Пређи на садржај

Тајван (острво)

Координате: 23° 43′ 00″ С; 120° 51′ 00″ И / 23.716667° С; 120.85° И / 23.716667; 120.85
С Википедије, слободне енциклопедије
Тајван
Снимак Тајвана из свемира
Тајван на карти Азије
Тајван
Тајван
Географија
Координате23° 43′ 00″ С; 120° 51′ 00″ И / 23.716667° С; 120.85° И / 23.716667; 120.85 23° 43′ 00″ С; 120° 51′ 00″ И / 23.716667° С; 120.85° И / 23.716667; 120.85
Површина35.801 km2
Администрација
Демографија
Становништво23046177  (2009)
Густина ст.643,73 стан./km2

Тајван (кин: 台灣; пин: Táiwān; раније Формоза, од порт. (Ilha) Formosa — „лепо острво”) је кинеско острво у источној Азији. Главни град Тајвана је Тајпеј. Административно, острво представља једину кинеску покрајину која није под суверенитетом Народне Републике Кине, односно представља гро преостале територије под контролом Републике Кине. Често се термин „Тајван” користи као синоним за Републику Кину.

Од континенталне Кине ово пацифичко острво је удаљено 120 километара. Између њих је Тајвански пролаз. Тајван је дуг 394, а широк 144 километра. На југу Лузонски пролаз одваја Тајван од Филипина. На североистоку је јапански архипелаг Рјукју. Источно кинеско море запљускује северне обале Тајвана и одваја га од Јапана и Јужне Кореје.

Површина Тајвана је 35.801 km². Највиши врх Јушан је на 3.952 метара, док је још 5 врхова више од 3.500 метара. Према подацима из 2009. на острву живи 23.046.177 становника.

Физичке границе

[уреди | уреди извор]

Укупна копнена површина Тајвана је 36,197 km2 (14 sq mi),[1] нешто већа од Белгије. Он има обалу од 1,5663 km (0,9733 mi).[2] ROC тврди да има ексклузивну економску зону од 83,231 km2 (32,136 sq mi) са 200 nmi (370,4 km; 230,2 mi) и територијално море од 12 nmi (22,2 km; 13,8 mi).[2][3]

Тајван, главно острво архипелага, на Западу је до после Другог светског рата био познат као Формоза, од португалског (Ilha) Formosa, „лепо острво”.[4] Дугачак је 394 km (245 mi) и широк 144 km (89 mi),[5] и има површину од 35,808 km2 (14 sq mi).[6] Најсевернија тачка острва је рт Фугуи у округу Шимен у Новом Тајпеју. Централна тачка острва је у граду Пули, округ Нантоу. Најјужнија тачка на острву је рт Елуанби у граду Хенгчун, округ Пингтунг.

Острво Тајван је одвојено од југоисточне обале континенталне Кине Тајванским мореузом, који се креће од 220 km (140 mi) на најширој тачки до 130 km (81 mi) на најужем. Као део епиконтиненталног појаса, мореуз није дубок више од 100 m (330 ft) и постао је копнени мост током глацијалних периода.[7]

На југу, острво Тајван је одвојено од филипинског острва Лузон 250 km (155 mi) широким Лузонским мореузом. Јужно кинеско море лежи на југозападу, Источно кинеско море на северу, а Филипинско море на истоку.[8] Ннајближе острво Тајвану (главном острву) је острво Ниушан под кинеском управом (НРК) у селу Нанлај, код града Аоћен, округ Пингтан, Фуџоу, Фуџиан.[9]

Мања острва архипелага укључују острва Пенгу у Тајванском мореузу 50 km (31 mi) западно од главног острва, са површином од 127 km2 (49 sq mi), мало остро Сјаољућу на југозападној обали и острво Орхидеја и Зелено острво на југоистоку, одвојено од најсевернијих острва Филипина Баши каналом. Острва Кинмен и Мацу близу обале Фуђена преко Тајванског мореуза имају укупну површину од 180 km2 (69 sq mi);[10] острвима Пратас и Тајпинг у Јужном кинеском мору такође управља ROC, али она нису део тајванског архипелага.

Геологија

[уреди | уреди извор]
Тајван лежи на западној ивици Филипинске плоче.

