Тантра

С Википедије, слободне енциклопедије

Тантра (/ˈtʌntrə, ˈtæn-/; Санскрит: तन्त्र, дословно преведено као "ткање, систем") означава езотеричне традиције Хиндуизма и Будизма које су се развиле највероватније средином 10. века пре нове ере. Термин "тантра", у Индијској традицији означава и "текстове, теорије, системе, методе, инструменте, технике и праксе".[1]

Тантричка уметност из 11. века

Почетком Нове ере, откривене су нове Тантре, фокусиране на божанства Вишну, Шива и Шакти.[2] У Будизму, традиција арајана позната је по многобројним тантричким идејама и праксама.[3] Тантричке праксе Хиндуизма и Будизма утицале су на остале Источне религије као што су ђаинизам, тибетанску традицију Бон, Таоизам и јапански Шинтоизам.[4]

Неки облици не-ведских традиција као што је Пуја сматрају се тантричким у својој пракси. Текстови Хиндуистичког храма такође се уклапа у иконографију тантртичких текстова[5], а називају се Тантрама, Агамама или Самхитама[6]. У Будизму, тантрички текстови утицали су на уметничка дела у тибетанској култури, као и пећинске храмове у Индији и сликарство у Југоисточној Азији.[7]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Тантра (Санскрит: तन्त्र) дословно означава "ткање, систем, пробој".

Означавање Тантре као езотеричне праксе или религијских ритуала настало је тек у периоду Европске колонизације[8]. Термин се заснива на метафори ткања, где корен речи "тан" значи "упаривање нити у петљи", што подразумева преплитање традиција и учења у текстовима, техникама и праксама.[9]

Реч се јавља у химнама Ригведа, у значењеу "ткање", а може се наћи и у многим другим ведским текстовима. У њима, реч "тантра" користи се у контексту "суштинског, главног дела, модела". Слично томе, у Хиндуизму и Ђаинизму, термин означава "доктрину, закон, правило, теорију" и јавља се као посебна реч или као суфикс.

Термин "тантра" у Будизму, Хиндуизму и Ђаинизму, након 6. века пре нове ере, означава библиографску категорију, као и термин "Сутра" (у значењеу "нити, зашивања", слично значењу "ткања" у случају речи "тантра"). Сходно томе, понекад се тантрички текстови наводе и као Сутре[10].

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Античко доба и Средњи век[уреди | уреди извор]

Најраније дефиниције "тантре" налазе се у древним текстовима Панинија, Патанђалија и литературе Мимамсе школе хиндуистичке филозофије.

Ученик Панини из 5. века п. н. е., у својој граматици Санскрита, дефинише "тантру" кроз пример "Сва-тантре" (Санскрит: सवतनतर), што означава "самосталног, независног човека" или "ткача". Патанђали у својој Махабхасији прихвата Панинијеву дефиницију, и спомиње у више наврата, наводећи да је његова метафоричка дефиниција "ткања" значајна за многе контексте.[11] Реч тантра, каже Патанђали, значи "главни".

Тантричка уметност из 18. века

Он користи исти пример "сва-тантре" као сложеницу која се састоји од речи "сва" и "тантра", у значењу "оног који је самозависни, оног који господари собом, онај који је сам себи главни" , тиме уједно дефинишући "тантру".

Мимамса школа хиндуистичке филозофије користи појам "тантра", али присталице нуде различите дефиниције. На пример:

"Када комплетно, једном готово дело или ствар, постане корисно или значајно по више основа једној или више особа, то је Тантра. Насупрот томе, оно што постане корисно понављањем, тј. репетитивно, постаје "Авапа", као што је масажа уљем".[12]

— Сабара, 6. век

Средњовековни текстови такође наводе своје дефиниције Тантре.

