Тарзијери

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Тарзијери
Tarsier-GG.jpg
Филипински тарзијер (Tarsius syrichta)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Инфраред:
Породица:
Род:
Tarsius

Типска врста
Lemur tarsier
Врсте[1]

Tarsius dentatus
Tarsius fuscus
Tarsius lariang
Tarsius pelengensis
Tarsius pumilus
Tarsius sangirensis
Tarsius spectrumgurskyae
Tarsius supriatnai
Tarsius tarsier
Tarsius tumpara
Tarsius wallacei

Тарзијери, аветњаци или авети[2] представљају групу примата која је добила назив по великим стопалима (тарзуси) која овим малим (9-16 cm) животињама омогућавају да могу да праве велике скокове.[3]

Опис[уреди]

На малом лицу се налазе огромне очи које су усмерене ка напред и тако омогућавају тачну процену раздаљине. Мозак код ових животиња је веће запремине него код њима блиских рођака, али им је чуло мириса слабо развијено. Њушка тарзијера више личи на њушку виших примата него на њушку лемура (која изгледа као код пса). Лобања им је лоптаста. Уши су им попут ушију код слепих мишева и непрекидно се помичу.[4]

Исхрана[уреди]

Хране се инсектима и мањим животињама.[4]

Станиште[уреди]

Настањују густе џунгле, а лако приањају уз вертикалне површине стабла због лепљивих јастучића у облику дугмета које имају на прстима.[4]

Ареал[уреди]

Настањују нека острва југоисточне Азије, укључујући Филипине, Сулавеси, Борнео и Суматру.[4]

Систематика[уреди]

До недавно све врсте тарзијера су сврставане у овај род, међутим недавно су две врсте издвојене у два посебна рода, истовремено признато је још неколико врста.[5] Све врсте рода Tarsius су насељене на острву Сулавеси или оближњим индонежанским острвима.

Род Tarsius:

Две врсте које су издвојене из овог рода су:

Референце[уреди]

  1. ^ Род Tarsius - ITIS
  2. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог I Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  3. ^ Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  5. ^ Groves, C.; Shekelle, M. (2010). „The Genera and Species of Tarsiidae” (PDF). International Journal of Primatology. 31 (6): 1071—1082. doi:10.1007/s10764-010-9443-1. 

Спољашње везе[уреди]