Острво Тајван је настало пре отприлике 4 до 5 милиона година на сложеној конвергентној граници између Филипинске морске плоче и Евроазијске плоче. На граници која се протеже дуж острва и наставља ка југу у вулканском луку Лузон (укључујући Зелено острво и острво Орхидеја), Евроазијска плоча клизи испод плоче Филипинског мора.

Већи део острва обухвата огроман блок раседа нагнут на запад.[11] Западни део острва, и већи део централног ланца, састоји се од седиментних наслага саструганих са силазне ивице Евроазијске плоче. На североистоку острва, и настављајући ка истоку у вулканском луку Рјуку, плоча Филипинског мора клизи испод Евроазијске плоче.[12][13]

Тектонска граница остаје активна, а Тајван доживи 15.000 до 18.000 земљотреса сваке године, од којих људи примећују 800 до 1.000. Најкатастрофалнији недавни земљотрес био је земљотрес Чи-Чи магнитуде 7,3 степени по Рихтеровој скали, који се догодио у центру Тајвана 21. септембра 1999. године и усмртио више од 2.400 људи.[14] Дана 4. марта 2010. око 01:20 UTC, земљотрес магнитуде 6,4 погодио је југозападни Тајван у планинском подручју округа Каосјунг.[15] Још један велики земљотрес догодио се 6. фебруара 2016. године, магнитуде 6,4. Највише је оштећен Тајнан, са 117 мртвих, од којих је већина узрокована урушавањем стамбене зграде од 17 спратова.[16]

Кепенова класификација климе Тајвана

Острво Тајван лежи поред Тропика Рака, а на његову климу утиче Источноазијски монсун. Северни Тајван има влажну суптропску климу, са значајним сезонским варијацијама температура, док делови централног и већине јужног Тајвана имају тропску монсунску климу где су сезонске варијације температуре мање приметне, са температурама које обично варирају од топлих до врућих. Током зиме (од новембра до марта) на североистоку пада киша, док су централни и јужни делови острва претежно сунчани. Летњи монсун (од маја до октобра) чини 90% годишњих падавина на југу, али само 60% на северу.[17] Просечна количина падавина је приближно 2.600 mm годишње.[17]

Тајпеј (Северни Тајван)
Климатограм
Ј
Ф
М
А
М
Ј
Ј
А
С
О
Н
Д
 
 
83
 
 
19
14
 
 
170
 
 
20
14
 
 
180
 
 
22
16
 
 
178
 
 
26
19
 
 
235
 
 
29
22
 
 
326
 
 
32
25
 
 
245
 
 
34
26
 
 
322
 
 
34
26
 
 
361
 
 
31
25
 
 
149
 
 
28
22
 
 
83
 
 
24
19
 
 
73
 
 
21
16
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm
Извор: Central Weather Bureau
Тајчунг (Централни Тајван)
Климатограм
Ј
Ф
М
А
М
Ј
Ј
А
С
О
Н
Д
 
 
36
 
 
22
13
 
 
88
 
 
22
14
 
 
94
 
 
25
16
 
 
135
 
 
28
20
 
 
225
 
 
30
23
 
 
343
 
 
32
24
 
 
246
 
 
33
25
 
 
317
 
 
33
25
 
 
98
 
 
32
24
 
 
16
 
 
30
22
 
 
19
 
 
27
18
 
 
26
 
 
24
14
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm
Извор: Central Weather Bureau
Каосјунг (Јужни Тајван)
Климатограм
Ј
Ф
М
А
М
Ј
Ј
А
С
О
Н
Д
 
 
16
 
 
24
16
 
 
21
 
 
25
17
 
 
39
 
 
27
19
 
 
70
 
 
29
22
 
 
197
 
 
31
25
 
 
415
 
 
32
26
 
 
391
 
 
32
26
 
 
417
 
 
32
26
 
 
242
 
 
31
26
 
 
43
 
 
30
24
 
 
19
 
 
28
21
 
 
16
 
 
25
17
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm
Извор: Central Weather Bureau
Тајтунг (Источни Тајван)
Климатограм
Ј
Ф
М
А
М
Ј
Ј
А
С
О
Н
Д
 
 
43
 
 
23
17
 
 
48
 
 
24
17
 
 
43
 
 
25
19
 
 
74
 
 
28
21
 
 
157
 
 
30
23
 
 
248
 
 
31
25
 
 
281
 
 
32
26
 
 
308
 
 
32
26
 
 
299
 
 
31
25
 
 
236
 
 
29
23
 
 
78
 
 
27
21
 
 
42
 
 
24
18
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm
Извор: Central Weather Bureau