Нови век[уреди | уреди извор]

У модерној филозофији, Тантра се проучава као езотерична пракса и религија, понекад називана "тантризам". Велика је разлика између онога што Тантра значи својим ученицима и онога како је представљана након периода колонизације. Од тада су предложене многе дефиниције Тантре[13] и не постоји универзално прихваћена дефиниција.[14] Андре Падоук нуди два, потом одбија оба. Једна од њих фокусира се на идеологију, док се друга окреће пракси, и идеолошки је ослобођена.[15] Сходно томе, Давид Лоренцен наводи "тантру у ужем смислу" која се односи на елитне традиције и праксе које се заснивају на санскритским текстовима: "Тантре", "Самхите" и "Агаме"[6][16], и "тантру у ширем смислу" која обухвата, поред наведеног, и магијска веровања, праксе и технике (као што је нпр. јога).[16][17]

Ричард Пејн критикује модерна схватања тантре, која већином имају сексуалну конотацију. Навођена је као "јога екстазе" вођена бесмисленим ритуалима, што је далеко од комплексног, опширног и свеобухватног Будистичког, Хиндуистичког и Ђаинистичког схватања тантре.

Тантре у Индијској традицији означавају један систем или методологију и баве се питањима настанка света и човека, значаја многих божанстава, ритуала, магијских веровања и пракси, као и техникама које се тичу телесног, тј. метода и техника које служе трансформацији тела и себе.[18]

Тантричка пата

Тантризам[уреди | уреди извор]

Термин "тантризам" настаје у 19. веку и није присутан ни у једном језику који се говори на подручју Азије[8], а упоређује се са суфизмом. Овај појам у великој мери ограничио је схватање Индијске традиције од стране других култура.[8]

Тантрика[уреди | уреди извор]

Према Падоуку, термин "Тантрика" означава текстове који формирају паралелу са Хиндуистичком традицијом, невезано за ведски кодекс. Ведски и не-ведски (тантрички) путеви посматрају се као различити приступи реалности и принципима природе и сазнања.[19] Главна разлика међу супротстављеним схватањима реалности тиче се потребе за монашким, тј. аскетским животом.[20] Не-тантрички, ортодоксни став све три главне древне индијске религије подразумева да је живот домаћина онај вођен жељама и похлепом, што стаје на пут духовном ослобођењу (нирвани). Оне поучавају одрицање од оваквог живота зарад највишег циља - постајања монахом или монахињом. Насупрот томе, тантрички став подразумева то да су и просветљење и овоземаљски успех могући, и да се овог света не треба лишити зарад духовног уздизања.[21]

Историја[уреди | уреди извор]

Ведски текстови[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Веде

Химна Ригведе описује усамљеника који у себи носи ватру и отров, рај и земљу, у распону од ентузијазма и креативности до депресије и агоније, од висина духовног блаженства до тежине овоземаљског рада.[22] Ригведа изражава дивљење према оваквим људима, мада није потврђено да је у уској вези са Тантром.

Према Давиду Лоренцену[23], Ригведа описује мудраце који доживљавају "естатична, измењена стања свести" и развијају способност "летења на ветру". Насупрот томе, Вернер наводи да су ово остварени и вешти јогији из античких пре-будистичких времена, и да ова ведска химна говори о онима "изгубљеним у мислима" чије "личности нису везане за овоземаљско, јер прате пут мистериозног ветра".

Касније, према Лоренцену, ове ране идеје везане за јогу развијају се у Хата јогу, а затим се преиначују у "мистичну анатомију" надија и чакри из тантричке праксе.[24] Свакако, Тантра је увек била езотерични, народни идејни покрет без темеља који се може довести у везу са било којим ведским текстом.

