Тајшан
Света планина Таи (кинески : 泰山; пињин : Таи Схан, „Мирна планина“) је планина од великог историјског и културног значаја за Кинезе. Смештена у провинцији Шандунг (Кина). Једна је од „Пет светих планина“, а повезује са митологијом зоре, рођења и обнове. Верује се да се Тајшан поштује око 3000 година, а да је већ око 2000 година свето место и важно церемонијално средиште Кинеског царства.
Планина Таи је 1987. године уписана на УНЕСКО-ов списак светске баштине у Азији. [1]
Културни значај[уреди | уреди извор]
Тајшан има веома богато културно наслеђе и његова интеграција са природним пејзажом, се сматра вредним наслеђем. Културне реликвије су споменици, архитектонски комплекси, камене скулптуре и археолошка налазишта од изузетног значаја. То је једно од родних места кинеске цивилизације, а докази о људским активностима у Тајшану датирају 400 000 година још од палеолита . До неолита, око 5.000-6.000 п. пре нове ере, Тајшан је постао значајан културни центар неолитских култура. Током периода зараћених држава (475-221 пре нове ере), држава Чи изградила је зид дугачак 500 км као заштиту од могућих напада државе Чу. Рушевине овог најранијег великог бедема у кинеској историји су и даље видљиве.
Више од 3.000 година кинески цареви разних династија ходочастили су у Тајшан у жртвене и друге церемонијалне сврхе. О тим посетама сведоче натписи на стенама, камене плоче и храмови. Истакнути научници, укључујући Конфуција, чији је родни град удаљен само 70 км, написали су своју поезију и прозу инспирисани Тајшаном, а своје калиграфије оставили на планини.
Тајшан је такође важан будистички и таоистички верски центар. Године 351. пре нове ере, угледни монах по имену Ланг, први пут је дошао у планине где је на стенама поставио темеље Божанског храма. Током северне и јужне династије Сунг (420-589) изграђени су храмови Жад-пролећа, Божје благо и Храм прожимајуће светлости.
Пут од 7.200 степеница води до источног врха планине Таи, где се налазе многи павиљони, портали, мостови и сл. Свеукупно на Тајшану постоје 22 храма, 97 рушевина, 819 камених плоча са натписима и 1.018 натписа на стенама и литицама.
Храм бога планине Таи (岱庙, Даимиао ) саграђен је током династије Ћин и од династије Хан има облик царске палате (попут Конфучијевог храма у Куфуу ) где су велике дворане поређане у низу. Централна дворана је Палата небеских благослова ( Тиан Куанг ) саграђена 1008. године за цара Хуизонга из северне династије Сонг .
Председник владе династије Танг (618-907. ), Ли Јиефу, сматрао је да је Божански храм на стенама први међу четири кинеска чудесна храма. Таоистичка светилишта на Тајшану су: Храм небеске краљице мајке, Палата богиње Доуму, Храм азурног облака и Храм врховног господара неба. Храм небеске краљице мајке, изграђен пре периода Три краљевства (220. пне..-80 не.) је најстарији.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Mount Taishan”. UNESCO.
![]() |
Тајшан на Викимедијиној остави. |
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тајшан, званична страница Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2010) (језик: енглески)
- Опис WCMC-а Архивирано 1997-07-10 на сајту Archive.today