Тајфуни су највероватнији између јула и октобра, са у просеку око четири директна удара годишње. Интензивна киша од тајфуна често доводи до катастрофалних одрона блата.[17]

Површина Максимална температура Датум Најранији запис
°C °F
Тајпеј Сити 39,3 102,7 8. август 2013[18] 1896
Каосјунг Сити 37,6 99,7 15. септембар 2014[19] 1932
Тајтунг округ 40,2 104,4 9. мај 2004[18]
Таојуен Сити 37,9 100,2 15. септембар 2014[20]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Land and Climate”. Statistical Yearbook of the Republic of China. Statistical Bureau, Republic of China (Taiwan). 2020. Приступљено 29. 8. 2022. 
  2. ^ а б „Taiwan”. The World Factbook. United States Central Intelligence Agency. Приступљено 6. 5. 2019. 
  3. ^ „Law on the Exclusive Economic Zone and the Continental Shelf of the Republic of China (中華民國專屬經濟海域及大陸礁層法)”. Приступљено 21. 5. 2007. 
  4. ^ „Chapter 3: History” (PDF). The Republic of China Yearbook 2011. Government Information Office, Republic of China (Taiwan). 2011. стр. 46. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 5. 2012. г. .
  5. ^ „1.1 Number of Villages, Neighborhoods, Households and Resident Population”. Monthly Bulletin of Interior Statistics. Ministry of the Interior, Republic of China (Taiwan). новембар 2012. Архивирано из оригинала (XLS) 29. 3. 2014. г. 
  6. ^ Exec. Yuan (2014), стр. 40.
  7. ^ Chang, K.C. (1989). translated by W. Tsao, ed. by B. Gordon. „The Neolithic Taiwan Strait” (PDF). Kaogu. 6: 541—550, 569. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 4. 2012. г. Приступљено 30. 11. 2017. 
  8. ^ National Taiwan Normal University, Geography Department. „Geography of Taiwan: A Summary”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2007. г. Приступљено 21. 5. 2007. 
  9. ^ 台灣海峽——平潭島東端的牛山島 (на језику: кинески). 13. 5. 2019. Приступљено 1. 4. 2020. „仔細研究地圖發現大陸與台灣兩地最接近的地方至少也有125海里,這個地點就是福建省平潭縣海壇島(即平潭島)東端的——牛山島。 
  10. ^ Exec. Yuan (2014), стр. 46.
  11. ^ Williams, Jack Francis; Chang, David (2008). Taiwan's Environmental Struggle: Toward a Green Silicon Island. Routledge. стр. 3. ISBN 978-0-415-44723-2. 
  12. ^ „The Geology of Taiwan”. Department of Geology, National Taiwan Normal University. Архивирано из оригинала 22. 2. 2008. г. 
  13. ^ „Geology of Taiwan”. Department of Geology, University of Arizona. Архивирано из оригинала 05. 12. 2010. г. Приступљено 10. 02. 2023. 
  14. ^ „GSHAP Region 8: Eastern Asia”. Global Seismic Hazard Assessment Program. Архивирано из оригинала 30. 5. 2012. г. Приступљено 12. 2. 2012. 
  15. ^ Theodorou, Christine; Lee, Andrew (3. 3. 2010). „6.4-magnitude quake hits southern Taiwan”. CNN.com. Приступљено 4. 3. 2010. 
  16. ^ Yang, Ssu-jui; Huang, Frances (18. 2. 2016). „Body of last victim of apartment collapse in Tainan found”. Focus Taiwan. 
  17. ^ а б в Exec. Yuan (2014), стр. 45.
  18. ^ а б Shan, Shelley; Mo, Yan-chih (9. 8. 2013). „Taipei bakes on hottest day in 117 years”. Taipei Times. стр. 1. Приступљено 27. 2. 2015. 
  19. ^ Huang, Chiao-wen; Liu, Kay (15. 9. 2014). „Taiwan's electricity supplies hit tightest point of the year”. Focus Taiwan. Central News Agency. Приступљено 27. 2. 2015. 
  20. ^ Shan, Shelley (16. 9. 2014). „Nation sees record high temperatures”. Taipei Times. стр. 3. Приступљено 27. 2. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]