Тамнич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тамнич
Tamnič Serbia June 2017.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.349
Географске карактеристике
Координате44°06′04″ СГШ; 22°30′17″ ИГД / 44.101166° СГШ; 22.504833° ИГД / 44.101166; 22.504833Координате: 44°06′04″ СГШ; 22°30′17″ ИГД / 44.101166° СГШ; 22.504833° ИГД / 44.101166; 22.504833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина91 м
Тамнич на мапи Србије
Тамнич
Тамнич
Тамнич на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Тамнич је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 349 становника (према попису из 1991. било је 490 становника).


Положај насеља[уреди]

Атар села Тамнич се простире између атара села: Брусник, Кленовац, Речка, Смедовац, Рајац, Браћевац и заузима површину од 1957 хектара. Село је смештено на обалама Тамничког потока. Површ атара села Тамнич налази се на надморској висини од 61 до 281 метар. Највиша кота је Средњи брег 281 метар, Кремењача 263 метра, Гилин крушар 204 метра, Липовац 160 метара и Пивнице 114 метара, док је најнижа кота железничка станица 61 метар.[1]

Историја[уреди]

Први писани подаци о селу Тамнич налазе се у турском попису из 1530. године. Тада је ово село са 50 кућа спадало у највећа насеља у нахији Кривина. Претпоставља се да је село могло да постоји и раније, али под другим називом. У првим турским пописима помиње се Манастир Петровдан у Тамничу, који је плаћао порез. Тај податак указује да су и манастир и село постојали још 1450. године али под другим именом, Крснич, и да су вероватно становници тог села основали Тамнич. [2]

У атару данашњег Тамнича на неколико локалитета пронађени су остаци предисторијских насеља из млађег каменог доба. На истим или врло блиским локалитетима постоје и насеља из каснијих периода, гвозденог доба, римсковизантијског, словенског и турског периода. На локалитету Селиште, на платоу изнад леве обале Тимока у близини садашње железничке станице пронађене су секире са рупом за насађивање држалица, белуци прилагођени за ударање или трење, грнчарија, стилизоване фигуре од камена и печене земље. У Тамничу је 1953. археолог Драгослав Срејовић пронашао бронзану статуету Херакла неборбеног лика, високу 17 сантиметара, која се чува Народном музеју у Београду.[3]

Током друге половине 16. и током 17. века село се помиње и на Лангеровој и карти Темишварског Баната. На овим аустријским картама убележен је као Temnisch. [4]

Насеље је збијеног типа , које се дели на Доњи, Средњи и Горњи крај. Најјача је традиција о досељавању са Косова, из Помољавља, Влашке, Хомоља, Шумадије. У насељу су између два светска рата живеле следеће фамилије: Јереминчићи (126 кућа, славе Светог Николу. Различита презимена), Голендренци (12 кућа, Свети Јован. Претежно Милошевићи), Ђуринци (14 кућа, Свети Ђурађ. Претежно Јовићи), Фунтулци (15 кућа, Свети Трифун. Различита презимена), Цуканци (10 кућа, Свети Аранђео. Претежно Цокићи), Нелинци (11 кућам Света Параскева. Претежно Здравковићи), Бајићи (5 кућа, Свети Стеван. Претежно Ђорђевићи), Танинци (7 кућа, Свети Илија. Претежно Танићи).[5]

Демографија[уреди]

У насељу Тамнич живи 331 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 60,3 година (58,6 код мушкараца и 61,7 код жена). У насељу има 162 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,15.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.395
1953. 1.381
1961. 1.266
1971. 1.047
1981. 781
1991. 490 490
2002. 349 354
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
348 99,71 %
Бугари
  
1 0,28 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Жикић В. Радослав, Стојановић Д. Србобран, Тодоровић Ж. Александар, Жикић Б. Јован (2010). Тамнич кроз векове. Тамнич: Српско биолошко друштво „Стеван Јаковљевић”Крагујевац. стр. 17. ISBN 978-86-905643-0-9. 
  2. ^ Жикић В. Радослав, Стојановић Д. Србобран, Тодоровић Ж. Александар, Жикић Б. Јован (2010). Тамнич кроз векове. Тамнич: Српско биолошко друштво „Стеван Јаковљевић”Крагујевац. стр. 5. ISBN 978-86-905643-0-9. 
  3. ^ Жикић В. Радослав, Стојановић Д. Србобран, Тодоровић Ж. Александар, Жикић Б. Јован (2010). Тамнич кроз векове. Тамнич: Српско биолошко друштво „Стеван Јаковљевић”Крагујевац. стр. 46. ISBN 978-86-905643-0-9. 
  4. ^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 44. 
  5. ^ Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 45. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]