Тајланд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краљевина Тајланд
ราชอาณาจักรไทย
Крилатица: нема
Химна: Phleng Chat Thai
Национална химна Тајланда
Положај Тајланда
Главни град Бангкок
13°44′N 100°30′E / 13.733° СГШ; 100.500° ИГД / 13.733; 100.500Координате: 13°44′N 100°30′E / 13.733° СГШ; 100.500° ИГД / 13.733; 100.500
Службени језик таи језик[1]
Владавина
Краљ Маха Вачиралонгкорн
Председник Владе Прајут Чан-Оча
Историја
Независност 7. април 1782.
Географија
Површина
 — укупно 514.000 km2(49)
 — вода (%) 0,4
Становништво
 — 2015. 67,959,000[2][3](21)
 — густина 126/km2(80)
Економија
Валута тајландски бахт[4]
 — стоти део валуте ‍THB‍
Остале информације
Временска зона UTC +7
Интернет домен .th
Позивни број +66
Залазак сунца у Банкоку

Тајланд, службено Краљевина Тајланд је држава у југоисточној Азији.[5] Пре 1939. ова држава се звала Сијам. На југу излази на Тајландски залив, део Јужног кинеског мора. Граничи се на западу са Мјанмаром, на северу и истоку са Лаосом, на истоку са Камбоџом и на југу са Малезијом.

Тајланд је монархија на челу које је краљ Бумибол Адуљадеј, Рама IX, а њиме управља војна хунта која је преузела власт маја 2014.[6] Краљ је девети морах из Чакри династије, и влада од 1946, те је тренутно најдуже служећи шеф државе.[7] Титуле краља Тајланда су шеф државе, шеф оружаних снага, присталица Будизма, и бранитељ религија.[8] Мада је конституциони систем успостављен 1932, монархија и оружане снаге су наставиле да врше периодичне интервенције у политици.

Са тоталном површином од око 513.000 km2, Тајланд је по величини 51. земља у свету. Он је 20. најнасељенија земља у свету, са око 66 милиона људи. Главни и највећи град је Бангкок, који је Тајландски политички, комерцијални, индустријски, и културни центар. Око 75–95% становништва су етнички Тајланђани, што обухвата четири главне регионалне групе: централни Тајланђани, североисторчни Тајланђани (Кхон [Лао] Исан),[9] северни Тајланђани (Кхон Муеанг); и јужни Тајланђани. Тајландски Кинези, са знатним кинеским наслеђем чине 14% популације,[10] док Тајланђани са делимичним кинеским пореклом сачињавају до 40% популације.[11] Тајландски Малајци представљају 3% становништва, док је остатак сачињен од Мона, Кмера и разних брдских племена. Званични језик у земљи је тајландски, а главна религија је Будизам, коју практикује око 95% становништва.

Тајланд је доживео брз економских раст између 1985 и 1996, поставши ново индустријализована земља и велики извозник. Индустријска производња, пољопривреда, и туризам су водећи сектори економије.[12][13] Међу АСЕАН земљама, Тајланд се рангира на другом месту по квалитету живота[14] и ХДИ земље је подигнут на „висок“ ниво. Његова велика популација и растући економски утицај су га учинили средњом силом у региону и широм света.[15]

Географија[уреди]

Поглед на Луанг Прабанг масив, који се простире диж Тајланд/Лао границе, у Нан провинцији у Северном Тајланду
Сателитски снимак поплава у Тајланду, октобра 2011.

Са 513.120 km2 (198.120 sq mi),[1] Тајланд је 51. земља по велични у свету. Он је нешто мало мањи од Јемена и мало већи од Шпаније.

Тајланд је дом неколико различитих географских подручја, која деломично одговарају покрајинским групама. Север земље је планинска област Тајландско горје, где је највиша тачка Дои Интанон у Танон Тонг Чај ланцу са 2565 м надморске висине. Североисточно, Исан се састоји од Коратовог платоа, ограниченог на истоку Меконг. Центар земље доминира предоминантно равна долина реке Чао Праја, која се улива у Тајландски залив. Та долина је језгро тајландске државе; овде живи већина становништва. Тајланду припада и северни део Малајског полуострва.

