за возаче до 23 године завршио на 12 мјесту, 56 секунди иза Марка Хиршија.[42] Два дана након Европског првенства, стартовао је Тур дел’Авенир трку, познату као Тур де Франс за возаче до 23 године,[17] коју су претходних година освајали Наиро Кинтана, Еган Бернал, Естебан Чавез, Мигел Анхел Лопез и Ворен Барги.[18] На седмој етапи, напао је заједно са Иваном Сосом и Брендоном Мекнултијем; завршио је на трећем мјесту у спринту, али је преузео жуту мајицу, напредовавши за 16 позиција.[43] На трећем мјесту завршио је и девету етапу, девет секунди иза Фернанда Барсела[44] и освојио је трку минут и по испред Тимена Аренсмана, уз друго мјесто у брдској класификацији, два поена иза Алехандра Осорија.[45] Након трке, потписао је први професионални уговор, са ворлд тур тимом — УАЕ тим емирејтс.[46] Сезону је наставио на трци Ђиро дела Ређионе, коју је освојио 25 секунди испред Дмитрија Соколова, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.[47] До краја сезоне возио је друмску трку за возаче до 23 године на Свјетском првенству, коју је завршио на седмом мјесту, 47 секунди иза Марка Иршија,[48] док је сезону завршио на Јапан купу, који је завршио на 11 мјесту, два и по минута иза Роберта Пауера.[49]

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

2019[уреди | уреди извор]

Погачар 2019.

Професионалну каријеру почео је 2019. у ворлд тур тиму УАЕ тим емирејтс.[50] Сезону је почео на Сантос Тур даун андер трци у Аустралији, коју је завршио на 13 мјесту у генералном пласману, 43 секунде иза Дерила Импија, након што је последњу етапу, чији је циљ био на успону Вилунга хил, завршио 20 секунди иза Ричија Порта.[51] Сезону је наставио у Аустралији, на класику Кадел Еванс грејт океан роад рејс, коју је завршио на 44 мјесту у групном спринту.[52] Почетком фебруара, возио је Волта ао Алгарве трку у Португалији. На другој етапи, на последњем успону одвојила се група од четири возача; Погачар је напао на 200 метара до циља, побиједио је испред Ваута Пулса и преузео је лидерску мајицу, секунду испред Пулса.[53] Хронометар на трећој етапи завршио је на петом мјесту, 17 секунди иза Стефана Кинга и повећао је предност на 31 секунду испред Енрика Маса.[54] На петој, последњој етапи, Серен Краг Андерсон и још три возача напали су на 20 km до циља; на око 10 km до циља, пред почетак последњег успона, имали су предност од минут и 20 испред главне групе, у којој је радио тим УАЕ на челу. На успону, Погачар је смањио заостатак и завршио је етапу на петом мјесту, 18 секунди иза Здењека Штибара, а 15 секунди иза Андерсона и освојио је трку 14 секунди испред Андерсона.[55]

Сезону је наставио на класицима; Страде Бјанке је завршио на 30 мјесту,[56] након чега је Гран при Мигел Индураин завршио на шестом мјесту, у групи од шест возача који су на стигли на циљ девет секунди иза Жонатана Ивера.[57] У априлу, возио је Вуелта ал Паис Баско. Трка је почела хронометром, који је Погачар завршио на 18 мјесту, 43 секунде иза Максимилијана Шахмана.[58] Другу етапу завршио је на деветом мјесту, у групи која је дошла на циљ секунду иза Жилијена Алафилипа.[59] На трећој етапи, задржан је у паду на 6 km до циља, због чега је изгубио минут и десет секунди и пао је на 26 мјесто у генералном пласману, скоро два минута иза Шахмана, који је остварио другу етапну побједу.[60] На четвртој етапи, Адам Јејтс је напао на последњем успону, 4 km до циља, пратили су Јакоб Фуглсанг, Шахман и Погачар; Погачар је затим напао, али су остали пратили. На 200 km до циља, Шахман је напао и остварио је трећу етапну побједу, док је Погачар завршио на другом мјесту, четири секунде иза и дошао је до 17 мјеста у генералном пласману.[61] На петој етапи, Емануел Букман је напао на последњем успону, остварио побједу и преузео лидерску позицију, док је Погачар завршио на петом мјесту, минут и по иза и дошао је до десетог мјеста у генералном пласману, два и по минута иза Букмана,док је у класификацији за најбољег младог возача заостајао минут и по иза Шахмана.[62] На последњој, шестој етапи, на 65 km до циља, Фуглсанг и Јон Изагире су напали, Јејтс, Данијел Мартин и Погачар су их брзо достигли, док су сувозачи из тима Бора—ханзгро — Букман и Шахман отпали. Након преласка преко брдског циља Азурки, Букман је заостајао 25 секунди, након чега је сачекао већу групу; на 50 km до циља, лидери су имали 50 секунди предности, након чега је предност расла. У финишу, Погачар је први отпао и завршио је на петом мјесту, седам секунди иза Адама Јејтса и завршио је трку на шестом мјесту у генералном пласману, минут и по иза Изагиреа, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.[63]

Погачар на Тур оф Калифорнији 2019.

