Таково (Горњи Милановац)
Таково | |
|---|---|
 Музеј 2. српског устанка (некадашња школа) | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  458 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 02′ 20″ С; 20° 23′ 09″ И / 44.039° С; 20.385833° ИКоординате: 44° 02′ 20″ С; 20° 23′ 09″ И / 44.039° С; 20.385833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 472 м |
.svg)  Таково Таково на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32304 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Таково је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 458 становника. Удаљено је 10 км од Горњег Милановца. Налази се на путу за Пожегу, на надморској висини од 350 до 530 м и на површини од 1.153 ха.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Таково је смештено између Дичине и Клатичевачке реке, на падинама које су благо нагнуте ка југу па су стога присојне. На овом месту је настала мала котлина, односно ерозивно-акумулативно проширење. У једном делу котлина је широка до 2 km. Узводно, уз Дичину, шири се алувијална раван, али је она широка само до 500 m. Ова раван простире се и уз Клатичевску реку, али два километра источно од Такова. Таково представља локално саобраћајно раскршће, јер је повезано асфалтним путем са Горњим Милановцем на једној, Прањанима на другој, Бершићима и Рајцем на трећој страни. Поред тога, од ње се одваја асфалтни пут ка Савинцу, који преко тог места пут опет води ка Горњем Милановцу.
Атар Такова је брдско-планинске природе, куће су разбацане и развучене дуж главног пута ка Горњем Милановцу и на благим падинама око колтлине. Село Таково често се придаје значај као варошице, али то оно није, јер се није урбанизовало и куће ушориле, ово је уједно и кључни разлог због чега се село није даље развијало, поред свог саобраћајног чворишта и делом благог терена на коме се налази. У средишту села налази саобраћајна раскрсница, месна канцеларија, две продавнице, кафана, аутобуска станица, пошта, здравствена амбуланта, а нешто даље фабрика вотке и безалокохолног пића. Испод средишта села, у равници лево од Дичине, налази се велики и осушени Таковски грм, који још увек пркоси времену, поред кога се налази стари споменик Другог српског устанка, који је подигнут 1887. године за време владе краља Милана Обреновића.
Црква у Такову слави Ђурђевдан, а литија у селу је држана на други дан Тројица. На Пантелијевдан се одржава велики вашар под варошицом.
Овде се налазе Стари надгробни споменици у Такову (општина Горњи Милановац) и Крајпуташ Добросаву Пауновићу у Такову.
Историја[уреди | уреди извор]
Таково је постојало још у средњовековној Србији, а било је расељено доласком Турака. Наново је насељено у 18. веку када су стигли досељеници из Старог Влаха, Црне Горе и Метохије. Ово село се први пут помиње у турском попису 1525. године. Тада је имало 12 домова. Име Таково настало је у давним временима, а данас нема тумачења настанка његовог имена. У Такову је пронађен непознат минерал који је стручно назван „таковит”.[1]
Црква брвнара у Такову је подигнута 1724.