Јужни Тајланд се састоји од уског Кра Истмуса који се шири у Малајско полуострво. Политички, постоји шест географских региона који се мођусобно разликују по популацији, основним ресурсима, природним својствима, и нивоу друштвеног и економског развоја. Разноврсност региона је најнаглашенији атрибут Тајландске физичке поставе.

Реке Чао Праја и Меконг су незамењиви водени токови руралног Тајланда. Реке и њихове притоке се користе за производњу усева на индустријској скали. Тајландски залив покрива 320.000 km2 и у њега се уливају реке Чао Праја, Мае Клонг, Банг Паконг, и Тапи. Он доприноси туристичком сектору захваљући његовим чистим плитким водама дуж обале у јужном региону и Кра Истмусу. Источна обала Тајландског залива је индустријски центар Тајланда са главном дубоководном луком краљевства у Сатахипу и најпрометнијом комерцијалном луком, Лам Чабанг.

Андаманско море је драгоцени природни ресурс у коме се налази велики број популарних и луксузних одмаралишта у Азији. Пукет, Краби, Ранонг, Пханг Нга, и Транг и друга острва сва леже дуж облала Андаманског мора. Она су упркос цунамија из 2004 туристички магнет за посетиоце из целог света.

Поново су се појавили планови за изградњу канала који би повезао Андаманско море и Тајландски залив, попут Суеског и Панамског канала. Идеја је наишла на позитивни пријем код Тајванских политичара јер би се тиме умањиле накнаде које наплаћује Сингапуршка лука, повољшале везе са Кином и Индијом, скратило време транспорта, елиминисали пиратски напади у Малајском пролазу, и у сагласности је са намером Тајванске владе да земља постане логистичко седиште јужноисточне Азије. Тврди се да би канал побољшао економске прилике јужног Тајланда, које су у великој мери завистане од прихода од туризма, и то би такође променило структуру Тајванске економије. Канал би био огроман инжењерски пројецт и очекује се да би коштао УС $20–30 милијарди.

Клима[уреди]

У Тајланду преовладава тропска монсунска клима.[16] На југу је влажна екваторијална клима. Кишовита сезона траје од јуна до октобра. У Бангкоку су регистроване просечне температуре између 20 и 32 °C у јануару и између 24 и 32 степена у августу. Због високе влажности ваздуха ниже температуре се тешко подносе. На северу је влажност ваздуха значајно мања, а клима блажа.

Југозападни монсуни који стижу између маја и јула (изузев на југу) сигнализају долазак кижне сезоне (руеду фон). Она траје до октобра и облаци редукују температуру. Влажност ваздуха у то време је висока. Новембар и децембер означавају долазак суве сезоне и ноћне температуре у пределима се великом надморском висином могу повремено да падну до нивоа благог мраза. Температуре почињу да се пењу у јануару.

Дивље животиње[уреди]

Популација азијских слонова у Тајландској дивљини је по процени спала на 2,000–3,000.[17]

Слон је национални симбол Тајланда. Мада је било 100.000 припитомљених слонова у Тајланду 1850, популација слонова је пала на око 2,000.[17] Зверокрадице су дуго ловиле слонове ради слоноваче, меса, и коже. Млади слонови су често хватани да би се користили као туристичке атракције или као радне животиње, мада је њихова употреба опала од када је влада забранила сечу дрва 1989. Сада има више слонова у заробљеништву него у дивљини, и еколошких активисти тврде да се слонови у заробљеништву често лоше третирају.[18]

Криволов заштићених врста остаје велики проблем. Ловци су десетковали популације тигрова, леопарда, и других великих мачака због њихових вредних крзна. Многе животиње (укључујући тигрове, медведе, крокодиле, и краљевске кобре) се узгајају или лове због меса, која се сматра деликатесом, и ради њихових наводних лековитих својства. Иако је таква трговина незаконита, чувено Бангкошко тржиште Чатучак је још увек познато по продаји угрожених врста.[19]

Пракса држања дивљих животиња као кућних љубимаца озбиљно угрожава неколико врста. Младунци животиња се обично хватају и продају, што често захтева убијање мајке. Једном у заточеништву и ван њиховог природног станишта, многи кућни љубимци умру или се не репродукују. Угрожене популације укључују азијског црног медведа, малајског сунчаног медведа, белоруког гибона, Hylobates pileatus и бинтуронга.[20]

Историја[уреди]

Главни чланак: Историја Тајланда
Територијални губици Тајланда (Сијама) током друге половине XIX и почетком XX века.

