Таманско полуострво

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Таманско полуострво
Таманский полуостров
Блатни вулкани су један од симбола полуострва
Блатни вулкани су један од симбола полуострва
Географски положај
Координате 45°15′18″ СГШ; 37°05′56″ ИГД / 45.255069° СГШ; 37.098944° ИГД / 45.255069; 37.098944 Координате: 45°15′18″ СГШ; 37°05′56″ ИГД / 45.255069° СГШ; 37.098944° ИГД / 45.255069; 37.098944
Држава/е  Русија
Покрајине Краснодарски крај
Акваторија/е Азовско и Црно море
Физичке карактеристике
Површина око 2.000 км²
Надморска висина 164 м
Друштвено-географске карактеристике
Језеро/а Кубањски лимани
Река/е Кубањ
Градови Темрјук
Таманско полуострво на мапи Краснодарског краја
Таманско полуострво

Таманско полуострво (рус. Таманский полуостров) највеће је полуострво Краснодарске покрајине и целог југа европског дела Руске Федерације. Полуострво представља најзападнији и у море најистуренији део Краснодарске покрајине и геолошки оно представља засуту речну делту реке Кубањ. На северу је омеђено акваторијом Азовског, а на југу Црног мора. На западу је Керчки пролаз који спаја ове две акваторије, а полуострво раздваја од Републике Крим. У западном делу полуострва у копно се најдубље увукао плитки Тамански залив, а северно до њега је нешто мањи Дински залив који је од отвореног мора одвојен уском Чушком косом, док је на северу Темрјучки залив.

Полуострво карактерише низијски рељеф и доста разуђене пешчане обале уз које се налазе бројни заливи и лимани. Савремени рељеф полуострва је доста млад, а кључну улогу у његовом формирању имала је река Кубањ која је засипала ово подручје огромним количинама наноса. Унутрашњост полуострва је специфична по бројним језерима лиманског порекла и то је такозвана Таманска група Кубањских лимана. Тамански лимани имају укупну површину од око 390 км2, а нјвећи међу њима су Курчански на истоку, Ахтанизовски у централном и Кизилташки и Витјазевски на југу. Широм полуострва налазе се бројни блатни вулкани који представљају реликтне облике некадашње интензивније вулканске активности. Највећи и најзначајнији међу њима је Голубички блатни вулкан. На полуострву се налазе и бројни термоминерални извори.

Полуострво је било насељено од најранијих времена људске историје, а међу првим насељеницима била су скитска племена. У античком периоду полуострво је постало делом Босфорског краљевства насељеног Грцима, Сарматима и мањим локалним групама. На полуострву су се налазиле и древне колоније Хермонаса и Фанагорија. Током IV века полуострвом су завладали Хуни, потом је било једним од важних центара Велике Бугарске, а средином VII века полуострвом господаре Хазари. Након пораза Хазарског каганата од стране кијевског књаза Свјатослава 969. полуострво постаје делом Кијевске Русије и на њему се убрзо формира вазална Тмутараканска кнежевина чији први владар је био Мстислав Владимирович, син кнеза Владимира. Кнежевина је престала да постоји почетком XII века и од тада полуострво насељавају углавном черкеска племена. Полуострво су 1239. напали и поптпуно деваастирали Монголи, а после њих долазе Ђеновљани који управљају тим подручјем све до 1483. године. Након тога уследио је период владавине Кримских канова и Османских султана, да би након Руско-турског рата (1787-1792) полуострво коначно ушло у састав Руске Империје. Током 1792. на полуострво почињу да се досељавају Козаци.

Највећи део полуострва данас административно припада Темрјучком рејону, а један мањи део на југу Анапском градском округу. Најважнија насеља на полуострву су град Темрјук (око 40.000 становника) и станице Старотитаровскаја (12.200), Тамањ (10.000), Курчанскаја (6.600) и Голубицкаја (5.500 становника).

На полуострву се налазе мање резерве нафте и земног гаса, али и железне руде. Важна делатност је и пољопривреда, посебно виноградарство и узгој пиринча, а у последње време све више се развија туризам. На полуострву се налазе и три важне поморске луке − Порт Темрјук, Порт Кавказ и Порт Таман. На западу је полуострво преко Кримског моста (који иде преко острва Тузла) повезано са суседним Кримом.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]