Крајем априла, возио је арденске класике, од којих је Лијеж—Бастоњ—Лијеж завршио на 18 мјесту.[64] Сезону је наставио на Тур оф Калифорнији. На другој етапи, на око 30 km до циља, одвојила се група од десет возача, међу којима је био и Погачар, који је завршио етапу на четвртом мјесту, десет секунди иза Каспера Асгрена.[65] На трећој етапи, Реми Кавања је побиједио седам минута испред другопласираног, након соло бијега од 75 km; Погачар је завршио на десетом мјесту.[66] На шестој етапи, на последњем успону, након напада, лидер трке — Тиџеј ван Гардерен је отпао, након чега је Џорџ Бенет напао, пратили су га Серхио Игита, Порт и Погачар. На 3.4 km до циља, Погачар је напао, а Игита је једини пратио и одмах напао; Погачар је у почетку био дистанциран, али је достигао Игиту на километар до циља, након чега су возили заједно до циља, а Погачар је побиједио у спринту и преузео је лидерску позицију, 16 секунди испред Игите.[67] Последња, седма етапа, била је спринтерска, није било промјена и Погачар је освојио трку, 16 секунди испред Игите, уз класификацију за најбољег младог возача,[68] поставши тако најмлађи побједник Тур оф Калифорније и најмлађи бициклиста који је освојио неку ворлд тур трку.[69] Након побједе, Погачар је изјавио да му је то био главни циљ у сезони.[70]

У јуну, освојио је првенство Словеније у вожњи на хронометар, 29 секунди испред Матеја Мохорича,[71] након чега је завршио на седмом мјесту на једнодневној трци у Швајцарској — Гран премио ди Лугано.[72] Сезону је наставио на домаћој трци, Тур оф Словенији, гдје је трећу етапу завршио на петом мјесту, у групи која је на циљ стигла 17 секунди иза Дијега Улисија.[73] На четвртој етапи, Погачар је радио за Улисија и на последњем успону су се одвојили од групе, заједно са Александром Власовим и Ђованијем Висконтијем. Стигли су на циљ 32 секунде испред групе; Висконти је побиједио, док је Погачар завршио на трећем мјесту.[74] Последња, пета етапа, била је спринтерска и Погачар је завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, 30 секунди иза сувозача — Дијега Улисија, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.[75] Недељу дана након трке, возио је национално првенство у друмској вожњи, које је завршио на седмом мјесту, седам и по минута иза Домена Новака.[76]

Погачар на првенству Словеније 2019.

Почетком августа, возио је Класик Сан Себастијан, али га није завршио,[77] након чега је возио прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању, гдје је био најмлађи возач. Вуелта је почела екипним хронометром, који је тим УАЕ завршио на претпоследњем, 21 мјесту, минут и седам секунди иза Астане, док је Погачар завршио на 130 мјесту.[78] На другој етапи, на 20 km до циља, шесторица возача су напала, Погачар није могао да их прати и завршио је на осмом мјесту, 37 секунди иза и заостајао је минут и 40 секунди у генералном пласману.[79] На петој етапи, Мигел Анхел Лопез је напао на последњем успону, 3 km до циља, из групе фаворита, нико није могао да га прати. Погачар је завршио на седмом мјесту, 42 секунде иза Лопеза, а 30 секунди иза Роглича и Алехандра Валвердеа.[80] На шестој етапи, Хесус Ерада је побиједио из бијега, пет минута испред групе, док је Погачар напао на километар до циља и завршио је двије секунде испред групе.[81] На седмој етапи, Лопез је напао на последњем успону, пратили су Кинтана, Валверде и Роглич, док је Погачар отпао и завршио је 51 секунду иза, заједно са сувозачем — Фабиом Аруом и дошао је до шестог мјеста у генералном пласману, два и по минута иза Лопеза.[82] На деветој етапи, Кинтана је напао на 4 km до циља, након што је Лопез отпао, пратио га је Погачар, који је затим напао и побиједио 23 секунде испред Кинтане, а 48 секунди испред Роглича и Валвердеа и дошао је до петог мјеста у генералном пласману, минут и 42 секунде иза Кинтане.[83] Хронометар на десетој етапи, завршио је на 11 мјесту, минут и 29 иза Роглича, који је преузео вођство у генералном пласману, док је Погачар остао на петом мјесту, три минута и пет секунди иза Роглича.[84] На етапи 13, Роглич је напао на 3 km до циља, отпали су Кинтана и Лопез, а након другог напада отпао је и Валверде, пратио је само Погачар. До краја су радили заједно, а Погачар је у спринту остварио другу побједу, завршивши 27 секунди испред Валвердеа и Кинтане и минут испред Лопеза, захваљујући чему је дошао до трећег мјеста у генералном пласману, три минута иза Роглича, 35 секунди иза Валвердеа, а 17 секунди испред Лопеза и преузео је вођство у класификацији младих возача, испред Лопеза.[85] На етапи 15, Валверде је напао на 6.2 km до циља, пратио је само Роглич, док је Погачар завршио 40 секунди иза.[86] На етапи 16, Лопез и Погачар су нападали више пута у последња два километра, Роглич је пратио, док је Валверде изгубио 23 секунде.[87] На етапи 17, Кинтана је отишао у бијег, а његов тим — Мовистар, раздвојио је групу по вјетру на 50 km до циља, радећи за Валвердеа, због чега је Погачар остао без сувозача; завршио је у главној групи која је на циљ стигла пет и по минута иза Кинтане, због чега је Кинтана дошао до другог мјеста у генералном пласману, а Погачар је пао на четврто.[88] На етапи 18, на последњем успону, након више напада Лопеза, Погачар је отпао заједно са Кинтаном и изгубио је 59 секунди, због чега је пао на пето мјесто у генералном пласману и изгубио је бијелу мајицу.[89] На етапи 19, на 65 km до циља, Роглич и Лопез су задржани у паду, док је на челу групе радио Мовистар, због чега су их критиковали остали возачи јер нису чекали лидера. Након 15 km, вратили су се у групу, а Погачар је завршио на осмом мјесту у спринту.[90] На етапи 20, Погачар је напао на претпоследњем успону, на 40 km до циља и побиједио је минут и по испред Валвердеа, остваривши трећу побједу, захваљујући чему је дошао до трећег мјеста у генералном пласману и узео поново бијелу мајицу, за најбољег младог возача.[91] Последња етапа била је спринтерска, није било промјена и Погачар је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, два и по минута иза Роглича и 22 секунде иза Валвердеа, уз три етапне побједе и освојену класификацију за најбољег младог возача, док је у класификацији по поенима завршио на другом мјесту, 19 бодова иза Роглича.[92]

Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је возио мјешовити хронометар, који је Словенија завршила на седмом мјесту, скоро два минута иза Холандије.[93] док је друмску трку завршио на 18 мјесту, минут и 14 секунди иза Мадса Педерсена.[94]

2020[уреди | уреди извор]

Сезону 2020. почео је на Вуелта а ла Комунидад Валенсијана трци, гдје је побиједио у спринту Валвердеа на другој етапи и преузео лидерску мајицу.[95] На четвртој етапи, напао је на 3 km до циља и остварио је другу побједу, шест секунди испред Пулса.[96] последња, пета етапа, била је спринтерска, није било промјена и Погачар је освојио трку, шест секунди испред Џека Хејга, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.[97] Сезону је наставио на УАЕ Туру. На трећој етапи, Адам Јејтс је напао на 6 km до циља, пратили су само Алексеј Луценко и Давид Году, док је Погачар заостајао. На 5 km до циља, Погачар је почео да се приближава, због чега је Јејтс поново напао и отишао од Луценка и Годуа, које је брзо и Погачар достигао и отишао од њих. На 3 km до циља, Погачар је заостајао 40 секунди иза Јејтса, али се до краја разлика само повећавала и завршио је минут и три секунди иза Јејтса.[98] На петој етапи, нападао је више пута, пратили су Јејтс, Луценко и Году; у последњих 100 метара, Луценко је почео први да спринта, али га је Погачар обишао и остварио прву етапну побједу.[99] Након пете етапе, трка је прекинута због тога што је неколико возача било позитивно на корона вирус;[100] у тренутку прекида, био је на другом мјесту у генералном пласману и на првом мјесту у класификацији младих возача.[99] Након Париз—Нице, која је прекинута прије последње етапе, 14. марта, прекинута је читава сезона у бициклизму, а трке су или одложене или отказане.[101][102][103] UCI је објавио нови календар за сезону 2020, по којем је старт Тура помјерен за 29. август, док су Ђиро д’Италија и Вуелта а Еспања помјерене за октобар.[104][105]

Погачар на Вуелта а Валенсијана трци 2020.

Сезону је наставио у јуну, на првенству Словеније. На друмској трци, чији је циљ био на успону Амброж под Крвавцем, Роглич је први напао на успону, Погачар је заостајао, али га је достигао; ушли су заједно у последњи километар, када је Роглич поново напао и побиједио десет секунди испред.[106][107] Недељу дана касније, на првенству Словеније у вожњи на хронометар, чији је циљ био на успону Покуљка, Погачар је освојио титулу 8.5 секунди испред Роглича;[108] Роглич је користио само хронометрашки бицикл, док је Погачар пред успон промијенио бицикл и узео друмски.[109] У августу, када је настављена сезона у оквиру ворлд тура, возио је класике у Италији: Страде Бјанке, који је завршио на 13 мјесту, десет минута иза Ван Арта[110] и Милано—Санремо, који је завршио на 12 мјесту, у групи која је дошла на циљ двије секунде иза Ван Арта и Алафилипа.[111] Сезону је наставио на Критеријуму ди Дофине, који је због пандемије ковида 19, скраћен на пет етапа, без спринтерских етапа и хронометра.[112] Прву етапу завршио је на петом мјесту у спринту, док је Ван Арт побиједио.[113] На другој етапи, тим Јумбо—визма је диктирао темпо због којег је отпало доста фаворита, а након што је Роглич напао на километар до циља, отпао је и Погачар и завршио је на 15 мјесту, минут иза Роглича.[114] Трећа етапа вожена је до успона Кол де Маделена; Роглич је напао у последњем километру и завршио је на другом мјесту, док је Погачар завршио у групи са истим временом.[115] На последњој, петој етапи, Погачар је завршио на трећем мјесту, 30 секунди иза Сепа Куса и, након што су трку напустили Роглич, Кројсвајк и Бернал, Погачар је завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, 56 секунди иза Данијела Мартинеза.[116]

Погачар на Тур де Франсу 2020.