Прво домаће краљевство било је Сукотаи које се почетком 13. века осамосталило од Кмерског царства. Теравада будизам проглашен је тада државном религијом. Од средине 14. века до 1767. доминирало је краљевство Ајутаја, а након пораза од бурманских снага тајландску државу је 1769. поново ујединио краљ Таксин. Његов генерал Чакри преузео је престо 1782. и основао династију из које потиче и данашњи краљ.

Тајланд данас

У доба колонијалних освајања европских сила у 19. веку Тајланд је успео очувати независност, иако се обично сматрао делом британске интересне сфере. Након државног удара 1932. постао је уставна монархија, а на власти су се углавном смењивале војне владе. У доба Другог светског рата Тајланд је, настојећи искористити слабост поражене Француске, године 1940. због граничних спорова водио рат са вишијским снагама у Индокини. Сукоб је завршио тајландским поразом, али је Тајланд убрзо постао јапански савезник, па је његова територија кориштена у јапанским походима на Малају и Бурму. Након капитулације Јапана године 1945. није окупиран због подршке САД којима је био потребан поуздани антикомунистички савезник у југоисточној Азији. Након крвавих студентских немира 1970-их у Тајланду су започеле реформе у смеру демократизације. Политички стабилна цивилна влада формирана је 1992. Био је погођен Азијском финансијском кризом 1997. Валута је девалвирала више од два пута.

Тајланд је свој савез са САД потврдио учешћем у Рату против тероризма, али је и сам постао бојиште због исламистичке побуне на југу земље. Иако је успешно водио економију земље дугогодишњега председника владе Таксина Шинаватру су оптужили за подршку председнику Бушу, за неспособност да се обрачуна са герилом на југу и посебно за утају новца. Војска је искористила његово одсуство из земље, па је 2006. извршен војни пуч, у коме је срушена влада Таксина Шинаватре. На власт је дошла војна хунта, која је укинула устав и диктирала нови устав. Демократија је поново успостављена крајем 2007. Стална политичка криза одржавала се у земљи све до избора јула 2011. априла 2010 избили су велики насилни протести опозиције, у којима је погинуло 87 људи, а рањеноо око 1.400 људи. Опозиција предвођена Шинаватрином сестром Јинглак Шинаватром убедљиво је победила на изборима одржаним јула 2011.

Становништво[уреди]

Већину становништва чине етнички Таи, чији је језик члан тајске језичке групе (сродан језику лао) и који су углавном будисти. Осим њих, у земљи живи и велик број Лаошана сконцентрисаних у североисточном делу земље. Бројна кинеска заједница има велики утицај у привредном животу земље. На северу живе планински народи, међу којима се истичу Хмонг и Карен.

Религија[уреди]

Теравада будисти у Тајланду

Према последњем попису (2000) 95% Тајланђана су теравада будисти. Муслимани су друга највећа верска група (4,6%). Неке провинције и градови имају већинско муслиманско становништво нпр. Чампон. Хришћана (углавном католика) има око 0,75%.

Привреда[уреди]

Залазак сунца у Банкоку

У последње две деценије тајландска привреда је забележила једну од највећих стопа раста на свету, са прекидом у доба азијске финансијске кризе 1997—1998 Извоз индустријских производа, посебно електронике, одеће и обуће, возила, намештаја, хране, пластике и играчака чини око 60% БДП-а. Због јакога извоза Тајланд је брзо превладао економску кризу из 1998. Све је важнији и туризам. БДП је у 2004. био 8.100 УСД по становнику, мерено по ППП-у. Туристи потроше 10% свога новца на сексуалне услуге.[21]

Административна подела[уреди]

Тајланд је подељен у 76 провинција (จังหวัด, changwat), које су груписане у 5 група провинција по локацији. Постоје 2 дистрикта са специјалним статусом: главни град Бангкок (Крунг Теп Маха Након) и Патаја. Бангкок је на провинцијском нивоу и стога се често рачуна као провинција.

