Танбаљи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Танбаљи
Tanbaly.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеПетроглифи у археолошком пределу Танбаљи
МестоАлматинска област, Казахстан Уреди на Википодацима
Координате43°48′12″ СГШ; 75°32′06″ ИГД / 43.8033° СГШ; 75.535° ИГД / 43.8033; 75.535
Површина900, 2.900 ha (97.000.000, 312.000.000 sq ft)
КритеријумКултурно добро: iii
Упис2004. (28. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1145

Танбаљи или Тамгали (казашки: Таңбалы, у значењу "осликано" или "означено место") је праисторијски археолошки локалитет у покрајини Жетису ("Седморечје"), Казахстан, око 120 км северозападно од Алматија које је најпознатије по око 5,000 петроглифа.[1] Због тога је Танбаљи уписан на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 2004. године[2] као "значајно сведочанство живота и веровања сточарских народа средњоазијских степа од бронзаног доба до данас".

Увећан детаљ петроглифа са слике десно

Петроглифи се већином налазе у главном кањону реке Танбаљи, за који се верује како је био место древних олтара, али их има и у другим бочним кањонима где су пронађени остаци 48 праисторијских насеља. Они датирају од 1400. п. н. е. (бронзано доба) до почетка 20. века, и представљају вишеслојна насеља која су константно била насељена хиљадама година, а насељавали су их полу-номадски сточари-коњаници. У њиховој близини се налазе некрополе с мегалитским кружним грађевинама из бронзаног доба и каснијим земљаним гробницама-хумцима (кургани).

Најранији петроглифи (14—13. п. н. е.) представљају дубоко урезене фигуре различитих значења, од глава бога-сунца, зооморфних бића, синкретичких фигура, прерушених људи до великог броја разноликих животиња. Каснобронзани петроглифи су мањи и слабије изражени, и већином приказују призоре из свакодневног живота, обично везани за узгој стоке.

Петроглифи из гвозденог доба су најбројнији, али и најразноврснији, и представљају израз бројних народа који су насељавали ово подручје од 1000. п. н. е. до око 500. године. Тада се јављају и призори лова и фигуре камила.

У Средњем веку су древни Туркијски народи почели приказивати симболе моћи степских царстава која су настала од 6. до 12. века. Осим приказа ратничких војсковођа и узгоја стоке ту су чести и призори стегоноша, стрелаца, и предмети коњичке опреме.

Казаси и Џунгари су након монголских освајања у 13. и 14. веку започели клесати у стенама различите призоре велике ументичке креативности, која је поступно потпуно напуштена крајем 19. и почетком 20. века. Совјети су 1930. година колективно преместили локално становништво из Тинбаљија у Русију и Украјину. Тек им је од 1956. године било дозвољено вратити се у стара насеља, али су већ до тада изгубили обичај клесања слика у стенама. Данашњи становници су мешавина аутохтоног становништва и Казаса који су пребегли из Кине и углавном су муслимани који се придржавају старих обичаја попут везивања везених тканина поред извора, али који су заборавили везе с древним петроглифима.

Извори[уреди]

  1. ^ Luc Hermann, Die Petroglyphen von Tamgaly in Kasachstan, Pariz 2011. Преузето 2. јуна 2011.
  2. ^ Nacionalni rezervat Korgalžinskij, Oriental Express Central Asia, Преузето 2. јуна 2011.

Спољашње везе[уреди]