Тврђава Белоградчик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тврђава Белоградчик

Тврђава Белоградчик (буг. Белоградчишка крепост) је утврђење у граду Белоградчику подигнуто у Белоградчичком стењаку, северозападно од истоименог града, на северозападу Бугарске. Настала је у доба Римског царства и састоји се из три дела који обухватају укупну површину од 10.210 m2. Њени бедеми су у основи дебели преко 2 m и достижу висину до 12 m. Она је данас једна од најочуванијих утврда у Бугарској и национални споменик од изузетног значаја.

Прошлост тврђаве[уреди]

Првобитну утврду на овом месту подигли су Римљани у стењаку као извидницу, користећи се тереном, тако да су бедеми подигнути само са северозапада и са југоистока, пошто су са других страна стене висине и до 70m чиниле природни непрелазни бедем.

Изглед стењака у коме је утврда подигнута

Утврду је у XIV веку проширио владар Видинске Бугарске Јован Страцимир (13561397) подигавши нови део који је опасивао првобитну тврђаву и стеновити масив, Током тог периода, утврда постаје једна од најзначајнијих у том делу Балканског полуострва, одмах иза Видинског Града.

Османлије је заузимају 1396. године, после чега приступају проширењу тврђаве да би смањили хајдучију која је узела маха у њеној околини. Почетком XIX века је дошло до велике обнове и проширења утврде које су, за рачун Османског царства, спровели француски и италијански инжењери. Захваљујући томе, она је одиграла битну улогу у гушењу Белоградчичког устанка 1850. године.

Последњи пут је коришћена у ратним дејствима 1885. године, током српскобугарског рата.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]