Тадија Милетић

Тадија Милетић
Tadija Miletić.jpg
Пуно имеТадија Милетић
Место рођењаБеоград
СФРЈ
СупружникДина Милетић
ДецаТеон Милетић
Активни период2007—данас
ЗанимањеРедитељ и драматург
Веб-сајтwww.tadijamiletic.com
Веза до IMDb-а

Тадија Милетић (Београд) српски је редитељ, драматург и мотивациони говорник, оснивач организације Културни елемент, доцент на Факултету савремених уметности где је радио и као руководилац драмског департмана, директор Међународног такмичења соло певача „Лазар Јовановић”[1], оснивач Уметничког едукативног центра Културни институт. Један је од најинтелигентијих живих Срба по мерењу Менсе Србије, у којој је био и вишегодишњи члан председништва.[2].

Школовање[уреди | уреди извор]

Завршио је средњу музичку школу „Станковић" 2005. године, на три одсека паралелно поред гиманзијске наставе, клавир, музичка теорија и соло певање. Током средње школе факултативно похађа предавања на Филозофском и Богословском факултету, као и на Факултету музичке уметности, а током тог периода такође и тренира професионално атлетику код чувеног југословенског олимпијца Фрање Михалића. Дипломирао је 2011. године на Академији Уметности, смер Драматургија, у класи Синише Ковачевића. Мастер студије режије завршио је на Академији уметности Универзитета у Новом Саду у класи Никите Миливојевића.[3] Учествовао је у међународним конференцијама RESEO – Madamme Butterfly 2007. године и Чехов на сцени у 21. веку, 2010. године у Београду, као и на радионици Скота Филдинга "Метод Мајкла Чехова". Године 2019. уписује докторске студије Интердисциплинарних студија при Универзитету уметности у Београду.[4] Носилац је престижне међународне стипендије коју додељује Фондација Менсе Интернационал и одабран је као један од само пет добитника у конкуренцији од 58 земаља света.[4]

Каријера[уреди | уреди извор]

У низу компатибилних драмских и културних активности, у биографији Тадије Милетића се издваја неколико праваца у којима остварује резултате. Од 2007. године ради у Опери и театру Мадленијанум као драматург, асистент режије а затим и редитељ. Од 2008. до 2014. године ради за БИТЕФ фестивал као вођа групе, где 2011. године покреће пројекат формирања архива и сакупљања музејске грађе. Био је председник и члан жирија на неколико литерарних и позоришних фестивала. Са успешним младим уметницима 2011. године формира организацију Културни елемент, која има за циљ презентацију културе и културне свести у земљи. Члан је председништва Менсе Србије. Крајем 2015. године, у Конаку кнегиње Љубице у Београду је аутор изложбе под називом Траг генерација, која је остварена у сарадњи са организацијом Културни елемент и Музејом града Београда.[5] Стручно се усавршавао у Монаку, у Опери Монте Карло.[6] [7]
Године 2019. постаје доцент а 2020. године и руководилац драмског департмана на Факултету савремених уметности[8] Године 2022. у сарадњи са члановима Културног елемента и уз подршку супруге Дине, оснива Уметнички едукативни центар „Културни институт“, у којем примењује стечена знања и праксе из досадашњих пројеката у претходних петнаест година каријере.

Режија[уреди | уреди извор]

