Тајван (острво)

Уколико сте тражили чланак о држави на острву, погледајте чланак Република Кина.

За друге употребе погледајте страницу Тајван.

„Формоза (острво)” преусмерава овде. За друге употребе погледајте страницу Формоза.

Тајван

Снимак Тајвана из свемира
Тајван
Географија
Координате	23° 43′ 00″ С; 120° 51′ 00″ И
Површина	35.801 km2
Администрација
Република Кина
Демографија
Становништво	23046177  (2009)
Густина ст.	643,73 стан./km2

Тајван (кин: 台灣; пин: Táiwān; раније Формоза, од порт. (Ilha) Formosa — „лепо острво”) је кинеско острво у источној Азији. Главни град Тајвана је Тајпеј. Административно, острво представља једину кинеску покрајину која није под суверенитетом Народне Републике Кине, односно представља гро преостале територије под контролом Републике Кине. Често се термин „Тајван” користи као синоним за Републику Кину.

Од континенталне Кине ово пацифичко острво је удаљено 120 километара. Између њих је Тајвански пролаз. Тајван је дуг 394, а широк 144 километра. На југу Лузонски пролаз одваја Тајван од Филипина. На североистоку је јапански архипелаг Рјукју. Источно кинеско море запљускује северне обале Тајвана и одваја га од Јапана и Јужне Кореје.

Површина Тајвана је 35.801 km². Највиши врх Јушан је на 3.952 метара, док је још 5 врхова више од 3.500 метара. Према подацима из 2009. на острву живи 23.046.177 становника.

Физичке границе

Укупна копнена површина Тајвана је 36,197 km² (14 sq mi), нешто већа од Белгије. Он има обалу од 1,5663 km (0,9733 mi). ROC тврди да има ексклузивну економску зону од 83,231 km² (32,136 sq mi) са 200 nmi (370,4 km; 230,2 mi) и територијално море од 12 nmi (22,2 km; 13,8 mi).

Тајван, главно острво архипелага, на Западу је до после Другог светског рата био познат као Формоза, од португалског (Ilha) Formosa, „лепо острво”. Дугачак је 394 km (245 mi) и широк 144 km (89 mi), и има површину од 35,808 km² (14 sq mi). Најсевернија тачка острва је рт Фугуи у округу Шимен у Новом Тајпеју. Централна тачка острва је у граду Пули, округ Нантоу. Најјужнија тачка на острву је рт Елуанби у граду Хенгчун, округ Пингтунг.

Острво Тајван је одвојено од југоисточне обале континенталне Кине Тајванским мореузом, који се креће од 220 km (140 mi) на најширој тачки до 130 km (81 mi) на најужем. Као део епиконтиненталног појаса, мореуз није дубок више од 100 m (330 ft) и постао је копнени мост током глацијалних периода.

На југу, острво Тајван је одвојено од филипинског острва Лузон 250 km (155 mi) широким Лузонским мореузом. Јужно кинеско море лежи на југозападу, Источно кинеско море на северу, а Филипинско море на истоку. Ннајближе острво Тајвану (главном острву) је острво Ниушан под кинеском управом (НРК) у селу Нанлај, код града Аоћен, округ Пингтан, Фуџоу, Фуџиан.

Мања острва архипелага укључују острва Пенгу у Тајванском мореузу 50 km (31 mi) западно од главног острва, са површином од 127 km² (49 sq mi), мало остро Сјаољућу на југозападној обали и острво Орхидеја и Зелено острво на југоистоку, одвојено од најсевернијих острва Филипина Баши каналом. Острва Кинмен и Мацу близу обале Фуђена преко Тајванског мореуза имају укупну површину од 180 km² (69 sq mi); острвима Пратас и Тајпинг у Јужном кинеском мору такође управља ROC, али она нису део тајванског архипелага.

Геологија

Тајван лежи на западној ивици Филипинске плоче.

Острво Тајван је настало пре отприлике 4 до 5 милиона година на сложеној конвергентној граници између Филипинске морске плоче и Евроазијске плоче. На граници која се протеже дуж острва и наставља ка југу у вулканском луку Лузон (укључујући Зелено острво и острво Орхидеја), Евроазијска плоча клизи испод плоче Филипинског мора.

Већи део острва обухвата огроман блок раседа нагнут на запад. Западни део острва, и већи део централног ланца, састоји се од седиментних наслага саструганих са силазне ивице Евроазијске плоче. На североистоку острва, и настављајући ка истоку у вулканском луку Рјуку, плоча Филипинског мора клизи испод Евроазијске плоче.

Тектонска граница остаје активна, а Тајван доживи 15.000 до 18.000 земљотреса сваке године, од којих људи примећују 800 до 1.000. Најкатастрофалнији недавни земљотрес био је земљотрес Чи-Чи магнитуде 7,3 степени по Рихтеровој скали, који се догодио у центру Тајвана 21. септембра 1999. године и усмртио више од 2.400 људи. Дана 4. марта 2010. око 01:20 UTC, земљотрес магнитуде 6,4 погодио је југозападни Тајван у планинском подручју округа Каосјунг. Још један велики земљотрес догодио се 6. фебруара 2016. године, магнитуде 6,4. Највише је оштећен Тајнан, са 117 мртвих, од којих је већина узрокована урушавањем стамбене зграде од 17 спратова.