Дана 23. априла 1815. (по старом календару) се у Такову скупише устаници да устану против Турака испод храста познатог под називом „таковски грм“. Но, њега једног дана удари гром и расцепи на пола, те сад на његовом месту стоји спомен Кнезу Милошу и ове речи уклесане:
Овај грм ће време да осуши
И камени стуб ће да поруши
Али Србија вечито стајаће
И Милоша име спомињаће
У Такову је 7. септембра 1902. године, дан уочи Мале госпојине, освештан и свечано предат новосаграђени двор саграђен поред Таковског грма, краљу Александру Обреновићу и краљици Драги, као поклон народа Рудничког округа.[2] Овај дворац је изгорео 1916. године за време Првог светског рата.[3] У данашње време постоји иницијатива да се овај дворац поново сагради, а на основу пројектне документације која је пронађена у Бечу.[3]
Зидање школе (две) отпочело је 1888. и завршено 1890. Школа је почела са радом школске 1891/92. па све до 29. марта 1981. када је једна зграда изгорела, а друга након тога претворена у Музеј. Захваљујући солидарности Републике, Милановачке привреде, месне заједнице и ђачких родитеља, 15. јула почиње изградња нове школе у монтажном систему градње, која је 26.12.1981. била усељена и почела са радом. Данас је то матична школа која носи назив „Таковски устанак“.[4]
Крајем 20. века, поводом прославе 175. годишњице устанка, подигнут је споменик кнезу Милошу Обреновићу, који је постављен на ивици падине и око 200 m је удаљен од старог споменика. Таковски грм, како се верује у народу, је израстао на месту и из корена оног грма под којим је кнез Милош подигао устанак. На прилазу споменику пише „Просторно - меморијални комплекс Таковски грм под заштитом закона“.[тражи се извор]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 116 ратника. Погинуло их је 72 а 44 је преживело.[1]
Демографија[уреди | уреди извор]
У пописима село је 1910. године имало 641 становника, 1921. године 589, а 2002. године тај број је спао на 496.[1]
У насељу Таково живи 419 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (45,3 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 156 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 16 | 9 | ||
| 80+ | 3 | 9 | ||
| 75—79 | 15 | 11 | ||
| 70—74 | 20 | 15 | ||
| 65—69 | 15 | 20 | ||
| 60—64 | 21 | 16 | ||
| 55—59 | 12 | 12 | ||
| 50—54 | 17 | 18 | ||
| 45—49 | 20 | 23 | ||
| 40—44 | 14 | 16 | ||
| 35—39 | 16 | 18 | ||
| 30—34 | 15 | 8 | ||
| 25—29 | 15 | 8 | ||
| 20—24 | 18 | 11 | ||
| 15—19 | 9 | 21 | ||
| 10—14 | 10 | 11 | ||
| 5—9 | 6 | 12 | ||
| 0—4 | 8 | 5 | ||
| Просек : | 45,3 | 44,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 226 | 67 | 135 | 18 | 3 | 3 |
| Женски | 215 | 36 | 138 | 38 | 2 | 1 |
| УКУПНО | 441 | 103 | 273 | 56 | 5 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 127 | 42 | 0 | 0 | 41 |
| Женски | 89 | 28 | 0 | 0 | 38 |
| УКУПНО | 216 | 70 | 0 | 0 | 79 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 3 | 8 | 2 | 10 |
| Женски | 0 | 0 | 6 | 2 | 3 |
| УКУПНО | 2 | 3 | 14 | 4 | 13 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 4 | 5 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | 3 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 4 | 9 | 4 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 9 | |
Галерија[уреди | уреди извор]
Камен са кога је кнез Милош објавио почетак Другог српског устанка 
Спомен плоча 2. српског устанка 
Куће у Такову 
Таковски грм 
Споменик и млади храст 
Другом српском устанку (Кнез Милош и архимандрит Мелентије) 
Споменик кнезу Милошу Обреновићу 
Основна школа Таковски устанак 
Музеј Другог српског устанка 
Дом здравља и пошта 
Таково, пут 
Фабрика водке ПИК Таково 
„Таковски крст”, дрво, позлаћено сребро, полу драго камење зелене и црвене боје, дуборезбарење, ливење, искуцавање, инкрустација, 9×16×2,5 цм, укупна висина 33 цм, 19. век. Овај предмет се налази у збирци манастира Враћевшница. Верује се да је у питању крст који је припадао архимандриту Мелентију Павловићу и над којим су Милош Обреновић и устаници положили заклетву верности приликом објаве Другог српског устанка. Ради се о дуборезном ручном крсту окованом у позлаћени сребрни оков, а могуће да је у питању и ставротека. Дуборезни део крста садржи представу Распећа Христовог у свом централном делу а јеванђелисте у крацима, док стопа није сачувана
Знаменито место „Таковски грм”
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 391.
- ^ Поново се гради дворац Обреновића, Вести РТС, 15. мај 2009.
- ^ а б Opet SE
- ^ Основна кола „Таковски устанак“
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.
- Сабор у Такову и почетак устанка, општина Горњи Милановац
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Таково пре 185 година, Туристичка организација општине Горњи Милановац
- Таково - музеј Комплетан водич кроз Србију
Мапе: