Тарот

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тарот

Тарот, таро или тарок (франц. Le Tarot, итал. Tarocchi) илустровани је шпил карата, настао средином 15. века у западној Европи. Првобитно је осмишљен као шпил за играње друштвених игара. Између осталих, њиме се играју тарокини, тарок, таро и кенигруфен. Од 18. века тарот почиње да се користи и за предвиђање судбине. Временом је заузео широку примену у окултизму.

Број карата у шпилу варирао је од земље до земље. Данас шпил обично обухвата 78 карата које се деле на велику и малу аркану. Велика аркана састоји се од 22 карте које су нумерички поређане од „Луде” (означена нулом) до „Универзума” (означеног бројем 22). Мала аркана има 56 карата и оне су подељене на четири групе: мачеве. пехаре, динаре и штапове. Свака од ових група састоји се из 14 карата - четири дворске карте (краљ, краљица, витез и паж) и десет карата нумерички поређаних од један до десет. Најпознатији шпилови тарота за гатање су Марсејски и Рајдер-Вајтов шпил, али су данас на тржишту присутни различито дизајнирани шпилови. Окултисти верују да се тарот: ...служи језиком симбола - језиком несвесног који нам, уколико му правилно приступимо, може отворити скривене одаје наше душе. Ум који се бави таротом разоткрива значења која често не могу бити јасно дефинисана у светлу и свету разума. Тарот тако спаја човекову реалност с реалношћу духа, повезујући различите нивое стварности и отварајући нам врата кроз која раније нисмо могли пролазити."[1] Не постоје никакви научни докази да се таротом може предвидети будућност.

Историја[уреди]

Први сачувани шпилови тарота потичу из 15. века и служили су за играње друштвених игара. Тек од 18. века забележени су први случајеви предвиђања судбине уз помоћ шпила. Временом, поједини окултисти су поставили хипотезу по којој су Темплари преузели ове симболичке плочице од тајног братства Друза у Либану. Тарот започиње са египатским пирамидама, пут га води преко Балбека, Акре све до Париза, стецишта реда Темплара. Кристијан Питоа, библиотекар у Министарству образовања (у време владавине Наполеона), написао је да су највеће научне тајне биле угравиране на малим таблицама тарота. Сам назив „Наби“ открива пророчку димензију тарота. Овакве тврдње о староегипатском и темпларском пореклу тарота нису утемељене на научним чињеницама и званична историја их одбацује.

Многи љубитељи езотеричних знања, па и Јунгу,[тражи се извор]. сматрају да је кључ енигме тарота садржан у двадесетпрвој карти, карти Свет или Универзум. Последња карта, XXI - Свет, има „главне“ знаке Зодијака - Водолију, Шкорпију, Лава и Бика у четири угла карте у лику Рибе, Орла, Лава и Бика, који су били добро познати Египћанима. Карта успоставља историјску везу са Египтом. Сфинга је била насликана на старим фрескама у људском лику, са телом бика, ногама лава и крилима орла који коренспондирају са четири Зодијачка знака карте Универзум, ова „космичка“ карта са зодијачким знацима и сликама Исуса, Универзума или Космичке Мајке представља и астролошко значење тарота. Зодијачки круг представља четири елемента у њихова три стања: Рађање или почетак еволуције, кулминацију и пад или инволуцију. Знакови ватре, земље, ваздуха и воде који се рађају са Овном, Биком, Близанцима и Раком кулминирају у Лаву, Девици, Ваги и Шкорпији, а крећу се у смеру пада са Стрелцем, Јарцем, Водолијом и Рибама.

У делу La Monde Primet (1773-1783) Antione Court de Gebelin, са Краљевске Академије у Рошелу, позива се на стару египатску књигу која је спашена из пожара у александријској библиотеци у време Цезарове инвазије на Египат. „Она садржи њихово учење о непрестаном преображају личности и природе. Ова књига дневног Египта јесте древна и за тарот, који ми имамо у картама, само што ми у картама уместо сфингиног лика стављамо лик Папесе. Име Тарот се доводи у везу са Истоком, где је Високи Свештеник у древно доба био припадник државног култа.“

Antonio Dragoni писао је, 1814. године да је Питагора пренео египатску окултну доктрину и преточио је у тарот. Ако се не броји карта Луда, са бројем 0, остаје у тароту 77 карата, дакле 11х7. Тих 77 карата су подељене у две групе - 3x7=21 карта са симболима или Велика Аркана и 8х7=56, Мала Аркана.

Елифас Леви је објавио 1856. године књигу „Догма и ритуал високе магије“ у којој доводи у везу слова хебрејске азбуке са картама Велике Аркане, а повезао је и 4 боје са пентаграма и симболици истинитог имена Божијег.

Mek Gregor Maters 1888. године у књизи „тарот“ наводи неколико анаграма за речи Taro:

  • Tora - Закон на хебрејском
  • Troa - Врата на хебрејском
  • Rota - Точак на латинском
  • Orat - Говор, молити, хвалити на латинском
  • Taor/Taur - Египатска богиња таме
  • Ator/Athor - Египатска богиња радости - Hathor

Martiano da Tortona у свом тексту који је написан 1418. године тврди да су се карте за играње појавиле у Европи негде око 1377. године, а Тарот карте 40 година касније. Он напомиње да су те карте биле, у симболичком смислу повезане са Грчком митологијом, и да су се на картама налазили цртежи Грчких божанстава.

У другим уметностима[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Douglas, Alfred. The Tarot: The Origins, Meaning and Uses of the Cards. Penguin Books. 
  2. ^ C J Ackerley (1. 1. 2007). T S Eliot: 'The Love Song of J. Alfred Prufrock' and 'The Waste Land'. Humanities-Ebooks. стр. 36—. ISBN 978-1-84760-015-8. 
  3. ^ Галерија тарот Иван Павић, khazars.com (Приступљено: 29. 4. 2019)

Литература[уреди]

  • Douglas, Alfred. The Tarot: The Origins, Meaning and Uses of the Cards. Penguin Books. 

Спољашње везе[уреди]