У августу, возио је Тур де Франс, што му је био деби на трци. Тур је почео спринтерском етапом, по киши и лошем времену, због чега је неколико возача пало, а Тони Мартин је изашао испред групе и показао покретом руке да је етапа неутралисана и да нема напада; настављена је на 25 km до циља, а Погачарев сувозач — Александер Кристоф је побиједио и узео жуту мајицу.[117] На другој етапи, Алафилип је побиједио и узео жуту мајицу, док је Погачар завршио у групи која је дошла на циљ двије секунде иза.[118] Циљ четврте етапе био је на успону Орсијере—Мерлет; група фаворита је стигла на циљ заједно, а у спринту, Роглич је побиједио испред Погачара.[119] На седмој етапи, због вјетра, група се раздвојила, а Погачар, Ричи Порт, Микел Ланда и Карапаз су се нашли у групи иза; њихови тимови су радили на челу у покушају да се врате у главну групу, али су завршили минут и 20 секунди иза и пао је на 16 мјесто у генералном пласману, минут и по иза Адама Јејтса, а минут и 25 секунди иза Роглича.[120] На осмој етапи, напао је на 15 km до циља и завршио је на деветом мјесту на етапи, али 40 секунди испред групе и дошао је до деветог мјеста у генералном пласману, 48 секунди иза Јејтса.[121] На деветој етапи, вожена су два брдска циља прве категорије; Погачар је напао на 20 km до циља и група се раздвојила. Нападао је још два пута, а након другог напада, пратили су само Роглич, Ланда и Бернал, који су прешли заједно преко последњег брдског циља. До краја етапе, достигли су Марка Иршија који је био у бијегу, Погачар је побиједио у спринту испред Роглича, остваривши прву побједу на Тур де Франсу, захваљујући чему је дошао до седмог мјеста у генералном пласману, 44 секунде иза Роглича, који је преузео жуту мајицу од Јејтса.[122] Циљ етапе 13 био је на успону Пиј Мари, који је био дуг 5.4 km. У последњим километрима, Роглич и Погачар су се одвојили од осталих и прешли су кроз циљ заједно; Бернал је изгубио 38 секунди и Погачар је дошао до другог мјеста у генералном пласману, 44 секунде иза Роглича, а 15 секунди испред Бернала.[123] Циљ етапе 15 био је на успону Гран Колумбијер; Ван Арт је био на челу групе, а на 13 km до циља, Бернал је отпао, заједно са Наиром Кинтаном. Тим Јумбо—визма је возио на темпо, до 600 метара до циља, када је Роглич напао, али је Погачар одмах пратио; Порт је напао на 150 метара до циља, пратили су Роглич и Погачар. На 100 метара до циља, Погачар је напао, пратио је само Роглич, али није могао да прође и Погачар је остварио другу побједу, а захваљујући разлици од шест секунди бонификације, смањио је заостатак на 40 секунди у генералном пласману.[124] На етапи 16, група је завршила 16 минута иза возача који су били у бијегу; Погачар је напао на 500 метара до циља, али су остали пратили и завршили су са истим временом.[125] На етапи 17, на последњем успону, након вожње на темпо, у групи су остали само Лопез, Ланда, Порт, Кус, Роглич и Погачар; Лопез је напао на 2.5 km до циља, остали нису пратили. Роглич је затим напао, а Погачар није могао да га прати и завршио је на трећем мјесту, 30 секунди иза Лопеза и 15 иза Роглича, који је повећао предност у генералном пласману испред Погачара на 57 секунди.[126] На етапи 18, Ланда је напао на последњем успону, али је у финишу достигнут; у спринту, Роглич и Погачар су завршили секунду испред осталих фаворита.[127] На етапи 20, вожен је брдски хронометар, дуг 36.2 km, док је циљ био на успону Ла Планш де бел филс, који је био дуг 5.9 km.[128] Погачар и тим УАЕ су неколико пута обилазили руту, а први пут у јулу и августу, прије почетка Тура, како би се Погачар што боље припремио.[129] Ујутру, на дан етапе, тим је изнајмио апартман у Луру, како би Погачар избјегао нервозу прије старта етапе;[129] такође, тим није ишао на последњи обилазак руте то јутро, јер су сматрали да су је обишли довољан број пута претходних дана.[129] На првом пролазном циљу, Погачар је био 13 секунди испред Роглича, док је након 17.3 km, престигао Лопеза, који је стартовао два минута прије њега.[130] Пред почетак успона, био је 30 секунди испред Роглича.[131] Пред успон, обојица су мијењала бицикл, а на 3.9 km до циља, Погачар је био испред Роглича у виртуелном генералном пласману,[131] док су, у том тренутку, двојица првопласираних на хронометру и сувозачи Роглича — Том Димулен и Ваут ван Арт, стајали један поред другог и гледали вожњу Погачара.[130] На последњем пролазном мјерењу, 2.7 km до циља, Погачар је био минут и 22 секунде испред Роглича. Побиједио је минут и 20 секунди испред Тома Димулена, остваривши трећу побједу, док је завршио минут и 56 секунди испред Роглича и преузео је жуту мајицу.[131] Након етапе, док је давао интервју, пришао му је Роглич, загрлио га и честитао му на побједи;[132] такође након етапе, Погачар је изјавио да му је, прије почетка хронометра, механичар спремао бицикл за последњу етапу у Паризу, а рам је обојио бијелом бојом, у част тога што је лидер класификације младих возача; Погачар је након тога ушао у аутобус и рекао им: „шта, не вјерујете да могу да побиједим?“[129] Успон је одвезао за 16 минута и десет секунди, што је било најбоље вријеме, захваљујући чему је преузео и тачкасту мајицу, за лидера брдске класификације, испред Карапаза,[130] а такође је поставио нови рекорд на успону, одвезавши га двије секунде брже од времена које је остварио Фабио Ару 2017.[133] Након етапе, објављено је да је хронометар возио без компјутера којим прати откуцаје срца, али је између ручки постављен компјутер за анализу података са „паурметера“, са осталих етапа.[133] Последња етапа била је спринтерска, Погачар је са тимом прослављао побједу возећи испред других, након чега су му се придружили остали Словенци који су били на трци.[134] Није било промјена у генералном пласману и Погачар је освојио Тур де Франс 59 секунди испред Роглича, уз три етапне побједе и освојене брдску и класификацију за најбољег младог возача.[134] Постао је тако први словеначки побједник Тур де Франса и неке гранд тур трке;[13][14] такође, постао је други најмлађи побједник Тура у историји, након Анрија Корнеа 1904, који је првобитно завршио на петом мјесту, али му је побједа додијељена јер су четворица првопласираних накнадно дисквалификовани због варања.[13] Погачар је и постао први возач након Едија Меркса, који је на једном Туру освојио три класификације.[15][13] Многи су побједу Погачара описали као најдраматичнију након 1989, када је Грег Лемонд освојио Тур осам секунди испред Лорана Фињона, који је пред хронометар на последњој етапи имао 50 секунди предности.[135]

Погачар на Флеш Валону 2020.

Сезону је наставио на Свјетском првенству, гдје је на друмској трци радио за Роглича. Напао је на 42 km до циља и, на уласку у последњи круг, на 28.8 km до циља, имао је 25 секунди предности.[136] На 22 km до циља, Димулен је напао и достигао Погачара, али их је затим, на 21 km до циља достигла група.[136] Винченцо Нибали, Ригоберто Уран,Ланда и Ван Арт су се одвојили, али је Погачар радио на челу групе како би их достигли, након чега је отпао и завршио је на 33 мјесту, пет минута иза Алафилипа.[136] Након првенства, изјавио је да је његов циљ био да нападом примора друге да раде и да направи селекцију возача, како би помогао Рогличу да побиједи.[137] Крајем септембра, возио је Флеш Валон, први од два арденска класика која су вожена. У нападу на последњем километру, на успону Мур де Иј, није могао да прати водеће и завршио је на деветом мјесту, пет секунди иза Марка Иршија.[138] На Лијеж—Бастоњ—Лијежу, Алафилип је напао на 500 метара до врха последњег успона, пратили су Квјатковски, Ирши, Роглич и Погачар, који су заједно стигли на циљ, а у спринту, Погачар је завршио на четвртом мјесту; Алафилип је славио побједу, али је утврђено да је Роглич побиједио у фото финишу, док је Алафилип кажњен због опасног спринта и премјештен на последње мјесто у првој групи, због чега је Погачар завршио на трећем мјесту.[139] Након Лијеж—Бастоњ—Лијежа, завршио је сезону; првобитно је планирано да вози Ронде ван Фландерен, али су из тима УАЕ изјавили да му је потребан одмор.[140]