Чакре

Будистички рељефи[уреди | уреди извор]

Многа уметничка дела, откривена на територији данашњег Пакистана датирају из 1. века нове ере, а приказују будистичке и хиндуистичке монахе који држе лобање. Једно од њих приказује Буду у центру, са чије стране седи будистички монах, а са друге хиндуистички.[25] Легенда повезана с овим делима налази се у будистичким текстовима који описују монахе који "куцају о лобање и предвиђају будуће инкарнације људи којима је та лобања припадала".[25][26] Роберт Браун ове легенде доводи у везу са тантричким праксама и традицијама.[25]

Тантре[уреди | уреди извор]

Најстарије Тантре (тантрички записи) датирају из 7. века нове ере, иако је већина настала након 8. века[27], а до 10. века постојао је већ огроман корпус.[27] Што се тиче места настанка, већина Тантри нађена је у Кашмиру и Непалу.[28] Будисти су развили сопствени корпус Тантри, који је постао основа Вађрајане.[27] У Ђаинизму, секундарни текстови упућују на знатан Тантра корпус заснован на традицији Сурја развијеној у западним регионима Индије, али целиокупни рукописи нису доживели Нови век.[29]

Међу ведским ортодоксним традицијама које су одбациле Тантре, тантрички ученици укључили су ведске идеје у своје системе узимајући Тантре у обзир као виша, пречишћена схватања ранијих идеја.[29] Неки сматрају Тантре супериорнијим наспрам Веда, док их други изједначавају:

Веда је крава, док је права Агама млеко.

— Умапати, превео Дејвид Смит[30]

Веома мало се зна о томе ко су аутори Тантри, нити се зна о њиховом друштвеном статусу.[31] Могуће је да су били аскете које су живеле на кремационом тлу, а тек изнад нижих касти.[32] До раног Средњег века, њихова пракса је вероватно укључивала имитацију божанстава као што су Кали и Бхаирава, укључујући не-вегетаријанску храну, алкохол и секс. Према једној теорији, они би призивали своје божанство на "авеша мам", а затим преокренули улоге како би контролисали то божанство и стекли моћ.[31] Ове аскете су биле подржане од стране нижих касти које су живеле на кремационом тлу.[31]

Тантричке праксе[уреди | уреди извор]

Раније тантричке праксе приписивале су се "Капаликама" (дословно "људи-лобање"[33][34]), иако мало поузданих информација имамо о њима.[35] Већина извора потичу из фикције и деградирајућих спомињања у хиндуистичким, ђаинистичким и будистичким текстовима до 10. века нове ере.[36]

На пример, у једном од текстова, легенда наводи женски лик Капалика, чији љубавник умире, затим је кремиран, а она његов пепео маже по свом телу.[34] Варахамихира, индијски астролог из 6. века, такође спомиње Капалике у својим књижевним радовима.[36] Неке праксе Капалика које се спомињу у овим текстовима су пронађене у Вађрајана Будизму и Шајва Хиндуизму, а научници се не слажу о томе ко је утицао на кога.[37][38]

Ови записи, додуше, нису свеобухватни и детаљни и не говоре поуздано о тантричкој пракси и веровању. Епиграфска навођења "Каула" тантричке праксе су ретке, а спомињу се у 9. веку. Докази у облику текстова указују на то да је тантрички будизам вероватно растао до 7. века. Матрике (богиње-мајке), које су касније уско повезиване са праксом Тантре, појављују се како у будистичкој, тако и у хиндуистичкој уметности и књижевности између 7. и 10. века.[39]

Матрике (богиње-мајке), нађене како у Шакта Хиндуизму и Вађрајана Будизму. Ова дела датирају и до 6. века

Тантричке праксе доживеле су пораст током 8. и 9. века, као и у 14. веку, а највећи тантрички записи датирају из 10. века. До 11. века преведени су на језике околних земаља, као што је тамилски, а праксе су шириле свој утицај на јужну Азију.

Мадхвачарја, филозоф из 13. века, описивао је веће школе индијске филозофије, мада не спомиње Тантру као посебну религијску или ритуелну праксу, што у 20. веку Кане, индијски научник, наводи као игнорисање Тантре због тога што је тада и даље сматрана скандалозном. Надаље се Тантра ширила Источном и Југоисточном Азијом, вршећи велики утицај на тибетанску традицију Бон.