У марту 2007. Године започиње професионалну каријеру у Опери и театру Мадленианум, као драматург и асистент режије у операма Мадам Батерфлај у режији Дејана Миладиновића, Пајаци у режији Јурија Александрова, Чаробна фрула у режији Ане Радивојевић-Здравковић, Сутон у режији Небојше Брадића, као и мјузикла Les Miserables и Ребека, такође у режији Небојше Брадића. [9] Почетком 2014. године остварује прву самосталну режију са опером "Љубавни напитак", а исте године ради као асистент режије Мартин Лојд-Евансу на опери Ромео и Јулија путем фондације Опероса.[10] [11][12] Наредне 2015. године опет добија позив од Оперосе и ради као асистент режије истом редитељу на опери Тако чине све, са премијером у Црној гори у тврђави Канли кула[13], а затим у децембру исте године и режира оперу Јозефа Хајдна Апотекар са премијером у СКЦ-у.[14] Наредне 2016. године у оквиру сезоне Музички сводови Београда режира представу "Quod Fatum" о Петру Иљичу Чајковском[15] у продукцији Културног елемента са којом путује по Србији.[16][17] Током 2016. и 2017. године у оквиру сезоне Музички сводови Београда режира низ оперских и музичких представа, концерата и пројеката, преко ауторског корео музичког перформанса "Plaisir d’amour" креираног за 56. Октобарски салон,[18], представе "Амадеус" инспирисане животом Волфганга Амадеуса Моцарта[19] и "Кристална ноћ",[20] као и перформансе "Штуке су полетеле у зору", инспирисане бомбардовањем Београда 1941. године током Другог светског рата и "Црвени октобар" у оквиру обележавања стогодишњице од Октобарске револуције.[21]

На позив Лидије Софије Јевремовић, 2018. године почиње серија пројеката у оквиру идеје покретања сталне оперске сцене у Крагујевцу.[22] Први пројекат у низу је прва опера икада изведена у Крагујевцу Дидона и Енеј Хенрија Персела у оквиру обележавања 70. година од оснивања музичке школе "др Милоје Милојевић" одржана 16. маја 2018. године.[23] Наставком пројекта, наредне 2019. године 30. маја поставља Моцартову оперу „Фигарова женидба“ кроз сарадњу неколико крагујевачких институтција, а исте године под покровитељством организације Опера нова Крагујевац и сарадњу са крагујевачким оркестром, као праизведбу у Србији, оперу Георга Фридриха ХендлаИменео“ такође на великој сцени Књажевско-српског театра. Сви пројекти су били изузетно посећени, при чему је број заинтересованих посетилаца на премијери премашивао број доступних места за још један пун капацитет. Са полазницима Оперског студија којим је руководио режира оперу „Тако чине све“ са премијером 17. јуна 2019. године на малој сцени Опере и театра Мадленианум.[24] Исте године ради на опери „Мадам Батерфлај“, са припремом у Верони у Италији и премијером у Нагоји у Јапану.[25] Године 2021. у оквиру пројекта поставља неколико музичко сценских комада у Музеју града Београда, као наставак концертне сезоне „Музички сводови Београда“.[26] Пиротска бајка, са младим глумцем Жељком Крстићем приказао је читање бајки на пиротском дијалекту, испраћено сценском визуелизацијом уметника из Балета младих Института за уметничку игру, дело "Портрет Андрић" је уз глумца Илију Благојевића и Квинтет Елебах приказао делове из збирке "Књига, кула, деца", док су сценски игрокази Женидба Краљевића Марка и Лазарице кроз аутентичне музичке нумере испитивали српску традицију кроз модерно постдрамско читање у форми перформанса.[27] Наредне 2021. године пише и режира музичко сценско оперско дело „Летњи каприц“ са сопраном Маријаном Шовран у главној улози које је премијерно изведено у Котору да би након тога као турнеја обишло Црну Гору.[28]

Драматургија[уреди | уреди извор]

Током студија пише и снима низ драмских и филмских комада и сценарија ("Сусрет", "Господар бубамара") а 2011. године пише представу "Новогодишњи поклон" са премијером у Култ театру. У Опери и театру Мадленијанум је радио као драматург на операма "Чаробна фрула" и "Љубавни напитак" (коју је и превео) као и на мјузиклу "Ребека". Од 2014-2022. године био је главни и одговорни уредник часописа МозаИК, званичне публикације коју издаје Менса Србије.[29][30] Аутор је публикације „Водич кроз оперу“, у издању Опере и театра Мадленианум. Од 2015. године ради као уредник за Фестивал монодраме и пантомиме[31] као и за Нови Тврђава театар, где 2017. године постаје главни и одговорни уредник.[32] Исте године пише и телевизијску серију "Прва тарифа" која је премијерно приказана на Првој телевизији.[33]