У новембру, поклонио је бицикл који је возио на последњој етапи на Тур де Франсу, галерији произвођача бицикала које вози — Колнаго, у којој се налазе и бицикли Едија Меркса и Јохана Мусеува.[141] Заједно са Рогличем, проглашен је за бициклисту године у Словенији,[142] док је у избору за најбољег спортисту године у Словенији, завршио на другом мјесту, иза Роглича; Роглич је добио 61 глас, док је Погачар добио 43.[143] У избору за бициклисту године, награду Вело д’Ор, завршио је на другом мјесту, иза Роглича.[144]

2021[уреди | уреди извор]

Пред почетак сезоне 2021. изјавио је да су му циљеви Тур де Франс, Вуелта а Еспања и друмска трка у оквиру Олимпијских игара.[145] У јануару, примио је вакцину против ковида 19, заједно са остатком тима, у Уједињеним Арапским Емиратима, гдје је такође промовисао жуту мајицу са Тур де Франса 2020.[146] Сезону је почео на УАЕ Туру. Прва етапа била је спринтерска, али се због вјетра група раздвојила и доста фаворита је изгубило вријеме.[147] Хронометар на другој етапи завршио је на четвртом мјесту, 24 секунде иза Филипа Гане и преузео је лидерску мајицу,[148] након што је Метју ван дер Пул морао да се повуче са трке због позитивних случајева на ковид 19 у тиму.[149] На трећој етапи, Кус је напао на 4.3 km до циља, пратили су Адам Јејтс и Погачар; Јејтс је напао на 3.7 km до циља, након чега је отпао Кус. До краја етапе, Јејтс је нападао више пута, Погачар је пратио и побиједио у спринту, повећавши предност у генералном пласману на 43 секунде испред Јејтса.[150]

Резултати на тркама[уреди | уреди извор]

Резултати на гранд тур тркама[уреди | уреди извор]

Гранд тур трке 2019. 2020. 2021.
Jersey pink.svg Ђиро д’Италија
Jersey yellow.svg Тур де Франс 1
Jersey red.svg Вуелта а Еспања 3

Резултати на главним етапним тркама[уреди | уреди извор]

Етапне трке 2019. 2020. 2021.
Jersey yellow.svg Париз—Ница
Jersey blue.svg Тирено—Адријатико
MaillotVolta.png Вуелта а Каталуња NH
Jersey yellow.svg Вуелта ал Паис Баско 6
Jersey yellow.svg Тур де Романди
Jersey yellow-bluebar.svg Критеријум ди Дофине 4
Jersey yellow.svg Тур де Свис NH

Резултати на класицима[уреди | уреди извор]

Монументални класици 2019. 2020. 2021.
Милано—Санремо 12
Ронде ван Фландерен
Париз—Рубе
Лијеж—Бастоњ—Лијеж 18 3
Ђиро ди Ломбардија
Остали класици 2019. 2020. 2021.
Омлоп хет Ниувсблад
Курне—Брисел—Курне
Страде Бјанке 30 13
Е3 Бинкбанк
Гент—Вевелгем
Дварс дор Фландерен
Шелдепрајс
Амстел голд рејс DNF
Флеш Валон 53 9
Класик Сан Себастијан DNF
Бретање класик
Гран при сајклисте де Квебек
Гран при сајклисте де Монтреал
Милано—Торино

Резултати на Свјетском првенству[уреди | уреди извор]

Свјетско првенство у друмској вожњи 2019. 2020. 2021.
Друмска трка 18 33
Вожња на хронометар
мјешовити хронометар за националне тимове 7

Резултати на Олимпијским играма[уреди | уреди извор]

Олимпијске игре 2021.
Друмска трка
Вожња на хронометар

Резултати на националном првенству[уреди | уреди извор]

Првенство Словеније 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
Друмска трка 7 2
Вожња на хронометар 5 2 1 1
Легенда
Није учествовао
DNF Није завршио
DSQ Дисквалификован
NH Није одржано