Свака провинција се дели у дистрикте и они се даље делу у под-дистрикте (tambons). Gодине 2006 било је 877 дистрикта (อำเภอ, amphoe) и 50 дистрикта Бангкока (เขต, khet). Неки делови провинција на граници са Бангкоком се сматрају ширим Бангкоком (ปริมณฑล, pari monthon). Те провинције су Нонтабури, Патум Тани, Самут Пракан, Након Патом и Самут Сакон. Име провинцијског главног града (เมือง, mueang) је исто као и име провинције.

A clickable map of Thailand exhibiting its provincijas.
Chiang Rai provincija Chiang Mai provincija Mae Hong Son provincija Phayao provincija Lampang provincija Phrae provincija Lamphun provincija Nan provincija Uttaradit provincija Bueng Kan provincija Nong Khai provincija Udon Thani provincija Nakhon Phanom provincija Sakon Nakhon provincija Kalasin provincija Mukdahan provincija Loei provincija Khon Kaen provincija Nong Bua Lamphu provincija Tak provincija Sukhothai provincija Phitsanulok provincija Phichit provincija Uthai Thani provincija Kamphaeng Phet provincija Nakhon Sawan provincija Phetchabun provincija Chaiyaphum provincija Maha Sarakham provincija Roi Et provincija Yasothon provincija Amnat Charoen provincija Ubon Ratchathani provincija Sisaket provincija Surin provincija Buriram provincija Nakhon Ratchasima provincija Lopburi provincija Chainat provincija Singburi provincija Kanchanaburi provincija Suphan Buri provincija Ang Thong provincija Saraburi provincija Ayutthaya provincija Nakhon Nayok provincija Prachin Buri provincija Pathum Thani provincija Nakhon Pathom provincija Ratchaburi provincija Sa Kaew provincija Chachoengsao provincija Chonburi provincija Rayong provincija Chanthaburi provincija Trat provincija Phetchaburi provincija Prachuap Khiri Khan provincija Chumphon provincija Ranong provincija Surat Thani provincija Phang Nga provincija Phuket provincija Krabi provincija Nakhon Si Thammarat provincija Trang provincija Phatthalung provincija Satun provincija Songkhla provincija Pattani provincija Yala provincija Narathiwat provincija Samut Prakan provincija Bangkok Nonthaburi provincija Samut Sakhon provincija Samut Songkhram provincijaМапа Тајланда и његових провинција.
О слици


Јужни регион[уреди]

Такође погледајте: Јужно Тајландска побуна
Јужне провинције Тајланда са малајско муслиманским већинским областима.

Тајланд је контролисао Малајско полуострво до крајњег југа Малака током 1400-тих и држао већи део полуострва, укључујући Темасек (Сингапур), нека од Андаманских острва, и колонију на Јави, али се на крају повукао када су Британци користили силу да би гарантовали њихово сизеренство над султанатом.

Северне државе султаната су представљале годишње дарове тајландском краљу у облику златних цветова — гест признавања вазалства. Британци су интервенисали у Малајској држави и са Англо-Сијамским уговором покушали да изграде железничку пругу од југа до Бангкока. Тајланд се одрекао суверенитета над оним што су данас северне малајске провинције Кедах, Перлис, Келантан, и Теренггану у корист Британаца. Провинције Сатун и Патани су припале Тајланду.

Малајске полуострвске провинције су Јапанци окупирали током Другог светског рата. Оне су биле инфилтриране Малајском комунистичком партијом (ЦПМ) од 1942 до 2008. ЦПМ је изгубила подршку Вијетнама и Кине након културне револуције. Могуће је да су недавни побуњенички устанци наставак сепаратистичке борбе која је започела након Другог светског рата уз Сукарнову подршку за ПУЛО. Већина жртава од времена побуна су будистички и муслимански посматрачи.

Међународни односи[уреди]

Међународним односима Тајланда руковиди министар спољних послова.