Предавања[уреди | уреди извор]

Године 2013. на Академији уметности у Београду држи предавање на тему "Драматургија опере и музичког позоришта".[34] У оквиру обележавања седамдесетогодишњице интернационалне Менсе 2016. године држи предавање на тему "Писање, идеја и инспирација", које потом понавља при универзитетима и факултетима широм Србије.[35][36] Од 2017. године држи радионицу под називом "Опера за почетнике" која је настала у оквиру активности Опере и театра Мадленианум, а коју затим понавља у сали Музичке школе Станковић.[37]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Рођен је у Београду као део познате београдске уметничке породице Милетић,. Ожењен је Дином Милетић, пијанисткињом и асистенткињом на Факултету савремених уметности, син је глумца Народног позоришта у Београду Предрага Милетића, а брат продуцента и менаџера у култури и уметности др ум Вука Милетића.[38][39]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Srbija na vezi, RTS Svet, 18.55”. RTS. RTS. 21. 06. 2022. Приступљено 23. 8. 2022. 
  2. ^ „Tadija Miletić: Najinteligentniji Srbin poručuje - mislite svojom glavom”. Нова С. Нова С. Приступљено 23. 8. 2022. 
  3. ^ „Одржано предавање Тадије Милетића у Универзитетској галерији”. kg.ac.rs. Универзитет у Новом Саду. 8. 9. 2017. Приступљено 9. 3. 2018. 
  4. ^ а б Веселиновић, Душан. „Dramaturg Tadija Miletić dobitnik prestižne stipendije Fondacije Mensa International”. Телеграф. Телеграф. Приступљено 10. 7. 2020. 
  5. ^ „ТРАГ ГЕНЕРАЦИЈА, Културни елемент, Музеј града Београда, Тадија Милетић”. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2015. Приступљено 18. 2. 2016. 
  6. ^ „24 сата/ Српски драматург асистира у Монте Карлу”. Архивирано из оригинала на датум 15. 07. 2014. Приступљено 23. 04. 2014. 
  7. ^ „Највести/ Европски успех младог драматурга”. Архивирано из оригинала на датум 14. 07. 2014. Приступљено 23. 04. 2014. 
  8. ^ Милетић, Тадија. „Професори”. Факултет савремених уметности. Факултет савремених уметности. Приступљено 30. 8. 2019. 
  9. ^ Мадленианум/Тадија Милетић
  10. ^ „Опера Љубавни напитак”. Архивирано из оригинала на датум 27. 04. 2014. Приступљено 23. 04. 2014. 
  11. ^ „Глориа/Тадија Милетић: Разоткривање”. Архивирано из оригинала на датум 27. 4. 2014. Приступљено 23. 4. 2014. 
  12. ^ „Ромео и Јулија - Опероса”. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2015. Приступљено 21. 2. 2015. 
  13. ^ „"Cosi Fan Tutte" behind the scenes - Tadija Miletic”. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2015. Приступљено 30. 9. 2015. 
  14. ^ „HAJDNOVA OPERA “APOTEKAR” PREMIJERNO U SKC-U”. casopisinterfon.org. ИнтерФОН. 19. 11. 2015. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2017. Приступљено 24. 11. 2017. 
  15. ^ „"Quod Fatum" вечерас у Културном центру Панчева”. rtv.rs. Radio televizija Vojvodine. 19. 1. 2017. Приступљено 24. 11. 2017. 