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Pogi snuje odločilni napad, Rogla ga čaka”. delo.si (на језику: slovenački). 15. 9. 2020. Приступљено 19. 9. 2020. 
  2. ^ а б „Tadej Pogačar - UAE team Emirates”. Приступљено 19. 9. 2020. 
  3. ^ „UAE Team Emirates”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2019. Приступљено 19. 9. 2020. 
  4. ^ Race day with Tadej Pogačar на сајту YouTube
  5. ^ „UAE Team Emirates complete 2020 roster with re-signing of former world champion Rui Costa”. Cyclingnews.com. Future plc. 8. 10. 2019. Приступљено 19. 9. 2020. 
  6. ^ Marshall-Bell, Chris (18. 5. 2019). „Record-breaker Tadej Pogačar wins Tour of California after Cees Bol takes stage seven”. Cycling Weekly. Приступљено 19. 9. 2020. 
  7. ^ „La Vuelta a Espana 2019 - Wonderkid Tadej Pogacar storms to third stage win of La Vuelta”. Eurosport. Приступљено 19. 9. 2020. 
  8. ^ „Tadej Pogacar beats Roglic to win Slovenian TT championship”. cyclingnews.com. 28. 6. 2020. Приступљено 19. 9. 2020. 
  9. ^ Sturney, Rob (21. 6. 2020). „Primož Roglič wins Slovenian national championship as racing returns to the roads”. cyclingmagazine.ca. Приступљено 19. 9. 2020. 
  10. ^ „Tour de France 2020: Wout van Aert wins Stage 7”. velon.cc. 4. 9. 2020. Приступљено 19. 9. 2020. 
  11. ^ Peltier, Elian (19. 9. 2020). „Tour de France Lead Changes Hands in Epic Time Trial”. nytimes.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  12. ^ Windsor, Richard (19. 9. 2020). „Tadej Pogačar snatches Tour de France 2020 victory from Primož Roglič in dramatic time trial”. cyclingweekly.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  13. ^ а б в г д ђ „Tour de France 2020: Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years”. bbc.co.uk. 20. 9. 2020. Приступљено 22. 9. 2020. 
  14. ^ а б Salapura, Ivana (20. 9. 2020). „Pogačar 'krunisan' na Jelisejskim poljima”. sportklub.rs. Приступљено 22. 9. 2020. 
  15. ^ а б „Pogacar, an unprecedented raid since Eddy Merckx”. web24.news. 20. 9. 2020. Приступљено 22. 9. 2020. 
  16. ^ Vanbuggenhout, Kevin (29. 6. 2020), „Geluk In De Koers En De Liefde Voor Pogacar Én Vriendin: Samen Kampioen”, wielerkrant.be, Приступљено 19. 9. 2020 
  17. ^ а б в г д ђ е „Tadej Pogacar Biography”. tadejpogacar.com. 19. 9. 2020. Приступљено 19. 9. 2020. 
  18. ^ а б в Goh, ZK (7. 9. 2020). „Tadej Pogacar: The Slovenian prodigy with the winning touch”. olympicchannel.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  19. ^ Fotheringham, William (20. 9. 2020). „Primoz Roglic and Tadej Pogacar an odd couple leading Slovenia's charge to glory”. theguardian.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  20. ^ „Inside Slovenia's Astonishing Rise to the Very Top of Cycling”. rouleur.cc. 2. 9. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  21. ^ „GP Laguna Porec 2017”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  22. ^ „Istarsko Proljece - Istrian Spring Trophy (2.2) 2017”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  23. ^ „Carpathian Couriers Race U-23 (2.2U) 2017 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  24. ^ „National Championships Slovenia - ITT (NC) 2017 - Time trial”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  25. ^ „National Championships Slovenia U23 - ITT (NC) 2017 - Time trial”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  26. ^ „Tour of Slovenia (2.1) 2017”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  27. ^ „Int. Raiffeisen Grand Prix Judendorf/Straßengel (1.2) 2017”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  28. ^ „World Championships U23 - Road Race (WC) 2017”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  29. ^ „Piccolo Giro di Lombardia (1.2U) 2017”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  30. ^ „GP Laguna Porec (1.2) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  31. ^ „Istarsko Proljece - Istrian Spring Trophy (2.2) 2018 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  32. ^ „G.P. Palio del Recioto (1.2U) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  33. ^ „Tour of Croatia (2.HC) 2018 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  34. ^ „Flèche du Sud (2.2) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  35. ^ „Grand Prix Priessnitz spa (2.Ncup) 2018 - Stage 3”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  36. ^ „Grand Prix Priessnitz spa (2.Ncup) 2018 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  37. ^ „National Championships Slovenia - ITT (NC) 2018 - Time trial”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  38. ^ „Tour of Slovenia (2.1) 2018 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  39. ^ „National Championships Slovenia - Road Race (NC) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  40. ^ „Mediterranean Games - Road Race (JR) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  41. ^ „European Continental Championships U23 - ITT (CC) 2018 - Time trial”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  42. ^ „European Continental Championships U23 - Road Race (CC) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  43. ^ „Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - Stage 7”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  44. ^ „Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - Stage 9”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  45. ^ „Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  46. ^ „Pogacar extends with UAE Team Emirates until end of 2023”. cyclingnews.com. 28. 6. 2019. Приступљено 20. 9. 2020. 
  47. ^ „Giro della Regione Friuli Venezia Giulia (2.2) 2018 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  48. ^ „World Championships U23 - Road Race (WC) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  49. ^ „Japan Cup Cycle Road Race (1.HC) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  50. ^ „The Cyclingnews guide to 2018-2019 rider transfers”. Cyclingnews.com. 6. 11. 2018. Приступљено 7. 2. 2021. 