Камабандха - еротска скулптура, налази се у Кађухаро храму

Секс и еротицизам[уреди | уреди извор]

Тантрички списи и праксе укључују широк спектар тема, идеја и симбола, већином фокусиране на спиритуалне, а не сексуалне (телесне) садржаје. Међутим, Тантризам је у Западу познат као озлоглашена идеја са антиномианском конотацијом. Постојали су многи стереотипи у вези са езотеричним еротицизмом и ритуализованим сексом у име религије, укључујући злоупотребу алкохола и не-вегетаријанске хране.[40][41] Ипак, оваква схватања нису ограничена само на Западну идеју о Тантри: неке присталице хиндуистичке филозофије који су спомињали тантричку литературу, тврдили су да њихове идеје и духовне праксе имају добар темељ, али и неморална учења, која прете фундаменталним друштвеним вредностима.[42]

Сексуалност јесте део тантричке праксе, а телесне течности виђене су као "материје моћи" и коришћене су у ритуалима. У традицији Каула и другим традицијама у којима се помињу телесне течности као супстанце моћи и ритуални секс, научници се не слажу у преводима, тумачењима и практичном значају.[43][44][45]

Даглас Брукс тврди да се антиномијски елементи као што су коришћење токсичних супстанци и секса, нису анимистичне, али су се примиле у Каула традицији да би изазивале присталице Тантре. Комбиновањем еротичних и аскетских техника, тврди Брукс, Тантра руши све друштвене претпоставке и предрасуде о стварности.[46] Такође, Дејвид Греј наводи да антиномијске идеје служе медитацији и саморефлексији, омогућавајући трансцендовање субјективности.[47]

У већини хиндуистичких и будистичких записа о Тантри изостају екстремне форме сексуалних ритуала. Па ипак, емоције, еротицизам и секс су универзално прихваћени у тантричкој литератури као природне и пожељне појаве, и као начин да се трансформише божанство унутар себе. Секс је само један аспект живота и "корен универзума", чији је смисао шири од чисте прокреације и само је један од начина да се постигне спиритуални пут и испуњење.[48] Ова идеја развија се са прикључењем Кама уметности у будистичком храму, као и другим облицима будистичке уметности.


Праксе[уреди | уреди извор]

Ритуали су главни фокус Тантри.[49] Уместо једног кохерентног система, Тантра је акумулација пракси и идеја. Због широког спектра заједница и идеја, тешко је тачно описати тантричку праксу.

Компоненте[уреди | уреди извор]

Андре Падоук наводи да не постоји консензус међу филозофима који проучавају Тантру, око тога који су елементи за њу карактеристични, нити постоје записи који обједињују све такве елементе.[50] Такође, већина тих елемената могу се наћи и у не-тантричким традицијама.[50] Према једном следбенику Будистичке Тантре, она садржи следећа дефинишућа својства:[51]

  1. Ритуалност, посебно обожавање божанстава
  2. Мантре
  3. Визуелизација и идентификација са божанством
  4. Потреба за иницијацијом, езотерицизмом и тајновитошћу
  5. Значај учитеља (гуруа)
  6. Ритуелно коришћење мандала
  7. Трансгресивно или антиномијско делање
  8. Ревалоризација тела
  9. Ревалоризација статуса и улоге жена
  10. Аналогно размишљање (укључујући микрокозмичку или макрокозмичку корелацију)
  11. Ревалоризација негативних менталних стања

Према Давиду Лоренцену, тантричке праксе укључују следеће:[23]

  1. Шаманска и јога веровања и праксе
  2. Обожавање Сакте, посебно Маткас и друге богиње које убијају демоне
  3. Посебне школе тантричке религије као што је Капалика и Каула
  4. Тантричке списе саме по себи

Садане[уреди | уреди извор]

Бројне технике (садане) коришћене су у медитацији и постизању духовне моћи. То су: дакшина (поклон учитељу), дикша (ритуал иницијације), јога, мудре (покрети рукама), мантре, химне, мандале, јантре, пује (ритуали обожавања), визуализације и идентификација са божанствима, жртвовање животиња, коришћење забрањених супстанци као што су алкохол, канабис, месо и други ентеогени, нјасе, ритуелне пурификације, јатре, врате (завети, често у сврху поста), ганачакре (ритуални оброци), ритуелне музике и игре, итд.