Клима

Кепенова класификација климе Тајвана

Острво Тајван лежи поред Тропика Рака, а на његову климу утиче Источноазијски монсун. Северни Тајван има влажну суптропску климу, са значајним сезонским варијацијама температура, док делови централног и већине јужног Тајвана имају тропску монсунску климу где су сезонске варијације температуре мање приметне, са температурама које обично варирају од топлих до врућих. Током зиме (од новембра до марта) на североистоку пада киша, док су централни и јужни делови острва претежно сунчани. Летњи монсун (од маја до октобра) чини 90% годишњих падавина на југу, али само 60% на северу. Просечна количина падавина је приближно 2.600 mm годишње.

Тајпеј (Северни Тајван) Климатограм Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д     83     19 14     170     20 14     180     22 16     178     26 19     235     29 22     326     32 25     245     34 26     322     34 26     361     31 25     149     28 22     83     24 19     73     21 16 Просечне макс. и мин. температуре у °C Укупне падавине у mm Извор: Central Weather Bureau Империјална конверзија Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д     3,3     66 57     6,7     67 58     7,1     72 60     7     78 66     9,2     85 72     13     90 76     9,6     94 79     13     93 79     14     88 77     5,9     82 72     3,3     76 67     2,9     69 60 Просечне макс. и мин. температуре у °F Укупне падавине у инчима Тајчунг (Централни Тајван) Климатограм Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д     36     22 13     88     22 14     94     25 16     135     28 20     225     30 23     343     32 24     246     33 25     317     33 25     98     32 24     16     30 22     19     27 18     26     24 14 Просечне макс. и мин. температуре у °C Укупне падавине у mm Извор: Central Weather Bureau Империјална конверзија Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д     1,4     72 55     3,5     72 57     3,7     76 61     5,3     82 67     8,9     86 73     13     89 76     9,7     91 77     12     91 77     3,9     89 75     0,6     86 71     0,7     81 65     1     74 58 Просечне макс. и мин. температуре у °F Укупне падавине у инчима Каосјунг (Јужни Тајван) Климатограм Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д     16     24 16     21     25 17     39     27 19     70     29 22     197     31 25     415     32 26     391     32 26     417     32 26     242     31 26     43     30 24     19     28 21     16     25 17 Просечне макс. и мин. температуре у °C Укупне падавине у mm Извор: Central Weather Bureau Империјална конверзија Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д     0,6     75 60     0,8     76 62     1,5     80 67     2,7     84 72     7,8     87 77     16     89 79     15     90 80     16     89 79     9,5     89 78     1,7     86 75     0,7     82 70     0,6     77 63 Просечне макс. и мин. температуре у °F Укупне падавине у инчима Тајтунг (Источни Тајван) Климатограм Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д     43     23 17     48     24 17     43     25 19     74     28 21     157     30 23     248     31 25     281     32 26     308     32 26     299     31 25     236     29 23     78     27 21     42     24 18 Просечне макс. и мин. температуре у °C Укупне падавине у mm Извор: Central Weather Bureau Империјална конверзија Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д     1,7     73 63     1,9     75 63     1,7     77 66     2,9     82 70     6,2     86 73     9,8     88 77     11     90 79     12     90 79     12     88 77     9,3     84 73     3,1     81 70     1,7     75 64 Просечне макс. и мин. температуре у °F Укупне падавине у инчима

Тајфуни су највероватнији између јула и октобра, са у просеку око четири директна удара годишње. Интензивна киша од тајфуна често доводи до катастрофалних одрона блата.

Подаци

Површина	Максимална температура		Датум	Најранији запис
	°C	°F
Тајпеј Сити	39,3	102,7	8. август 2013	1896
Каосјунг Сити	37,6	99,7	15. септембар 2014	1932
Тајтунг округ	40,2	104,4	9. мај 2004
Таојуен Сити	37,9	100,2	15. септембар 2014

Види још

• Историја Тајвана

Литература

• The Republic of China Yearbook 2014 (PDF). Taipei: Executive Yuan, R.O.C. 2014. ISBN 978-986-04-2302-0. 
• „The Geology of Taiwan”. Department of Geology, National Taiwan Normal University. Архивирано из оригинала 22. 2. 2008. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Geology of Taiwan”. Department of Geology, University of Arizona. 
• Williams, Jack Francis; Chang, David (2008). Taiwan's Environmental Struggle: Toward a Green Silicon Island. Routledge. стр. 3. ISBN 978-0-415-44723-2. 
• „Geology of Taiwan — University of Arizona”. Geo.arizona.edu. Приступљено 1. 8. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Draut, Hoang Van Long; David M. Chew; Hans A. Schouten (2003). Larter, Robert D.; Leat, Philip T., ур. Intra-Oceanic Subduction Systems: Tectonic and Magmatic Processes. стр. 84—86. ISBN 1-86239-147-5. 
• „Metamorphc Belts”. Архивирано из оригинала 2010-12-15. г. 
• Zhang Jinhai; He Lishi (2002). „Geology of Taiwan Province”. Geology of China. Geological Publishing House. ISBN 978-7-116-02268-3. 
• „Eastern Central Range Introduction”. Архивирано из оригинала 2011-05-24. г. 
• „Eastern Central Range Occurrence and Lithology of Metamorphic Rocks”. Архивирано из оригинала 2010-12-15. г. 

Спољашње везе

• Сателитски снимак Тајвана
• Taiwan datums, Open Source Geospatial Foundation Wiki
• National Parks of Taiwan, Construction and Planning Agency, Ministry of the Interior, Taiwan (ROC)
• Taiwan Pass, Tourism Bureau, Ministry of Transportation and communications, Taiwan (ROC)