Таиланд у потпуности учествује у међународним и регионалним организацијама. Он је НАТО савезник, мада се налази на приоритетној је листи надгледања по основи Специјалног 301 извештаја Сједињених Држава. Земља је и даље активни члан АСЕАН (Асоцијације јужноисточних азијских нација). Тајланд је развио блиске везе са осталим члановима АСЕАН-а: Индонезијом, Малезијом, Филипинима, Сингапуром, Брунејима, Лаосом, Камбоџом, Бурмом, и Вијетнамом, чији министри спољних послова и економије одржавају годишње састанке. Регионална кооперација се одвија по питањима економије, трговине, банкарства, политике, и културе. Године 2003, Тајланд је служио као домаћин АПЕЦ (Азијске пацифичке економске кооперације). Др. Супацхаи Панитцхпакди, бивши заменик премијера Тајланда, тренутно служи као генерални секретар у Конференцији за трговину и развој Уједињених Нација (УНЦТАД). Године 2005. представници Тајланда су присуствовали инаугуралном Источно азијском самиту.

Задњих година, Тајланд је имао све активнију улогу на међународној сцени. Кад је Источни Тимор стекао независност од Индонезије, Тајланд је по први пут у својој историји послао трупе за помоћ међународном мировном напору. Његове трупе су остале тамо као део УН мировних снага. Као део својих напора да побољша међународне везе, Тајланд је ступио у контакт за таквим регионалним организацијама као што су Организација америчких држава (ОАС) и Организација за безбедности и кооперацију у Европи (ОСЦЕ). Тајланд је допринео напорима за обнову у Авганистана и Ирака слањем трупа.

Таксин је иницирао преговоре ради остваривања неколико споразума о слободној трговини са Кином, Аустралијом, Бахраном, Индијом, и САД. Овај задњи споразум је посебно критикован, с тврдњама да неконкурентне Тајванске индустрије могу да буду уништене.[22]

Таксин је исто тако најавио да ће Тајланд опростити страну помоћ, и да ће радити са земљама донаторима на помоћи у развоју суседа у широј Меконг подрегији.[23] Таксин је покушао да стави Тајланд у позицију регионалног лидера, путем иницирања разних развојних пројеката у сиромашнијим суседним земљама, као што је Лаос. Више контроверзно је да је он успоставио блиске, пријатељске односе с бурманском диктатуром.[24]

Тајланд је приступио инвазији Ирака предовођеној Сједињеним Државама, шаљући хуманитарни контингент са 423 војника.[25] Трупе су повучене 10 септембра 2004. Два војника су погинула у Ираку у побуњеничким нападу.