Мандала

Мандале[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Мандала

Према Давиду Гордону Вајту[52], мандале су кључни елементи Тантре. Оне представљају константан ток интеракције како божанских, демонских, људских, тако и животињских енергија и импулса у универзуму. Божанство је у центру мандале, док су остала бића, укључујући и практиканта, представљена на различитим дистанцама од датог центра.[52] Мандале такође одражавају средњовековни феудални систем, са краљем у центру.[53]

Божанство у центру је трансцедентно и иманентно, а свет се доживљава као реалан, а не као илузија. Циљ није да се трансцендује свет, већ да се дође до схватања да је свет манифестација Божанства, док је "ја" заправо "врховни егоитет Божанства".[52] Свет треба да се перципира његовим очима, зато што је то манифестација самог себе.[54] Врховни се манифестује у свима, што се постиже тантричком праксом.[55]

Мантра, јантра, нјаса[уреди | уреди извор]

Речи "мантрам", "тантрам" и "јантрам" налазе свој корен у античким индијским традицијама. "Мантрам" означава знање, "тантрам" филозофију, а "јантрам" животни пут, тј. начин живота.

Мантра и јантра су, заправо, инструменти којима се постижу више вредности и својства, често повезана са специфичним хиндуистичким божанствима као што су Шива и Шакти. Свака мантра повезана је са неком нјасом. Нјаса подразумева додиривање одређених делова тела у специфичним деловима мантри, чиме се пробуђује божанство у самом телу.

Молитвени точак у Вађрајани и угравиране тантричке мантре

Идентификација са божанствима[уреди | уреди извор]

Визуелизација[уреди | уреди извор]

Божанства се интернализују као делови Ишта девата медитација, када се практиканти визуелизују као божанства или доживљавају визије божанства. Током медитације, практикант се идентификује са неким од хиндуистичких богова или богиња, замишљајући и прихватајући их у процесу сличном сексуалном удварању.[56]

Тантричко сједињење

Класе бхакта[уреди | уреди извор]

У хиндуистичкој тантри, спајање божанства са бхактом користи медитацију и ритуале. Ове праксе се деле према три класе бхакта:

