Тарквиније Охоли

С Википедије, слободне енциклопедије
Луције Тарквиније Охоли
Tarquinius-Superbus.jpg
Тарквиније Охоли
Датум рођења6. век п. н. е.
Место рођењаКума
Датум смрти495. п. н. е.
Место смртиКума
ДинастијаТарквинијевци
ОтацЛуције Тарквиније Приск
МајкаTanaquil
ПотомствоСекст Тарквиније
ПретходникСервије Тулије
НаследникПропаст краљевства

Луције Тарквиније Охоли (лат. Lucius Tarquinius Superbus; 6. век п. н. е. — 495. п. н. е.) био је седми, уједно и последњи краљ Рима.

Вероватно због своје ароганције и окрутности, назван је Охоли. Врло је могуће да је он у ствари додата, измишљена личност. [1] Владао је од 534. п. н. е. до 509. п.н.е. када је збачен с престола устанком богатијих слојева на челу са Луцијем Јунијем Брутом. Повод тог устанка био је насиље односно чин силовања од стране његовог сина Секста над супругом Тарквинијевог рођака (Луције Тарквиније Колатин), Лукрецијом. Породица је потом протерана из Рима, а 508. п. н. е. подигнута је Римска република. Тарквиније је водио ратове против својих комшија, градова Каере, Тарквиније и Веја које је поразио у бици код Силве Арсије, али је након латинског пораза код Регилског језера побегао у Куму, где је преминуо 495. п. н. е. [2]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мирковић, Мирослава (2002). Римска држава у доба краљева и републике (753 — 27 пре н.е.). Београд: Досије. стр. 64. 
  2. ^ „Тарквин”. Encyclopaedia Britannica.