Тамхозроје
Тамхозроје или Тамкхосрау ("снажни Хозрој", у грчким изворима се наводи као Ταμχοσρώ or Ταμχοσρόης, Tamchosroes), је био сасанидски персијски генерал који је учествовао у римско-персијским ратовима крајем 6. века. Као што каже његово почасно име, он је био високо цењен човек међу Персијанцима и један од главних генерала шаха Хозроја I (в. 531-579).[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Тамхозроје се први пут појављује почетком 575. Једногодишње примирје је договорено 574, прекидајући текући рат (од 572. године) између Персије и источно-римског (византијског) царства, док су се одвијали преговори да би се закључило још дуже примирје. Док су Персијци инсистирали на петогодишњем примирју, римски емисати су одбили да га прихвате и инсистирали да оно траје три године. Како би извршио притисак на Византију, персијски генерал Махбод је наредио Тамхозроју да крене у напад. Тамхозроје је предводио велики напад током кога је опљачкао територију око Даре у северној Месопотамији. Убрзо након тога закључено је трогодишње примирје, у замену за годишњу исплату 30.000 златних солида од стране Византије.[1][2]
Као резултат примирја, борбе су рефокусиране на персијску Јерменију; тамо су византијанци имали знатан успех, победившии велику персијску инвазију коју је водио сам Хозроје, и тиме осигурали велики део земље.[3] Преговори о миру су се наставили, и изгледало је да ће се завршити под условима који су фаворизовали византијце 577. године, када је Тамхозрој водио низ експедиција у Јерменију и победио византијског генерала Јустинијана. Након тога, Персијанци су напустили преговоре.[1][4] Тамхозроје је остао у Јерменији као виши персијски заповедник 578. Пошто су његове снаге биле бројчано инфериорне у односу на оне римског магистра милитума Јерменије Маврикија, након што се упутио у правцу Теодосипоља, предводио је изненадни напад на југ и опљачкао подручје око Мартирополиса и Амиде. Међутим, његову одлуку су Персијанци критиковали као резултат неискуства, а Вараз Взур се вратио у своју јерменску испоставу.[1][5]
Међутим, око 581. године, он се повукао са места марзбана и командовао је перзијској војсци у северној Месопотамији. Након што је прекинута још једна рунда мировних преговора, Тамхозроје је, заједно с Адармаханом, напо римску територију и упутили су се према граду Константини. Мавикије, који је то очекивао и припремао се за такав напад, сусрео се са Персијанцима у борби изван града јуна 582. Персијска војска је том приликом претрпела тежак пораз, а Тамхозроје је убијен.[1][6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Martindale, Jones & Morris 1992, стр. 1215–1216
- ^ Greatrex & Lieu 2002, стр. 152
- ^ Greatrex & Lieu 2002, стр. 152–158
- ^ Greatrex & Lieu 2002, стр. 159–160
- ^ Greatrex & Lieu 2002, стр. 160–162
- ^ Greatrex & Lieu 2002, стр. 166
Извори[уреди | уреди извор]
- Greatrex, Geoffrey; Lieu, Samuel N. C. (2002). The Roman Eastern Frontier and the Persian Wars (Part II, 363–630 AD). New York, New York and London, United Kingdom: Routledge (Taylor & Francis). ISBN 978-0-415-14687-6.
- Martindale, John Robert; Jones, Arnold Hugh Martin; Morris, J., ур. (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire, Volume III: A.D. 527–641. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-20160-5.