  • Животињски
  • Херојски
  • Божански

У случају божанских, ритуали су унутрашњи. једино божански бхакта може да постигне предмет ритуала - буђење енергије[57].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Flood 2006, стр. 9–14. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  2. ^ Flood 2006, стр. 7-8. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  3. ^ Flood 2006, стр. 9, 107. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  4. ^ Gray 2016, стр. 1–2, 17–19.
  5. ^ Flood 2006, стр. 53,73-75,79,81-3,99,132-3,177. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  6. ^ а б Lorenzen 2002, стр. 25.
  7. ^ Beer, Robert (2003). The Handbook of Tibetan Buddhist Symbols. Serindia Publications. стр. xi—xiv. ISBN 978-1-932476-03-3. 
  8. ^ а б в Padoux 2002, стр. 17.
  9. ^ Flood, Gavin (2006). The Tantric Body: The Secret Tradition of Hindu Religion. I.B.Tauris. стр. 9. ISBN 978-1-84511-011-6. 
  10. ^ Felch, Susan M. (2016). The Cambridge Companion to Literature and Religion. Cambridge University Press. стр. 174—175. ISBN 978-1-316-75726-0. 
  11. ^ Pontillo, Tiziana; Candotti, Maria Piera (2014). Signless Signification in Ancient India and Beyond. Anthem Press. стр. 48—61with footnotes. ISBN 978-1-78308-332-9. 
  12. ^ Pontillo, Tiziana; Candotti, Maria Piera (2014). Signless Signification in Ancient India and Beyond. Anthem Press. стр. 89—90with footnotes. ISBN 978-1-78308-332-9. 
  13. ^ Gray 2016, стр. 1–2.
  14. ^ Robert Brown 2002, стр. 1–2.
  15. ^ Robert Brown 2002, стр. 5–6.
  16. ^ а б Robert Brown 2002, стр. 6.
  17. ^ Lorenzen 2002, стр. 25-26.
  18. ^ Flood 2006, стр. 4, 21-22, 172-173. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  19. ^ Padoux 2002, стр. 18–19.
  20. ^ Robert Brown 2002, стр. 3–4.
  21. ^ Geoffrey Samuel (2013). Geoffrey Samuel and Jay Johnston, ур. Religion and the Subtle Body in Asia and the West: Between Mind and Body. Routledge. стр. 35—38. ISBN 978-1-136-76640-4. 
  22. ^ Werner, Karel (1977). „Yoga and the Ṛg Veda: An Interpretation of the Keśin Hymn (RV 10, 136)”. Religious Studies. 13 (3): 289—302. 
  23. ^ а б Lorenzen 2002, стр. 27.
  24. ^ Lorenzen 2002, стр. 27-28.
  25. ^ а б в Robert Brown 2002, стр. 11–13.
  26. ^ Maurizio Taddei (1979), "The Story of the Buddha and the Skull-Tapper, A Note in Gandharan Iconography", Annali, Istituto Orientale di Napoli Roma, Volume 39, Number 3, pages 395-420
  27. ^ а б в Flood 1996, стр. 158.
  28. ^ Flood 1996, стр. 159.
  29. ^ а б Flood 1996, стр. 158–159.
  30. ^ David Smith , The Dance of Siva: Religion, Art and Poetry in South India. . Cambridge University Press. 1996. pp. 116. ISBN 978-0-521-48234-9. 
  31. ^ а б в Flood 1996, стр. 161.
  32. ^ Flood 1996, стр. 161–162.
  33. ^ Lorenzen 2002, стр. 30.
  34. ^ а б Mark, G. S.. Dyczkowski (1988). The Canon of the Saivagama and the Kubjika: Tantras of the Western Kaula Tradition. State University of New York Press. стр. 26—27. ISBN 978-0-88706-494-4. 
  35. ^ Lorenzen, David N. (1972). The Kāpālikas and Kālāmukhas: Two Lost Śaivite Sects. University of California Press. стр. xii, 1—4. ISBN 978-0-520-01842-6. 
  36. ^ а б Lorenzen 2002, стр. 30–31.
  37. ^ Ronald Davidson (2002), Indian Esoteric Buddhism, Columbia University Press. pages 202-218
  38. ^ Alexis Sanderson (2014), The Śaiva Literature, Journal of Indological Studies (Kyoto), Nos. 24 & 25, pages 4–5, 11, 57.
  39. ^ Lorenzen 2002, стр. 27–31.
  40. ^ Flood 1996, стр. 159–160.