  51. ^ Benson, Daniel (20. 1. 2019). „Impey wins the 2019 Tour Down Under as Porte takes Willunga”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  52. ^ Bacon, Ellis (27. 1. 2019). „Viviani beats Ewan to win Cadel Evans Great Ocean Road Race”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  53. ^ Frattini, Kristen (21. 2. 2019). „Volta ao Algarve: Pogacar wins stage 2”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  54. ^ Weislo, Laura (22. 2. 2019). „Volta ao Algarve: Kung wins time trial”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  55. ^ Ostanek, Daniel (24. 2. 2019). „Pogacar wins 2019 Volta ao Algarve”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  56. ^ „Alaphilippe wins Strade Bianche”. Cyclingnews.com. 9. 3. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  57. ^ „Hivert wins Gran Premio Miguel Indurain”. Cyclingnews.com. 6. 4. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  58. ^ Weislo, Laura (8. 4. 2019). „Itzulia Basque Country: Schachmann wins stage 1”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  59. ^ Frattini, Kristen (9. 4. 2019). „Tour of the Basque Country: Alaphilippe wins in Gorraiz”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  60. ^ Weislo, Laura (10. 4. 2019). „Tour of the Basque Country: Schachmann wins stage 3 in Estibaliz”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  61. ^ Frattini, Kristen (11. 4. 2019). „Tour of the Basque Country: Schachmann wins another on stage 4”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  62. ^ Frattini, Kristen (12. 4. 2019). „Tour of the Basque Country: Buchmann wins stage 5”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  63. ^ Ryan, Barry (13. 4. 2019). „Ion Izagirre wins the Tour of the Basque Country”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  64. ^ Ostanek, Daniel (18. 4. 2019). „Fuglsang wins Liège-Bastogne-Liège”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  65. ^ „Tour of California: Asgreen wins stage 2 as van Garderen takes race lead”. Cyclingnews.com. 13. 5. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  66. ^ „Tour of California: Remi Cavagna wins stage 3”. Cyclingnews.com. 14. 5. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  67. ^ „Tour of California: Tadej Pogacar wins stage 6 on Mt. Baldy”. Cyclingnews.com. 17. 4. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  68. ^ „Tour of California: Bol wins final stage in Pasadena ahead of Sagan”. Cyclingnews.com. 18. 5. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  69. ^ „Tadej Pogacar, 20, claims Amgen Tour of California in historic win”. ocregister.com. 18. 5. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  70. ^ „Tadej Pogacar wins the Amgen Tour of California!”. tadejpogacar.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  71. ^ „National Championships Slovenia - ITT (NC) 2019”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  72. ^ „Ulissi wins Gran Premio Citta di Lugano”. Cyclingnews.com. 9. 6. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  73. ^ „Tour of Slovenia: Ulissi wins stage 3”. Cyclingnews.com. 21. 6. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  74. ^ „Tour of Slovenia: Visconti wins stage 4”. Cyclingnews.com. 22. 6. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  75. ^ „Ulissi wins Tour of Slovenia”. Cyclingnews.com. 23. 6. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  76. ^ „National Championships Slovenia - Road Race (NC) 2019”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  77. ^ Malach, Pat (3. 8. 2019). „Evenepoel wins Clasica San Sebastian”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  78. ^ Benson, Daniel (24. 8. 2019). „Vuelta a Espana: Astana win team time trial”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  79. ^ Benson, Daniel (25. 8. 2019). „Vuelta a Espana: Quintana wins stage 2”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  80. ^ Ryan, Barry (28. 8. 2019). „Vuelta a Espana: Madrazo wins stage 5 summit finish”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  81. ^ Cossins, Peter (29. 8. 2019). „Vuelta a Espana: Jesus Herrada wins stage 6”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  82. ^ Benson, Daniel (30. 8. 2019). „Vuelta a Espana: Valverde wins stage 7”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  83. ^ Ostanek, Daniel (1. 9. 2019). „Vuelta a Espana: Pogacar wins stage 9”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  84. ^ Ostanek, Daniel (3. 9. 2019). „Vuelta a España: Roglič wins Pau time trial”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  85. ^ Ostanek, Daniel (6. 9. 2019). „Vuelta a España: Pogacar wins stage 13”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  86. ^ Benson, Daniel (8. 9. 2019). „Vuelta a España: Sepp Kuss wins stage 15 at Santuario del Acebo”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  87. ^ „Vuelta a España: Fuglsang wins stage 16 on Alto de la Cubilla”. Cyclingnews.com. 9. 9. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  88. ^ Fletcher, Patrick (11. 9. 2019). „Vuelta a España: Gilbert wins stage 17”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  89. ^ Ostanek, Daniel (12. 9. 2019). „Vuelta a España: Higuita wins stage 18”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  90. ^ Ostanek, Daniel (13. 9. 2019). „Vuelta a España: Cavagna wins stage 19”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  91. ^ Fletcher, Patrick (14. 9. 2019). „Vuelta a España: Pogacar solos to third stage win on Plataforma de Gredos”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  92. ^ „Vuelta a España: Roglic clinches overall victory”. Cyclingnews.com. 15. 9. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  93. ^ Frattini, Kristen (22. 9. 2019). „The Netherlands win World Championships team time trial mixed relay”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  94. ^ „World Championships: Mads Pedersen wins elite men's rainbow jersey”. Cyclingnews.com. 29. 9. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  95. ^ Fletcher, Patrick (6. 2. 2020). „Volta a la Comunitat Valenciana: Tadej Pogačar wins stage 2”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  96. ^ Weislo, Laura (8. 2. 2020). „Valencia: Pogacar wins on Sierra de Bernia”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  97. ^ Weislo, Laura (9. 2. 2020). „Valenciana: Pogacar secures overall victory”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  98. ^ Ryan, Barry (25. 2. 2020). „UAE Tour: Adam Yates wins atop Jebel Hafeet”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  99. ^ а б Farrand, Stephen (27. 2. 2020). „UAE Tour: Pogacar wins stage 5”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  100. ^ Herman, Martyn (27. 2. 2020). „Cycling: UAE Tour canceled after positive coronavirus tests”. reuters.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  101. ^ „The UCI takes strong measures faced with the development of the coronavirus”. Union Cycliste Internationale. 15. 3. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  102. ^ „The UCI and its partners unite to face the consequences of the coronavirus for road cycling”. Union Cycliste Internationale. 18. 3. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  103. ^ „The UCI prolongs the suspension of cycling events until 1 June 2020 and continues consultations for the reorganisation of the UCI International Road Calendar”. Union Cycliste Internationale. 1. 4. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  104. ^ „UCI reveal new mens and womens post-COVID-19 race calendar”. Cyclingnews.com. 5. 5. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  105. ^ Farrand, Stephen (19. 5. 2020). „UCI publishes full revised 2020 road calendar”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. Приступљено 10. 2. 2021. 