  16. ^ „"Quod Fatum" вечерас у Културном центру Панчева”. rtv.rs. Радио телевизија Војводине. 19. 1. 2017. Приступљено 9. 3. 2018. 
  17. ^ „КОНЦЕРТ 'QUOD FATUM'. sirmiumart.com. Центар за културу СирмиумАрт. 26. 10. 2016. Приступљено 9. 3. 2018. 
  18. ^ „Корео-музички перформанс Plaisir d’amour”. Октобарски салон. 1. 12. 2016. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2017. Приступљено 9. 3. 2018. 
  19. ^ „КОНЦЕРТ-ПРЕДСТАВА „АМАДЕУС. mgb.org.rs. Музеј града Београда. Архивирано из оригинала на датум 21. 09. 2020. Приступљено 9. 3. 2018. 
  20. ^ „КРИСТАЛНА НОЋ”. mgb.org.rs. Музеј града Београда. 9. 11. 2017. Архивирано из оригинала на датум 14. 11. 2019. Приступљено 9. 3. 2018. 
  21. ^ А., Д. (30. 10. 2017). „Дилеме и питања Црвеног октобра”. politika.rs. Политика. Политика. Приступљено 9. 3. 2018. 
  22. ^ „Зачетак оперске сцене у Шумадији”. РТС. Вести. Приступљено 24. 11. 2022. 
  23. ^ „Opera "Didona i Enej" na sceni Knjaževsko-srpskog teatra”. РТС. РТС. 18. мај 2018. Приступљено 11. 10. 2022. 
  24. ^ „Tajni brak”. Opera i teatar Madlenianum. Opera i teatar Madlenianum. Приступљено 24. 11. 2022. 
  25. ^ „野外オペラ「蝶々夫人」 名古屋城天守閣前広場特設ステージ”. sawakami-opera.org. Sawakami opera festival. Приступљено 24. 11. 2022.  (језик: јапански)
  26. ^ „Emitovanje koncerata u organizaciji Kulturnog elementa”. Moja Srbija. 25. 12. 2020. Приступљено 24. 11. 2022. 
  27. ^ „Praznični duh Kulturnog elementa”. BG Autentik. 20. 12. 2022. Приступљено 24. 11. 2022. 
  28. ^ „OPERA LJETNJI KAPRIC VEČERAS ISPRED KATEDRALE”. Радио Котор. Приступљено 24. 11. 2022. 
  29. ^ Mensa Srbije
  30. ^ Менса Србије - контакти
  31. ^ „О фестивалу, Фестивал монодраме и пантомиме”. Архивирано из оригинала на датум 08. 07. 2015. Приступљено 07. 07. 2015. 
  32. ^ Контакт, Нови Тврђава театар
  33. ^ „Prvi put kod nas, nešto potpuno novo, do sada neviđeno!”. www.prva.rs. Прва ТВ. Архивирано из оригинала на датум 24. 11. 2017. Приступљено 24. 11. 2017. 
  34. ^ „Tadija Miletić održao predavanje na temu "Dramaturgija opere i muzičkog pozorišta".”. akademijaumetnosti.edu.rs. Академија Уметности. 1. 4. 2013. Архивирано из оригинала на датум 18. 05. 2013. Приступљено 9. 3. 2018. 
  35. ^ „Program obeležavanja jubileja - 70 godina Mense”. www.mensa.rs. Менса. 6. 11. 2016. Приступљено 24. 11. 2017. 
  36. ^ „Univerzitetska galerija: Pisanje, ideja i inspiracija - Tadija Miletić”. www.prviprvinaskali.com. Први на скали. 6. 9. 2017. Приступљено 24. 11. 2017. 
  37. ^ Vidaković, Katarina (2. 5. 2017). „Madlenianum: Evropski operski dani, ulaz besplatan”. danubeogradu.rs. Дан у Београду. Приступљено 24. 11. 2017. 
  38. ^ Gašić, Maja (18. 07. 2018). „Tadija Miletić: Recite hvala ljudima oko vas, čak i kada samo rade svoj posao”. Glorija. Приступљено 21. 11. 2022. 
  39. ^ „Апсолутна преданост раду – упознајте Тадију Милетића”. Српски академски круг. 29. 5. 2015. Архивирано из оригинала на датум 01. 10. 2015. Приступљено 30. 9. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]