  41. ^ Flood 2006, стр. i–ii. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  42. ^ Flood 2006, стр. 48–49. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  43. ^ Flood 2006, стр. 164–168. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  44. ^ Gerald James Larson (2008), Reviewed Work: Kiss of the Yoginī: "Tantric Sex" in Its South Asian Contexts by David Gordon White, Journal of the American Oriental Society, Vol. 128, No. 1 (Jan. - Mar., 2008), pages 154–157
  45. ^ Payne, Richard K. (2006). Tantric Buddhism in East Asia. Simon and Schuster. стр. 19—20. ISBN 978-0-86171-487-2. 
  46. ^ Brooks, Douglas Renfrew (1990). The Secret of the Three Cities: An Introduction to Hindu Sakta Tantrism. University of Chicago Press. стр. 69—71. ISBN 978-0-226-07569-3. 
  47. ^ Gray 2016, стр. 11.
  48. ^ Flood 2006, стр. 84–86. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFlood2006 (help)
  49. ^ Feuerstein 1998, стр. 124.
  50. ^ а б Padoux 2002, стр. 18.
  51. ^ Williams 2000, стр. 197–202.
  52. ^ а б в White 2000, стр. 9.
  53. ^ White 2000, стр. 25-28.
  54. ^ White 2000, стр. 9-10.
  55. ^ White 2000, стр. 10.
  56. ^ Cavendish, Richard. The Great Religions. New York: Arco Publishing, 1980.
  57. ^ „The Columbia Encyclopedia (2008), ''Tantra''”. Authenticate.library.duq.edu. Архивирано из оригинала 16. 11. 2018. г. Приступљено 26. 4. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Felch, Susan M. (2016). The Cambridge Companion to Literature and Religion. Cambridge University Press. стр. 174—175. ISBN 978-1-316-75726-0. 
  • Flood, Gavin (2006). The Tantric Body: The Secret Tradition of Hindu Religion. I.B.Tauris. стр. 9. ISBN 978-1-84511-011-6. 
  • Beer, Robert (2003). The Handbook of Tibetan Buddhist Symbols. Serindia Publications. стр. xi—xiv. ISBN 978-1-932476-03-3. 
  • Avalon, Arthur (1918). Sakti and Sakta. Essays and Addresses on the Tantra Shastra. Madras: Ganesh and Co. 
  • Avalon, Arthur (1972). Tantra of the great liberation – Mahanirvana Tantra. New York: Dover publications. ISBN 978-0-486-20150-4. 
  • Bagchi, P.C. (1989). Evolution of the Tantras, Studies on the Tantras. Kolkata: Ramakrishna Mission Institute of Culture. ISBN 978-81-85843-36-0.  Second Revised Edition
  • Banerjee, Sures Chandra (1988). A Brief History of Tantra Literature. Kolkata: Naya Prokash. 
  • Banerjee, Sures Chandra (2002). Companion to Tantra. Abhinav Publications. ISBN 978-1-70174-022-8. 
  • Basu, Manoranjan (1986), Fundamentals of the Philosophy of Tantras, Mira Basu Publishers 
  • Bhattacharyya, N. N. (1992). History of the Tantric Religion. New Delhi: Manohar. ISBN 978-81-7304-025-2.  reprint of the 1982 edition
  • Bhattacharyya, N. N. (1999). History of the Tantric Religion. New Delhi: Manohar. ISBN 978-81-7304-025-2.  Second Revised Edition
  • Bronkhorst, Johannes (1993), The Two Traditions Of Meditation In Ancient India, Motilal Banarsidass Publ. 
  • Bühnemann, Gudrun (1988). The Worship of Mahāgaṇapati According to the Nityotsava. Institut für Indologie. ISBN 978-81-86218-12-9.  First Indian Edition, Kant Publications, 2003.
  • Einoo, Shingo, ур. (2009), Genesis and Development of Tantrism, University of Tokyo 
  • Feuerstein, Georg (1998), Tantra: The Path of Ecstasy, Shambhala Publications 
  • Flood, Gavin D. (1996). An Introduction to Hinduism. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43878-0. 
  • Goudriaan, Teun (1981). Teun Goudriaan; Sanjukta Gupta, ур. Hindu Tantric and Śākta Literature. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-02091-6. 
  • Gray, David B. (2016). „Tantra and the Tantric Traditions of Hinduism and Buddhism”. Oxford Research Encyclopedia of Religion. Oxford University Press. doi:10.1093/acrefore/9780199340378.013.59. 
