Пређи на садржај

Таор (Ваљево)

Координате: 44° 05′ 29″ С; 19° 48′ 10″ И / 44.0915° С; 19.802666° И / 44.0915; 19.802666
С Википедије, слободне енциклопедије
Таор
Панорама Таора
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2022.Пад 245
Географске карактеристике
Координате44° 05′ 29″ С; 19° 48′ 10″ И / 44.0915° С; 19.802666° И / 44.0915; 19.802666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1018 m
Таор на карти Србије
Таор
Таор
Таор на карти Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Таор је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2022. било је 245 становника. Таор се налази на путу Ваљево-Косјерић. То је планинско насеље са више брда и ливада. Таорске стене доминирају над селом, а река Скрапеж пролази кроз насеље. У Таору су чувена Таорска врела, са воденицама, која се уливају у Скрапеж. Око Тарских врела ископава се квалитетна сига. Становништво се бави сточарством и пољопривредом. Сточарством се баве за своје потребе, највише има оваца и крава. Од пољопривреде највише гаје малину, шљиве, кромпир и јабуке. У селу је основна школа са 4 разреда. Због лепе и очуване природе постоји могућност развоја сеоског туризма. Има ливада и шума се лековитим биљкама и јестивим печуркама.

Овде се налази Таорски мајдан камена.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Таор живи 315 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,3 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 119 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18. Према новијој историји први досељеници (Дрповци) насељавају се почетком 18. века, претежно из Црне Горе (Бањани, Пива, Грахово, Никшић итд). Бавили су се претежно сточарством, а мало се земље обрађивало где су гајили јечам и овас.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Поглед на Равни крај и Таорске стене
График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 693
1953. 723
1961. 663
1971. 574
1981. 493
1991. 424 420
2002. 378 379
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
374 98,94%
непознато
  
4 1,05%
Становништво према полу и старости[3]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 125 134 142 136 133 121 119


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 25 36 13 13 11 15 3 3 0 0 3,18
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 173 49 105 12 5 2
Женски 158 13 102 35 6 2
УКУПНО 331 62 207 47 11 4
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 121 107 0 0 5
Женски 59 53 0 0 0
Укупно 180 160 0 0 5
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 0 1 0 3
Женски 0 0 2 0 0
Укупно 0 0 3 0 3
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 2 2 0
Женски 0 1 1 2 0
Укупно 0 1 3 4 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 1

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]