Тампон зона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мапа тренутне тампон зоне на Кипру
Поглед на Кипарску зону између Паралимнија и Фамагусте, са напуштеним градом, Вароша у позадини.
Чехословачки знак са почетка осамдесетих година, обавештавање о уласку у граничну зону. Знак се чита: "УПОЗОРЕЊЕ! Гранична зона. Улаз само уз ауторизацију."

Тампон зона представља зоналну област која лежи између још две друге зоне (често, али не и искључиво, држава) могу се јавити различите врсте тампон зоне, разлог томе може бити потреба да се рездвоје региони или да се повежу са њима. Заједничке врсте зона за заштиту су демилитаризоване зоне, граничне зоне и одређене зоне рестриктивне безбедности и зелени појасеви. Такве зоне могу бити понекад, али не и нужно, састављене од суверене државе, формирајући тампон државе.

Тампо зоне имају различите сврхе, политичке или друге. Могу се поставити како би се спречило насиље, заштитила животна средина, заштитиле стамбене и комерцијалне зоне од индустријских несрећа или природних катастрофа, као заштитне заоне за смештај људи из угрожених подручја где би се могли склотнити тј. побећи на сигурно место и спасити се од заробљавања и њиховог узимања за таоце а могу се користити и за неке друге потебе. Тампон зоне често доводе до стварања великих ненасељених региона који су и саме веома важне за због својих природних ресурса, географског положаја и политичких интереса земаља које се око у многим деловима света.Шаблон:Examples

Конвенција[уреди]

Ради заштите природе, често се стварају тампон зоне да би се побољшала заштита подручја како би се обезбедила заштита постојећег биодиверзитета. Тампон зона заштићених подручја може се налазити на периферији заштићене области или може бити везана за зону унутар заштићеног подручја која повезује два или више заштићених подручја, и тиме повећава динамику и делотворност њихове заштите. Тампон зона такође може бити једна од категорија заштићених подручја (нпр. Категорија 5 или 6 категорије подручја заштићеног по IUCN-а) или класификациону шему (нпр. NATURA 2000) у зависности од циља очувања.[1] Израз "тампон зона" је од самог почетка постао значајан за очување природног и културног наслеђа кроз његово коришћење у успостављању УНЕСКО-ове Конвенције о свјетској баштини, а намера је била да се израз користи на следећи начин:

—Конвенција о Светској културној баштини[2]

Тампон зона има за циљ да спречи ефекат негативних утицаја на животну средину или људска бића, без обзира да ли она у себи оличава велику природну или културну вредност.[3] Важност и функција тампон зоне и неопходних заштитних мера које се добијају од ње је релативно нов концепт у конвенционалној науци и може се значајно разликовати за сваку локацију.[4]

Види још[уреди]

  • Тампон држава

Референце[уреди]

  1. ^ A-Z of Areas of Biodiversity Importance: Buffer Zones
  2. ^ „International Expert meeting on World Heritage and buffer zones”. UNESCO World Heritage Convention. Приступљено 24. 11. 2010. »Background and contents« 
  3. ^ Martin, Oliver, and Piatti, Giovanna (ed.) World Heritage and Buffer Zones, International Expert Meeting on World Heritage and Buffer Zones Davos, Switzerland 11 – 14 March 2008 (Paris: UNESCO, 2009)
  4. ^ Ebregt, Arthur and de Greve, Pol, Buffer Zones and their Management: Policy and Best Practices for Terrestrial Ecosystems in Developing Countries (Wageningen: Netherlands Ministry of Foreign Affairs, 2000)

Спољашње везе[уреди]

  • „The World Heritage Convention and the Buffer Zone”. ICOMOS Symposium. Kyushu University Graduate School of Law - Programs in English. новембар 28—29, 2006. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2011. Приступљено 24. 11. 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • „World Heritage and Buffer Zones Patrimoine mondial et zones tampons” (PDF/Adobe Acrobat 3.76 MB). International Expert Meeting on World Heritage and Buffer Zones, Davos, Switzerland 11–14 March 2008. World Heritage Centre. Приступљено 24. 11. 2010. »Buffer zones are an important tool for conservation of properties inscribed on the World Heritage List. All along the history of implementation of the World Heritage Convention, the protection of the “surroundings” of the inscribed properties was considered an essential component of the conservation strategy, for cultural and natural sites alike.«