Пређи на садржај

Таково

Координате: 44° 02′ 20″ С; 20° 23′ 09″ И / 44.039° С; 20.385833° И / 44.039; 20.385833
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Таково (Горњи Милановац))
Таково
Музеј 2. српског устанка (некадашња школа)
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2022.Пад 355
Географске карактеристике
Координате44° 02′ 20″ С; 20° 23′ 09″ И / 44.039° С; 20.385833° И / 44.039; 20.385833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина472 m
Таково на карти Србије
Таково
Таково
Таково на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32304
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Таково је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 355 становника. Удаљено је 10 км од Горњег Милановца. Налази се на путу за Пожегу, на надморској висини од 350 до 530 м и на површини од 1.153 ха.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]
Заселак Селиште

Таково је смештено између Дичине и Клатичевачке реке, на падинама које су благо нагнуте ка југу па су стога присојне. На овом месту је настала мала котлина, односно ерозивно-акумулативно проширење. У једном делу котлина је широка до 2 km. Узводно, уз Дичину, шири се алувијална раван, али је она широка само до 500 m. Ова раван простире се и уз Клатичевску реку, али два километра источно од Такова. Таково представља локално саобраћајно раскршће, јер је повезано асфалтним путем са Горњим Милановцем на једној, Прањанима на другој, Бершићима и Рајцем на трећој страни. Поред тога, од ње се одваја асфалтни пут ка Савинцу, који преко тог места пут опет води ка Горњем Милановцу.

Атар Такова је брдско-планинске природе, куће су разбацане и развучене дуж главног пута ка Горњем Милановцу и на благим падинама око котлине. Село Таково често се придаје значај као варошице, али то оно није, јер се није урбанизовало и куће ушориле, ово је уједно и кључни разлог због чега се село није даље развијало, поред свог саобраћајног чворишта и делом благог терена на коме се налази. У средишту села налази саобраћајна раскрсница, месна канцеларија, две продавнице, кафана, аутобуска станица, пошта, здравствена амбуланта, а нешто даље фабрика вотке и безалкохолног пића. Испод средишта села, у равници лево од Дичине, налази се велики и осушени Таковски грм, који још увек пркоси времену, поред кога се налази стари споменик Другог српског устанка, који је подигнут 1887. године за време владе краља Милана Обреновића.

Црква у Такову слави Ђурђевдан, а литија у селу је држана на други дан Тројица. На Пантелијевдан се одржава велики вашар под варошицом.

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Такову (општина Горњи Милановац) и Крајпуташ Добросаву Пауновићу у Такову.

Историја

[уреди | уреди извор]

Таково је постојало још у средњовековној Србији, а било је расељено доласком Турака. Наново је насељено у 18. веку када су стигли досељеници из Старог Влаха, Црне Горе и Метохије. Ово село се први пут помиње у турском попису 1525. године. Тада је имало 12 домова. Име Таково настало је у давним временима, а данас нема тумачења настанка његовог имена. У Такову је пронађен непознат минерал који је стручно назван „таковит”.[1]

Црква брвнара у Такову је подигнута 1724.

Дана 23. априла 1815. (по старом календару) се у Такову скупише устаници да устану против Турака испод храста познатог под називом „таковски грм“. Но, њега једног дана удари гром и расцепи на пола, те сад на његовом месту стоји спомен Кнезу Милошу и ове речи уклесане:

Овај грм ће време да осуши

И камени стуб ће да поруши

Али Србија вечито стајаће

И Милоша име спомињаће

Дворац Обреновића

У Такову је 7. септембра 1902. године, дан уочи Мале госпојине, освештан и свечано предат новосаграђени двор саграђен поред Таковског грма, краљу Александру Обреновићу и краљици Драги, као поклон народа Рудничког округа.[2] Овај дворац је изгорео 1916. године за време Првог светског рата.[3] У данашње време постоји иницијатива да се овај дворац поново сагради, а на основу пројектне документације која је пронађена у Бечу.[3]

Основна школа Таковски устанак

Зидање школе (две) отпочело је 1888. и завршено 1890. Школа је почела са радом школске 1891/92. па све до 29. марта 1981. када је једна зграда изгорела, а друга након тога претворена у Музеј. Захваљујући солидарности Републике, Милановачке привреде, месне заједнице и ђачких родитеља, 15. јула почиње изградња нове школе у монтажном систему градње, која је 26.12.1981. била усељена и почела са радом. Данас је то матична школа која носи назив „Таковски устанак“.[4]

Крајем 20. века, поводом прославе 175. годишњице устанка, подигнут је споменик кнезу Милошу Обреновићу, који је постављен на ивици падине и око 200 m је удаљен од старог споменика. Таковски грм, како се верује у народу, је израстао на месту и из корена оног грма под којим је кнез Милош подигао устанак. На прилазу споменику пише „Просторно - меморијални комплекс Таковски грм под заштитом закона“.[тражи се извор]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 116 ратника. Погинуло их је 72 а 44 је преживело.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 641 становника, 1921. године 589, а 2002. године тај број је спао на 496.[1]

У насељу Таково живи 419 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (45,3 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 156 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 822
1953. 795
1961. 699
1971. 636
1981. 620
1991. 541 538
2002. 493 498
2011. 458
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
487 98,78%
Македонци
  
1 0,20%
непознато
  
5 1,01%
Становништво према полу и старости[7]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 158 161 168 167 169 154 156


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 35 43 24 19 9 14 8 2 0 2 3,16
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 226 67 135 18 3 3
Женски 215 36 138 38 2 1
УКУПНО 441 103 273 56 5 4
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 127 42 0 0 41
Женски 89 28 0 0 38
Укупно 216 70 0 0 79
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 3 8 2 10
Женски 0 0 6 2 3
Укупно 2 3 14 4 13
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 2 4 5 1
Женски 0 0 0 4 3
Укупно 0 2 4 9 4
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 5
Женски 1 0 0 4
Укупно 3 0 0 9

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 391. 
  2. ^ Поново се гради дворац Обреновића, Вести РТС, 15. мај 2009.
  3. ^ а б Opet SE
  4. ^ Основна кола „Таковски устанак“
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Мапе: