Танкослојна хроматографија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хроматографија на танком слоју.

Танкослојна хроматографија представља подврсту течне планарне хроматографије код које је стационарна фаза нанета на равну површину.[1] Као хроматографски сорбенти се обично употребљавају чврсти, порозни материјали релативно велике специфичне површине. Кретање супстанци у условима танкослојне хроматографије условљено је двема силама међусобно супротног деловања: елуционом моћи мобилне фазе и способношћу сорбента да задржи одвајане супстанце на својим површинским активним центрима.

Код хроматографија на танком слоју се углавном користе чврсте стационарне фазе, па се према томе механизам одвајања заснива углавном на адсорпцији. Способност сорбента да ступи у интеракције са испитиваним супстанцама зависи од више фактора, од којих су најважнији специфична површина сорбента, густина слободних активних центара по јединици површине сорбента и енергија интермолекулских интеракција између раздвајаних супстанци и активних центара на површини сорбента.

Сорбенти[уреди]

Специфична површина сорбента зависи од његове хемијске структуре и технологије производње. Број ефективних активних центара на површини сорбента такође зависи од његове структуре, а у случају поларних неорганских сорбената и од степена покривености активних центара молекулима воде. Енергија међумолекулских интеракција раздвајаних супстанци и активних центара стационарне фазе зависи од хемијске природе како сорбента, тако и одвајане супстанце (сорбенда).

Најчешће примењивани сорбенти у танкослојној хроматографији су силика-гел, алуминијум-оксид, целулоза, амино-пропил-модификовани силика-гел и слично. Подела сорбената према класама који се примењују су наведени у табели.

Класа сорбента Типични представници
поларни неоргански сорбенти силика-гел, алуминијум-оксид
поларни органски сорбенти целулоза, полиамиди
поларни модификовани силика-гелови амино-пропил-, цијано-пропил- модификовани силика гел
неполарни модификовани силика-гелови диметил-, октил-, октадецил- модификовани силика-гелови

Принцип рада[уреди]

Принцип рада танкослојне хроматографије.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Lewis, Harry W. & Moody, Christopher J. (13. 6. 1989). Experimental Organic Chemistry: Principles and Practice (Illustrated изд.). WileyBlackwell. стр. 159—173. ISBN 978-0-632-02017-1. 

Литература[уреди]

  • Lewis, Harry W. & Moody, Christopher J. (13. 6. 1989). Experimental Organic Chemistry: Principles and Practice (Illustrated изд.). WileyBlackwell. стр. 159—173. ISBN 978-0-632-02017-1. 
  • F. Geiss : Fundamentals of thin layer chromatography planar chromatography, Heidelberg, Hüthig. 1987. ISBN 978-3-7785-0854-1.
  • Jork, H., Funk, W., Fischer, W., Wimmer, H. : Thin-Layer Chromatography: Reagents and Detection Methods, Volume 1a, VCH, Weinheim. 1990. ISBN 978-3-527-27883-1.
  • Jork, H., Funk, W., Fischer, W., Wimmer, H. (1994): Thin-Layer Chromatography: Reagents and Detection Methods, Volume 1b, VCH, Weinheim
  • Justus G. Kirchner (1978): Thin-layer chromatography, 2nd edition, Wiley
  • Joseph Sherma, Bernard Fried : Handbook of Thin-Layer Chromatography (= Chromatographic Science. Bd. 55). Marcel Dekker, New York NY. 1991. ISBN 978-0-8247-8335-8.
  • Elke Hahn-Deinstorp: Applied Thin-Layer Chromatography. Best Practice and Avoidance of Mistakes. Wiley-VCH, Weinheim u. a. 2000. ISBN 978-3-527-29839-6.