  106. ^ „Epski spopad za državni naslov: Roglič v zadnjih metrih opravil s Pogačarjem! #video”. siol.net (на језику: словеначки). Приступљено 10. 2. 2021. 
  107. ^ Long, Jonny (21. 6. 2020). „Primož Roglič beats Tadej Pogačar to Slovenian national road race title”. cyclingweekly.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  108. ^ Long, Jonny (28. 6. 2020). „Tadej Pogačar beats Primož Roglič to Slovenian time trial title”. cyclingweekly.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  109. ^ „Pogačar po taktičnem boju na Pokljuki ubranil naslov v vožnji na čas #video”. siol.net (на језику: словеначки). Приступљено 10. 2. 2021. 
  110. ^ O'Shea, Sadhbh; Ostanek, Daniel; Frattini, Kirsten (1. 8. 2020). „Wout van Aert storms to victory at Strade Bianche”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  111. ^ Ostanek, Daniel (8. 8. 2020). „Wout van Aert wins thrilling Milan-San Remo”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  112. ^ „Criterium du Dauphine 2020”. cyclingnews.com. 21. 11. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  113. ^ Fletcher, Patrick (12. 8. 2020). „Critérium du Dauphiné: Wout van Aert wins stage 1”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  114. ^ Ostanek, Daniel (13. 8. 2020). „Critérium du Dauphiné: Primoz Roglic wins stage 2 atop Col de Porte”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  115. ^ Benson, Daniel (14. 8. 2020). „Critérium du Dauphiné: Formolo wins stage 3”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  116. ^ Cossins, Peter (16. 8. 2020). „Daniel Martinez wins Critérium du Dauphiné”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  117. ^ Benson, Daniel (29. 8. 2020). „Tour de France: Alexander Kristoff wins crash-marred stage 1”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  118. ^ Ryan, Barry (30. 8. 2020). „Tour de France: Julian Alaphilippe wins stage 2”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  119. ^ Fletcher, Patrick (1. 9. 2020). „Alaphilippe stays in the yellow jersey”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  120. ^ Benson, Daniel (4. 9. 2020). „Tour de France: Wout van Aert wins stage 7”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  121. ^ Ostanek, Daniel (5. 9. 2020). „Tour de France: Nans Peters wins stage 8”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  122. ^ Farrand, Stephen (6. 9. 2020). „Tour de France: Pogacar wins stage 9”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  123. ^ Ostanek, Daniel (11. 9. 2020). „Roglic cements lead as Pogacar leapfrogs Bernal on Puy Mary”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  124. ^ Fletcher, Patrick (13. 9. 2020). „Tour de France: Pogacar wins stage 15 atop Grand Colombier”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  125. ^ Ostanek, Daniel (15. 9. 2020). „Tour de France: Kämna gives Bora-Hansgrohe a win on stage 16”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  126. ^ Weislo, Laura (16. 9. 2020). „Tour de France: Miguel Angel Lopez wins stage 17 atop Col de la Loze”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  127. ^ Ryan, Barry (17. 9. 2020). „Tour de France: Michal Kwiatkowski wins stage 18”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  128. ^ „2020 Tour de France stage 20 preview”. Cyclingnews.com. 1. 7. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  129. ^ а б в г Hood, Andrew (28. 12. 2020). „Five moments in 2020 when cycling transcended expectations”. velonews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  130. ^ а б в Fotheringham, Alasdair (19. 9. 2020). „Pogacar seizes the Tour de France on second to last day”. cyclingnews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  131. ^ а б в Ostanek, Daniel (19. 9. 2020). „Pogacar storms to maillot jaune on stage 20 as Roglic's Tour de France bid collapses”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  132. ^ Snowball, Ben (19. 9. 2020). „Tour De France 2020 - Primoz Roglic Interrupts Tadej Pogacar Interview To Congratulate Rival”. cyclingnews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  133. ^ а б Croxton, Josh (20. 9. 2020). „Pogacar rode without power meter or computer for La Planche des Belles Filles”. Cyclingnews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  134. ^ а б Fletcher, Patrick (20. 9. 2020). „Tadej Pogacar wins the 2020 Tour de France”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  135. ^ Startt, James (20. 9. 2020). „Remembering the last great Tour de France upset: LeMond’s spectacular 1989 turnaround”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  136. ^ а б в Benson, Daniel (27. 9. 2020). „Julian Alaphilippe wins world title at Imola World Championships”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  137. ^ Farrand, Stephen (27. 9. 2020). „Pogacar and Roglic unite for Slovenia showing at World Championships”. Cyclingnews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  138. ^ Benson, Daniel (30. 9. 2020). „Hirschi conquers Mur de Huy to win La Flèche Wallonne”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  139. ^ Puddicombe, Stephen (4. 10. 2020). „Primoz Roglic wins Liège-Bastogne-Liège”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  140. ^ „Tadej Pogacar brings curtain down early on 2020 season”. Cyclingnews.com. 7. 10. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  141. ^ „Pogacar donates Tour de France-winning bike on visit to Colnago HQ - Gallery”. Cyclingnews.com. 14. 11. 2020. Приступљено 11. 2. 2021. 
  142. ^ Ostanek, Daniel (15. 12. 2020). „Allan Peiper wins the 'Crystal Bike' DS of the year award”. Cyclingnews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  143. ^ „Športniki leta 2020 Roglič, Lampičeva in rokometaši”. rtvslo.si (на језику: словеначки). 16. 12. 2020. Приступљено 11. 2. 2021. 
  144. ^ „Roglic beats Pogacar, Van Aert to win Vélo d’Or”. cycling.today. Приступљено 11. 2. 2021. 
  145. ^ Fletcher, Patrick (26. 1. 2021). „Grand (Tour) Plans: Who's racing where in 2021”. Cyclingnews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  146. ^ Farrand, Stephen (8. 1. 2021). „UAE Team Emirates given COVID-19 vaccine during training camp”. Cyclingnews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  147. ^ Puddicombe, Stephen (21. 2. 2021). „UAE Tour: Mathieu van der Poel wins stage 1”. cyclingnews.com. Приступљено 23. 2. 2021. 
  148. ^ „UAE Tour: Ganna wins stage 2 as Pogacar takes overall lead”. cyclingnews.com. 22. 2. 2021. Приступљено 23. 2. 2021. 
  149. ^ „Van der Poel and Alpecin-Fenix exit UAE Tour due to coronavirus case”. cyclingnews.com. 22. 2. 2021. Приступљено 23. 2. 2021. 
  150. ^ Fletcher, Patrick (23. 2. 2021). „UAE Tour: Pogacar takes control on Jebel Hafeet”. cyclingnews.com. Приступљено 23. 2. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]