Абхисит је именовао Касит Пиромyа лидера Народне алијансе за демократију за минстра спољних послова. Априла 2009. је извио сукоб између Тајванских и камбоџанских трупа на територији у непосредном суседству 900 година старих руина камбоџијског Преах Вихеар хиндуистичког храма у близини границе. Камбоџиска влада је тврдила да је њена армија убила најмање четири Тајванца и заробила десет, мада је Тајванска влада демантовала да су тајвански војници убијени или повређени. Два камбоџиска и три тајванска војника су погинула. Обе армије су окривљивале једна другу за почетак пуцања и порицале улазак туђу територију.[26][27]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Thailand, The World Factbook.
  2. „World Population Prospects: The 2015 Revision, Key Findings and Advance Tables” (PDF). United Nations Department of Economic and Social Affairs/Population Division. стр. 17. Приступљено 10. 1. 2016. 
  3. National Statistics Office, "100th anniversary of population censuses in Thailand: Population and housing census 2010: 11th census of Thailand". popcensus.nso.go.th.
  4. „Thailand”. International Monetary Fund. Приступљено 16. 4. 2016. 
  5. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  6. „Thailand's Junta Chief Chosen as Prime Minister”. Thailand News.Net. 21. 8. 2014. Приступљено 21. 8. 2014. 
  7. „A Royal Occasion speeches”. Worldhop.com Journal. 1996. Приступљено 5. 7. 2006. 
  8. The Secretariate of the House of Representatives (2007). „Constitution of the Kingdom of Thailand B.E 2550” (PDF). The Secretariat of the House of Representatives. Приступљено 7. 11. 2012. 
  9. McCargo, D.; Hongladarom, K. (2004). „Contesting Isan‐ness: Discourses of politics and identity in Northeast Thailand” (PDF). Asian Ethnicity. 5 (2): 219. doi:10.1080/1463136042000221898. 
  10. West, Barbara A. (2009), Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania, Facts on File, стр. 794, ISBN 1-4381-1913-5 
  11. Luangthomkun, Theraphan (2007). „The Position of Non-Thai Languages in Thailand”. Language, Nation and Development in Southeast Asia. ISEAS Publishing: 191. 
  12. Thailand and the World Bank, World Bank on Thailand country overview.
  13. The Guardian, Country profile: Thailand, 25 Apr 2009.
  14. Chueyprasit, Orapa; Chaite Naasiri (27. 3. 2014). „Thailand ranks 2nd in ASEAN for the best quality of life”. National News Bureau of Thailand. Приступљено 28. 3. 2014. 
  15. Jonathan H. Ping Middle Power Statecraft (p 104)
  16. Woodward, Susan L. (1997). „Tropical Savannas”. Biomes of the World. S. L. Woodward. Приступљено 23. 2. 2014. 
  17. 17,0 17,1 „Tajland's Elephants”. Thai Elephant Conservation Center. Приступљено 3. 3. 2015. 
  18. Hile, Jennifer (6. 10. 2002). „Activists Denounce Tajland's Elephant "Crushing" Ritual”. National Geographic Today. Приступљено 7. 6. 2007. 
  19. Teena Amrit Gill (18. 2. 1997). „Endangered Animals on Restaurant Menus”. Albion Monitor/News. Приступљено 7. 6. 2007. 
  20. „Thai Forests: Dept. National Parks, Wildlife & Plants”. Thai Society for the Conservation of Wild Animals. 
  21. Paradise revealed - Taipei Times, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  22. „FTA Watch Group website”. Ftawatch.org. Приступљено 25. 4. 2010. 
  23. Ciorciari, John D. (10. 3. 2004). „Thaksin's Chance for Leading Role in the Region”. The Straits Times. Singapore. 
  24. 'Thaksin to face charges over Burma telecom deal. ICT News, 2 August 2007
  25. „Thailand sends troops to bolster US occupation of Iraq”. World Socialist Web Site. Приступљено 2015-01-28. 
  26. The Telegraph, Troops from Thailand and Cambodia fight on border, 3 April 2009
  27. Bloomberg, Thai, Cambodian Border Fighting Stops, Thailand Says, 3 April 2009

Литература[уреди]

  • David K. Wyatt: Thailand – A Short History. 2. Auflage, Yale University Press, New Haven u.a. 2003. ISBN 0-300-08475-7.
  • Chris Baker und Pasuk Phongpaichit: A History of Thailand. 2. Auflage, Cambridge University Press, Cambridge. 2005. ISBN 0-521-75915-3.
  • Barend Jan Terwiel: Thailand's Political History. From the 13th Century to Recent Times. River Books, Bangkok. 2011. ISBN 978-974-9863-96-1.
  • Volker Grabowsky: Kleine Geschichte Thailands. C.H.Beck, München. 2010. ISBN 978-3-406-60129-3. (Rezension)
  • Jürgen Hohnholz: Die Gewässer. In: Jürgen Hohnholz (Hrsg.): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft. Tübingen 1980
  • Karl-Heinz Pfeffer: Thailand: Naturpotenzial – Nutzung und Gefährdung. In: Jürgen Hohnholz, Karl-Heinz Pfeffer (Hrsg.): Studium Generale – Thailand. Tübingen. 2003. ISBN 3-88121-066-0.
  • M. Domrös: Die Vegetation. In: Jürgen Hohnholz (Hrsg.): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft, Tübingen 1980
  • Denis Gray: National Parks of Thailand. Communications Resources Ltd., Bangkok . 1991. ISBN 974-88670-9-9.
  • M. Domrös: Die Tierwelt. In: Jürgen Hohnholz (Hrsg.): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft. Tübingen 1980
  • К. Кинель, Д. Мишукова. Таиланд. Королевство храмов и дворцов. М., Вече, 2011 (Исторический путеводитель).
  • Погадаев, В. Страна королевских слонов — в: Азия и Африка сегодня. — 2003. — N9

Спољашње везе[уреди]