Тарквиније Охоли
 |
| Луције Тарквиније Охоли | |
|---|---|
 Тарквиније Охоли | |
| Датум рођења | 6. век п. н. е. |
| Место рођења | Кума |
| Датум смрти | 495. п. н. е. |
| Место смрти | Кума |
| Династија | Тарквинијевци |
| Отац | Луције Тарквиније Приск |
| Мајка | Tanaquil |
| Потомство | Секст Тарквиније |
| Претходник | Сервије Тулије |
| Наследник | Пропаст краљевства |
Луције Тарквиније Охоли (лат. Lucius Tarquinius Superbus; 6. век п. н. е. — 495. п. н. е.) био је седми, уједно и последњи краљ Рима.
Вероватно због своје ароганције и окрутности, назван је Охоли. Врло је могуће да је он у ствари додата, измишљена личност. [1] Владао је од 534. п. н. е. до 509. п.н.е. када је збачен с престола устанком богатијих слојева на челу са Луцијем Јунијем Брутом. Повод тог устанка био је насиље односно чин силовања од стране његовог сина Секста над супругом Тарквинијевог рођака (Луције Тарквиније Колатин), Лукрецијом. Породица је потом протерана из Рима, а 508. п. н. е. подигнута је Римска република. Тарквиније је водио ратове против својих комшија, градова Каере, Тарквиније и Веја које је поразио у бици код Силве Арсије, али је након латинског пораза код Регилског језера побегао у Куму, где је преминуо 495. п. н. е. [2]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за владаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
