Тајна вечера (фреска)
Последња вечера | |
![]() | |
Уметник | Леонардо да Винчи |
---|---|
Година | 1498. |
Правац | ренесанса |
Техника | фреска |
Димензије | 460 × 880 cm |
Место | Санта Марија дела Грације, Милано |
Тајна вечера или Последња вечера (итал. Ultima Cena) једно је од најзначајнијих дела Леонарда да Винчија, а сматра је једним од највећих светских уметничких ремек-дела.[1] Сликана техником фреске, настала је у периоду ренесансе, вероватно од 1494. до 1498. године.
Вероватно 1494. године Леонардо да Винчи добија задатак да направи слику Тајна вечера у доминиканској цркви Санта Марија де ла Грације. Ту је цркву Војвода од Милана себи изабрао као породичну капелу и маузолеј, а 1492. године Браманте ју је делимично реновирао. Слика је требало да украшава северни зид цркве.
Интересантно је да на овој слици Тајне вечере, Јуда седи на истој страни стола са свим осталима, исто као и Исус Христос и апостоли, за разлику од традиционалног приказивања када седи на њима супротној страни.[2]
Слика је преживела бомбашки напад савезника 1943; међутим влажни зидови унутар цркве, убрзо су узроковали константно погоршавање стања целе слике.
Комплексни и радикални поступак рестаурације је довршен у другој половини 1990-их, тако да је дело од тада опет доступно јавности.[3]
Физичке карактеристике[уреди | уреди извор]
Димензије овог дела су 8,8 са 4,6 m. Насликана је снажним слојем темпере од јаја на сувој подлози. Испод главног слоја слике, лежи груба композициона структура која је направљена црвеном бојом, уобичајено за оно време, како су се тада стварале картонске скице и други помоћни нацрти.
Анализа уметничког дела[уреди | уреди извор]
Слика је позиционирана у задњи део једноставне велике просторије, а њена композиција сведочи о њеној великој духовној снази. Посматрачу фреска делује као изрез у зиду, који омогућује присуствовању великом историјском догађају. У позадини се виде прозори кроз које се назире пејзаж. Читава композиција је испуњена фигурама, али је истовремено уравнотежена. Фреска је ухватила моменат када Исус казује „Један од вас ће ме издати.“ Многи историчари уметности сматрају да се на композицију може гледати као на иконографску интерпретацију еухаристије јер Исус показује на хлеб и вино, док други суде да слика представља само објављивање издаје.
Перспектива „Тајне вечере“ има зорни угао у висини од 6 m. Међутим, то се данас не може са тачношћу утврдити јер је под био за више од једног метар повишен. Данас тачно одговара погледу човека који стоји на другом, наспрамном спрату куће, у раздаљини од око осам до десет метара од зида.
Анатомско-физиогноматски елеменат[уреди | уреди извор]
Сваки од апостола је на фрески приказан у пози која карактерише његов карактер. Преиспитивањем детаља уочава се енормни труд који је сликар улагао у „Тајну вечеру“. Може се тврдити да је дело симбиоза трију елемената које је Леонардо разликовао приликом стварања, и то традицију, верност као елеменат који га разликује од многих других сликара- анатомско-физиогномски приступ. Да би овај аспект нагласио што најверније и најреалистичније он је студирао позе, изразе лица ликова и физиогномију многих својих савременика које је насликао. То доказују слова самог мајстора „Поставе су изведене на основу стварних људи од двора и на основу становника Милана из тога доба.“
Леонардо је схватио сликање ликова на „Тајној вечери“ као део својих анатомских истраживања и изучавања. Године које су претходиле је провео студирајући анатомије људске фигуре. Из доба око 1489. године потиче бројна студија која је посвећена анатомији људске лобање које се налазе данас у Краљевској библиотеци у Виндсору. Једна од првих и најупечетљивијих студија за ово дело се налази у Бечу у „Graphische Samlung Albertina“ и потиче из 1490. године.
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Leonardo Da Vinci's 'The Last Supper' reveals more secrets”. sciencedaily.com. Приступљено 3. 3. 2014.
- ^ The Last Supper by Leonardo da Vinci –. „Santa Maria delle Grazie – Milan”. Inexhibit. Приступљено 10. 11. 2017.
- ^ „Santa Maria delle Grazie & The Last Supper”. Timeout.com. Приступљено 21. 12. 2012.
Литература[уреди | уреди извор]
- Steinberg, Leo. Leonardo's Incessant 'Last Supper'". New York: Zone Books, 2001.
- Detailed review of Steinberg's 'Incessant Last Supper' at 3 Pipe Problem
- Bertelli, Carlo (новембар 1983). „Restoration Reveals The Last Supper”. National Geographic. св. 164 бр. 5. стр. 664—684. ISSN 0027-9358. OCLC 643483454.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тајна вечера у високој резолуцији (16 билиона пиксела)
- The Last Supper - Very High Resolution zoomable version
- A Different Da Vinci Code
- Leonardo da Vinci, Gallery of Paintings and Drawings
- Official Milanese "The Last Supper" site (English and Italian version)
- Leonardo da Vinci - The Last Supper
- John the Apostle in Art Архивирано на сајту Wayback Machine (22. април 2006)
- Is that John or Mary Magdalene in the Last Supper?
![]() |
- Leonardo's Last Supper and the three layers
- John the Apostle in Art
- Leonardo da Vinci: anatomical drawings from the Royal Library, Windsor Castle, exhibition catalog fully online as PDF from The Metropolitan Museum of Art, which contains material on The Last Supper (see index)
- Zoomable version
- Tourist Information
- Tickets
- ^ „Leonardo's Last Supper”. Smarthistory at Khan Academy. Архивирано из оригинала 15. 02. 2014. г. Приступљено 11. 2. 2013.