  • Brown, Robert (2002). Harper, Katherine Anne; Brown, Robert L., ур. The Roots of Tantra. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-5306-3. 
  • Hopkins, Jeffrey (1999), Introduction by Jeffrey Hopkins. In: His Holiness the Dalai Lama: Kalachakra Tantra. Rite of Initiation, Wisdom Publications 
  • Lorenzen, David N. (2002). „Early Evidence for Tantric Religion”. Ур.: Harper, Katherine Anne; Brown, Robert L. The Roots of Tantra. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-5306-3. 
  • McRae, John (2003). Seeing Through Zen. Encounter, Transformation, and Genealogy in Chinese Chan Buddhism. The University Press Group Ltd. ISBN 9780520237988. 
  • Michaels, Axel (2004), Hinduism. Past and present, Princeton, New Jersey: Princeton University Press 
  • Nakamura, Hajime (2004), A History of Early Vedanta Philosophy. Part Two, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited 
  • Nikhilananda (1982), Hinduism: Its Meaning for the Liberation of the Spirit, Sri Ramakrishna Math 
  • Norbu, Chögyal Namkhai (1999). The Crystal and The Way of Light: Sutra, Tantra and Dzogchen. Snow Lion Publications. ISBN 978-1-55939-135-1. 
  • Padoux, André (2002). „What Do We Mean by Tantrism?”. Ур.: Harper, Katherine Anne; Brown, Robert L. The Roots of Tantra. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-5306-3. 
  • Samuel, Geoffrey (2010), The Origins of Yoga and Tantra. Indic Religions to the Thirteenth Century, Cambridge University Press 
  • Sarkar, Prabhat Ranjan (1959), Tantra and its Effect on Society, Bhagalpur: Ananda Marga Pubs 
  • Saraswati, Swami Satyananda (2000). Sure Ways to Self Realization. Yoga Publications Trust. ISBN 978-81-85787-41-1. 
  • Saraswati, Swami Satyananda (1981). Teachings of Swami Satyananda Volume 1. Satyananda Ashram, Australia. 
  • Scheepers, Alfred (2000), De Wortels van het Indiase Denken, Olive Press 
  • Smith, Brian K. (2005), „Tantrism: Hindu Tantrism”, Ур.: Jones, Lindsay, MacMillan Encyclopedia of Religion, MacMillan 
  • Timalsina, S. (2012), „Reconstructing the tantric body: Elements of the symbolism of body in the monistic kaula and trika tantric traditions”, International Journal of Hindu Studies, 16 (1): 57—91, doi:10.1007/s11407-012-9111-5 
  • Urban, Hugh (2003). Tantra: Sex, Secrecy, Politics, and Power in the Study of Religions. University of California Press. ISBN 978-0-520-23656-1. 
  • Wallis, Christopher (2012). Tantra Illuminated. Anusara Press. ISBN 978-1-937104-01-6. 
  • Wangyal Rinpoche, Tenzin; Dahlby, Mark (1998). The Tibetan Yogas of Dream and Sleep. N.Y.: Snow Lion Publications. ISBN 978-1-55939-101-6. 
  • White, David Gordon, ур. (2000). Tantra in Practice. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05779-8. 
  • White, David Gordon (2005), „Tantrism: An Overview”, Ур.: Jones, Lindsay, MacMillan Encyclopedia of Religion, MacMillan 
  • White, David Gordon (2003). Kiss of the Yogini: "Tantric Sex" in its South Asian Contexts. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-02783-8. 
  • Williams, Paul; Tribe, Anthony (2000), Buddhist Thought, Routledge 
  • Winternitz, Maurice (1972). History of Indian Literature. New Delhi: Oriental Books Reprint Corporation.  Second revised reprint edition. Two volumes. First published 1927 by the University of Calcutta.
  • Yeshe, Lama Thubten (1987). Introduction to Tantra:The Transformation of Desire (2001, revised изд.). Boston: Wisdom Publications. ISBN 978-0-86171-162-8. 
Тантра на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тантра&oldid=27674747”