Таково (Горњи Милановац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Таково (вишезначна одредница).
Таково
MuzejTakovo.jpg
Музеј 2. српског устанка (некадашња школа)
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 458
Положај
Координате 44°02′20″ СГШ; 20°23′09″ ИГД / 44.039° СГШ; 20.385833° ИГД / 44.039; 20.385833Координате: 44°02′20″ СГШ; 20°23′09″ ИГД / 44.039° СГШ; 20.385833° ИГД / 44.039; 20.385833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 472 m
Таково на мапи Србије
Таково
Таково
Таково на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 32304
Позивни број 032
Регистарска ознака GM

Таково је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 458 становника.

Географија[уреди]

Таково је смештено између Дичине и Клатичевачке реке, на падинама које су благо нагнуте ка југу па су стога присојне. На овом месту је настала мала котлина, односно ерозивно-акумулативно проширење. У једном делу котлина је широка до 2 километара. Узводно, уз Дичину, шири се алувијална раван, али је она широка само до 500 метара. Ова раван простире се и уз Клатичевску реку, али два километара источно од Такова. Таково представља локално саобраћајно раскршће, јер је повезано асфалтним путем са Горњим Милановцем на једној, Прањанима на другој, Бершићима и Рајцем на трећој страни. Поред тога, од ње се одваја асфалтни пут ка Савинцу, који преко тог места пут опет води ка Горњем Милановцу.

Атар Такова је брдско-планинске природе, куће су разбацане и развучене дуж главног пута ка Горњем Милановцу и на благим падинама око колтлине. Село Таково често се придаје значај као варошице, али то оно није, јер се није урбанизовало и куће ушориле, ово је уједно и кључни разлог због чега се село није даље развијало, поред свог саобраћајног чворишта и делом благог терена на коме се налази. У средишту села налази саобраћајна раскрсница, месна канцеларија, две продавнице, кафана, аутобуска станица, пошта, здравствена амбуланта, а нешто даље фабрика вотке и безалокохолног пића. Испод средишта села, у равници лево од Дичине, налази се велики и осушени Таковски грм, који још увек пркоси времену, поред кога се налази стари споменик Другог српског устанка, који је подигнут 1887. године за време владе краља Милана Обреновића.

Црква у Такову слави Ђурђевдан, а литија у селу је држана на други дан Тројица. На Пантелијевдан се одржава велики вашар под варошицом.

Историја[уреди]

Црква брвнара у Такову је подигнута 1724.

23. априла 1815. (по старом календару) се у Такову скупише устаници да устану против Турака испод храста познатог под називом „таковски грм“. Но, њега једног дана удари гром и расцепи на пола, те сад на његовом месту стоји спомен Кнезу Милошу и ове речи уклесане:

Овај грм ће време да осуши

И камени стуб ће да поруши

Али Србија вечито стајаће

И Милоша име спомињаће

Дворац Обреновића

У Такову је 7. септембра 1902. године, дан уочи Мале госпојине, освештан и свечано предат новосаграђени двор саграђен поред Таковског грма, краљу Александру Обреновићу и краљици Драги, као поклон народа Рудничког округа.[1] Овај дворац је изгорео 1916. године за време Првог светског рата.[2] У данашње време постоји иницијатива од стране председника компаније „Свислајн Таково“ Родољуба Драшковића да се овај дворац поново сагради, а на основу пројектне документације која је пронађена у Бечу.[2]

Основна школа Таковски устанак

Зидање школе (две) отпочело је 1888. и завршено 1890. Школа је почела са радом школске 1891/92. па све до 29. марта 1981. када је једна зграда изгорела, а друга након тога претворена у Музеј. Захваљујући солидарности Републике, Милановачке привреде, месне заједнице и ђачких родитеља, 15. јула почиње изградња нове школе у монтажном систему градње, која је 26.12.1981. била усељена и почела са радом. Данас је то матична школа која носи назив „Таковски устанак“.[3]

Крајем 20. века, поводом прославе 175. годишњице устанка, подигнут је споменик кнезу Милошу Обреновићу, који је постављен на ивици падине и око 200 метара је удаљен од старог споменика. Таковски грм, како се верује у народу, је израстао на месту и из корена оног грма под којим је кнез Милош подигао устанак. На прилазу споменику пише „Просторно - меморијални комплекс Таковски грм под заштитом закона“. Међутим, цео овај комплекс се налази у јадном стању око којег се налази доста смећа. Мештани Такова верују да ће се до 2015. године, на 200 годишњицу прославе од Другог српског устанка, цео овај комплес уз помоћ државе обновити.[тражи се извор]

Демографија[уреди]

У насељу Таково живи 419 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (45,3 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 156 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 822
1953. 795
1961. 699
1971. 636
1981. 620
1991. 541 538
2002. 493 498
2011. 458
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
487 98,78 %
Македонци
  
1 0,20 %
непознато
  
5 1,01 %


Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Поново се гради дворац Обреновића, Вести РТС, 15. мај 2009.
  2. 2,0 2,1 Opet SE
  3. Основна кола „Таковски устанак“
  4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Мапе: