Тарја Халонен

С Википедије, слободне енциклопедије
Тарја Халонен
Халонен 2010. године
Лични подаци
Датум рођења(1943-12-24)24. децембар 1943.(80 год.)
Место рођењаХелсинки, Финска,
ПрофесијаАдвокат
Породица
СупружникПенти Арајарви
Политичка каријера
Политичка
странка
Социјал-демократска партија Финске
6. фебруар 2000 — 1. март 2012.
ПретходникМарти Ахтисари
НаследникСаули Нинисто
Министар спољних послова Финске
13. април 1995. — 25. фебруар 2000.
ПремијерПаво Липонен
ПретходникПаво Рантанен
НаследникЕрки Туомиоја
Министар правде[1]
28. фебруар 1990. — 26. април 1991.
ПремијерХари Холкери
ПретходникМати Лоуекоски
НаследникХанеле Пока
Члан Финског парламента за Хелсинки
24. март 1979. — 29. фебруар 2000.
Претходник?
НаследникИлка Таипале[2]
Званични веб-сајт
www.presidenthalonen.fi

Потпис

Тарја Карина Халонен (фин. Tarja Kaarina Halonen; рођена 24. децембра 1943) финска је политичарка. Била је председница Финске од 6. фебруара, 2000. до 1. марта 2012.

Биографија[уреди | уреди извор]

Тарја Халонен је рођена 24. децембра 1943. у Хелсинкију у округу Калио. Њени родитељи су били Вијено Олави Халонен (Vieno Olavi Halonen) и Лили Елина Лоимола (Lyyli Elina Loimola). Дипломирала је право на Универзитету у Хелсинкију 1968.[3] Халоненова је служила као социјални секретар и организациони секретар Националне уније студената у Финској од 1969. до 1970, и делимично захваљујући овоме је стекла позицију адвоката Централне организације финских трговачких синдиката (САК) између година 1970. и 1974. Ступила је у Социјал-демократску партију 1971.

1974. премијер Калеви Сорса је узео Халоненову за секретарицу парламента, и она се тако повезала са унутрашњим круговима политичког света. После овога је служила на разним позицијама од поверења. 1975. је изабрана међу представнике Osuusliike Elanto, што је била позиција коју је држала док није изабрана за председницу. У исто време је била члан Савета града Хелсинкија; а ову позицију је напустила 1996. 1979. је изабрана у Фински парламент, чији је била члан до 2000.[4] У парламенту, прва значајна позиција јој је била место председавајућег социјалног комитета парламента. На овој позицији је била од 1984. до 1987.

Са овог места, Халоненова се узидгла на позицију министарке за социјална питања, и министарке здравља 1987, а затим је служила као министарка за нордијску кооперацију од 1989. до 1991. Исте године је изабрана за председавајућег владе фондације за међународну солидарност. И ову дужност је напустила кад је изабрана за председницу. Од 1990. до 1991. је била министарка правде, а од 1995. до избора за председницу је била министарка спољних послова.[5]

На председничким изборима 29. јануара 2006. поново је изабрана за председницу Финске, са 51,8% гласова. Године 2006. разни коментатори су је помињали као потенцијалног кандидата за избор генералног секретара Уједињених нација, али је тада негирала интересовање, наводећи да жели да заврши свој председнички мандат пре него што размишља о другим опцијама за каријеру.[6][7] Године 2009. „Форбс“ ју је прогласио међу 100 најмоћнијих жена на свету.[8] Од смрти Мартија Ахтисарија 2023, Халонен је тренутно једини живи бивши председник Финске.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Council of State – Ministers of Justice”. Valtioneuvosto.fi. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 27. 12. 2017. 
  2. ^ Eduskunta – edustajamatrikkeli Архивирано 23 мај 2013 на сајту Wayback Machine
  3. ^ „Halonen, Tarja (1943 - )”. The National Biography of Finland (на језику: фински). Приступљено 2. 4. 2022. 
  4. ^ Skard, Torild (2014) "Finland's three national leaders" in Women of power – half a century of female presidents and prime ministers worldwide, Bristol: Policy Press, ISBN 978-1-44731-578-0
  5. ^ „Ministry for Foreign Affairs of Finland – Ministers of Foreign Affairs”. Valtioneuvosto.fi. Архивирано из оригинала 14. 2. 2012. г. Приступљено 30. 1. 2018. 
  6. ^ Candidates”. United Nations. 2006. 
  7. ^ „The Next United Nations Secretary-General: Time for a Woman”. Equality Now. новембар 2005. Архивирано из оригинала 25. 11. 2007. г. Приступљено 24. 11. 2007. 
  8. ^ „The 100 Most Powerful Women”. Forbes.com. 19. 8. 2009. 
  9. ^ Salo, Sanna: Tältä näytti Ahtisaaren viimeinen yhteiskuva presidenttien kanssa, Iltalehti 16 October 2023. Accessed on 13 November 2023.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Председник Финске