Тахара
Тахара (јап. 田原市 Тахара-ши) је град који се налази у Аићи префектури у Јапану. Од 1. октобра 2019. Процењено је да у граду има 60,206[1] становника, а да је густина насељености 315 људи по km². Целокупна градска област се простире на 191,12 km².
Географија
[уреди | уреди извор]Тахара се налази на југу префектуре Аићи и заузима већи део полуострва Ацуми. На северу полуострва налази се залив Микава, а на југу је Филипинско море. Управо због тога што је окружен водом, град има топлу морску климу.
Клима
[уреди | уреди извор]Град има климу коју карактеришу топла и влажна лета и релативно благе зиме (Кепенова класификација климата). Просечна годишња температура у Тахари износи 15,8°C. Највећи број кишних падавина је у септембру и износи 1762 mm. Највише температуре су у августу, у просеку 27,1°C, а најниже у јануару са просеком од 5,2°C[2].
Демографија
[уреди | уреди извор]Према јапанским изворима[3], број становништва се није значајно променио у последњих 60 година.
Популација (ист.) | ||
---|---|---|
Год. | Поп. | ± % |
1950. | 65,095 | — |
1960. | 59,12 | −9,2% |
1970. | 56,248 | −4,9% |
1980. | 60,581 | +7,7% |
1990. | 64,978 | +7,3% |
2000. | 65,534 | +0,9% |
2010. | 64,128 | −2,1% |
Историја
[уреди | уреди извор]Област коју данас заузима град Тахара, непрекидно је окупирана још од праисторијског времена. Археолози су пронашли многобројне остатке из периода Ђомон, као и погребне хумке из периода Кофун. Током Нара периода област је припадала древној земљи Ацуми и била је подељена на неколико шоена током периода Хеиан. Током периода Камакура, ова област била је позната по производњи одређене врсте грнчарије. Током Сенгоку периода, област је била под контролом Тода клана, који је конструисао Замак Тахара. Тода клану, који је био у савезу са Токугава Ијејасуом, за време Тојотомија Хидејошија бива одузета земља. Међутим, на почетку Едо периода, они поново успостављају власт и то као даимјои Кнежевине Тахара. Касније, на њихово место долази клан Мијаке, који је владао све до краја Токугава шогуната.
На почетку Меиђи периода, 1. октобра 1889. године Тахара бива организована у већи број села у оквиру округа Ацуми, под утицајем модерног општинског система. Село Тахара постало је град 3. октобра 1892., а село Фукуе постало је град Фукуе 22. фебруара 1897. Фукуе 15. априла 1955. Мења име у Ацуми. 11. новембра 1958., село Акабане постаје град.
Град Тахара је основан 20. августа 2003. Нешто касније, Тахара и Акабане се спајају, а 1. октобра 2005. прикључује им се и град Ацуми. Последица спајања ова три града је престанак постојања Ацуми округа.
Влада
[уреди | уреди извор]Грађани на изборима бирају градоначелника заједно са осамнаесточланим једнодомним законодавним већем. У погледу националне политике, град је део округа Аићи и део Палате представника у Парламенту Јапана.
Економија
[уреди | уреди извор]Тахара је регионални комерцијални центар са економијом у којој доминирају мануфактура и земљорадња. Захваљујући својим дугим обалама, Тахара има бројне луке које се користе за комерцијални риболов. Главни индустријски послодавац је Тојота, која има своју високо награђивану Тахара фабрику за производњу возила марке Лексус, као и одређених Тојота модела. Ови модели намењени су како домаћем, тако и интернационалном тржишту. Од 1979. до 1999. У Тахари су се производили модели Тојота Селика.
Енергија
[уреди | уреди извор]Тахара има конзорцијум компанија које улажу у развој обновљиве енергије. Од новембра 2014. нова генерација постројења за производњу електричне енергије користи соларну енергију и енергију ветра како би повремено, у зависности од времена, снабдевала 19.000 домаћинстава електричном енергијом[4][5].
Образовање
[уреди | уреди извор]Тахара има 18 основних школа, 5 средњих школа којима управља градско веће и 3 колеџа којима управља Одбор за едукацију Аићи префектуре.
Транспорт
[уреди | уреди извор]
Железнице
[уреди | уреди извор]Тојохаши железница - линија Ацуми
Јагумадаи - Тошима - Камбе - Микава Тахара
Ауто-путеви
[уреди | уреди извор]1.Национална рута 259 је главни ауто-пут који се вертикално креће кроз полуострво Ацуми. Алтернативно читање канђија у овој бројчаној ознаци за ауто-пут је ђи-го-ку. На јапанском ђигоку значи пакао, па га зато многи људи називају „ђигоку доуро“ или „Пут до пакла“ (Highway to Hell). Назив је настао на основу чињенице да је на ауто-путу долазило до велике стопе смртности при несрећама, посебно на пре него што је проширен и унапређен.
2.Национална рута 42.
Аутобуси
[уреди | уреди извор]Аутобуси компаније Тојотецу, као и градски еколошки аутобуси саобраћају Тахаром, чак и до најзападније тачке - Рта Ираго.
Луке
[уреди | уреди извор]Од луке Ираго трајект Исеван повезује Тахару са градом Тоба у префектури Мие. Трајект превози и моторна возила. Такође, пристаје на Централни јапански међународни аеродром, саграђен на вештачком острву – залив Исе, јужно од Нагоје.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]1.Џорџтаун, Кентаки, САД [6]– од 20. априла 1990.
2.Принстон, Индијана, САД[6] – од 8. августа 2002.
3.Куншан, Ђангсу, Кина[6] – од 14. маја 1993.
4.Донгјакгу, Сеул, Јужна Кореја[6] – од децембра 2006.
5.Мијада, Нагано, Јапан – од 9. новембра 1999.
Локалне атракције
[уреди | уреди извор]1.Јошиго Каизука – шкољчани нанос из периода Ђомон
2.Замак Тахара
3.Плажа Кођигахама – залив Ираго – звукови таласа са ове плаже налазе се на листи од Стотину природних звукова Јапана[7], направљеној од стране Министарства за заштиту животне средине
4.Казан ђинђа
5.Плажа Акабане или „Дуга плажа“ – ова плажа је поред многих интернационалних сурферских такмичења, била домаћин и Светским сурферским играма 2018. године.
Познати из Тахаре
[уреди | уреди извор]Ватанабе Казан - самурај и уметник из Едо периода
Нобору Уеда - мотоциклиста
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Званична статистика града Тахаре”.
- ^ „Подаци о клими у Тахари”.
- ^ „Статистика популације”.
- ^ „Toshiba : News Release (7 Nov, 2012): Solar/Wind Electricity Generation Project in Tahara City, Aichi Prefecture - Commencement of Construction -”. www.toshiba.co.jp. Приступљено 31. 12. 2019.
- ^ „News release details | News Release | MITSUI CHEMICALS, INC.”. www.mitsuichem.com. Приступљено 31. 12. 2019.
- ^ а б в г „International Exchange - The Council of Local Authorities for International Relations (CLAIR)”. web.archive.org. 24. 12. 2015. Архивирано из оригинала 24. 12. 2015. г. Приступљено 31. 12. 2019.
- ^ „Стотину природних звукова Јапана”.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Туристички водич - Тахара (Wikivoyage)
- Званични веб-сајт - на јапанском