Пређи на садржај

Тапиосентмартон

Координате: 47° 12′ 09″ С; 19° 26′ 38″ И / 47.2026° С; 19.4438° И / 47.2026; 19.4438
С Википедије, слободне енциклопедије
Тапиосентмартон
мађ. Tápiószentmárton
Име насеља писано ровашким писмом
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЦентрална Мађарска
ЖупанијаПешта
СрезНађката
Становништво
Становништво
 — 2018.5.198[1][2]
 — густина49,99 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 12′ 09″ С; 19° 26′ 38″ И / 47.2026° С; 19.4438° И / 47.2026; 19.4438
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина102,91 km2
Тапиосентмартон на карти Мађарске
Тапиосентмартон
Тапиосентмартон
Тапиосентмартон на карти Мађарске
Поштански број2711
Позивни број(+36) 29
Веб-сајт
http://www.tapioszentmarton.hu/

Тапиосентмартон (мађ. Tápiószentmárton) је насеље у централној Мађарској. Тапиосентмартон је веће насеље у оквиру пештанске жупаније.

Географија

[уреди | уреди извор]

Локација

[уреди | уреди извор]

Тапиосентмартон је село са највећом популацијом у Алшо-Тапио округу. До њега се најлакше долази аутомобилом са споредног пута који се одваја између 54. и 55. километра деонице аутопута број 4. Ако из престонице желите да дођете до насеља јавним превозом, препоручљиво је да изаберете железничку линију Будимпешта-Ујшаш-Солнок, која вас води до Нађкате, а одатле можете најлакшим Воланбусом до Тапиосентмартона, као железницом стајалиште је удаљено од центра.

Историја

[уреди | уреди извор]

Место је насељено још од праисторије, о чему сведочи скитски златни јелен, штитни украс са кнежевске гробнице откривен у његовим границама 1923. године. (Оригинал се налази у Мађарском националном музеју, копија се може видети у Блашковићевом музеју у Тапиоселеу.)

Први познати документовани помен насеља датира из средине 15. века, 1459. године. У то време, територија села је била у власништву породице Пањи-Галди и Иштвана Вербечија. Током турских освајања село је опустело и тамо нико није живео.

Међу каснијим власницима подручја а и села највећу славу стекла је породица Блашковић. Међу члановима познате породице истакао се Берталан Блашковић, који је у првим деценијама 19. века учествовао у покретању часописа Аурора (1822), који је уређивао Карољ Кишфалуди, и значајно подржавао домаће коњске трке. Његов син, фармер Ерне Бласшковић Ебецки, одгајао је чувену ергелу, у којој је одгајана и такмичарска кобила „Кинчем”.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Током пописа 2011, 93,6% становника се изјаснило као Мађари, 2% као Роми, 0,2% као Немци и 0,2% као Румуни (6,2% се није изјаснило).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 55,5%, реформисани 5,2%, лутерани 11,6%, неденоминациони 8,8% (17,2% се није изјаснило).[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ [1] at the Hungarian Central Statistical Office. 19. January 2023
  2. ^ Tápiószecső at the Hungarian Central Statistical Office (Мађарски).
  3. ^ Tápiószentmárton Helységnévtár

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]