Тврђава Кастел

Тврђава Кастел
Тврђава Кастел
	Тврђава Кастел, поглед са југозападне стране
Опште информације
Место	Бања Лука
Општина	Град Бања Лука
Ентитет	Република Српска
Држава	Босна и Херцеговина
Врста споменика	тврђава
Време настанка	XVI вијек
Тип културног добра	национални споменик

За остале употребе, погледајте Кастел (вишезначна одредница).

Тврђава Кастел се налази у Бањој Луци и представља најстарији историјски споменик у овом граду. Саграђена је на лијевој обали Врбаса, између данашњег Градског моста и ушћа ријеке Црквене.^[1]

У прошлости Кастел је био јако војничко утврђење и штитио је котлину Врбаса од непријатељских налета, прије свега са сјевера. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, на којима су подигнуте пушкарнице и осматрачнице. У њеној унутрашњости, поред љетне позорнице, игралишта за дјецу и националног ресторана^[1] данас се налазе просторије Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске који ради од 1976. године.

Почетком 2012. године најављен је почетак радова на реконструкцији тврђаве Кастел^[2]^[3]. Истраживањем бедема тврђаве током 2013. године пронађени су бројни предмети из 17. и 18. века, међу њима и једно потпуно очувано јаје.^[4]

Тврђава је под заштитом државе, као национални споменик.^[1]

Историја

Тачни подаци о времену изградње тврђаве не постоје, али су пронађени бројни предмети који указују да је овдје постојало праисторијско насеље. За вријеме Римског царства, Бања Лука се налазила на једном од њихових најважнијих трговачких путева, путу соли. Овај пут је ишао од јадранске обале преко Бања Луке даље ка данашњој Србији, Хрватској и даље. Како би заштитили овај пут, Римљани су изградили неколико утврђења уз сам пут, али и ријеку Врбас, а једно од њих је и Кастел. У повељи из 1525. године стоји да Бањалука има тврђаву Наш дворац Бања Лука (итал. Castel Nostro Banja Luka). Највјероватније су прво утврђење (Кастра) саградили управо Римљани у 2. вијеку и користили као војни логор на раскршћу важних путева.^[5] Кастра се налазила у граничном појасу између двије немирне илирске провинције Далмације и Паноније. Припадала је тадашњој Далмацији, као њен најсјевернији дио. Ово утврђење се могло налазити у југоисточном дијелу данашње тврђаве Кастел, гдје су се свакако налазиле и управне зграде, док су цивилни садржаји вјероватно били распоређени сјеверозападно од војног логора.

По досељавању Словена, тврђава је разорена и на њеном мјесту је настало словенско насеље градинског типа. У средњем вијеку нема поузданих података о овој локацији, а улогу Кастре тада преузима утврђени град који се налазио у јужном дијелу данашње Бање Луке.

Након турског освајања у 16. вијеку, Бања Лука је постала сједиште босанског санџака, а тврђава на ушћу Црквене важан војни и административни центар. Кастел је у периоду владавине Осмаснког царства попримио данашњи изглед. Тврђава се развијала и током 17. вијека, а своје коначне габарите Кастел је добио 1714. године за вријеме Нуман-паше Ћуприлића. Тада је проширен по угледу на равничарске тврђаве у Славонији. Тврђава је добила форму издуженог трапеза омеђеног бедемима, бастионима са кулама и подземним пролазима, док је воденим шанцем окружена са западне стране.

Године 1737. десила се најпознатија битка код тврђаве Кастел. Снажне аустријске јединице под командом генерала Хилденбургхаузена су продрле у долину Врбаса и у јулу мјесецу почеле опсједати Кастел. Међутим, док је аустријска војска ударала на тврђаву, изненада јој је ударио с леђа босански валија Али-паша Хекимоглу и до ногу потукао аустријску војску, која је имала огромне губитке.

У 19. вијеку Кастел, под управом Аустро-угарског царсвта није доживио никаква побољшања и улагања,те је као и друге тврђаве, изгубио војни значај који је раније имао.

У Другом свјетском рату, Кастел је служио као њемачко упориште, док је све до шездесетих година XX вијека био под управом ЈНА и затворен за грађанство.^[1]

Реконструкција тврђаве

Одлуком Европске уније да помогне из претприступних фондова у реконструкцији тврђаве, коначно је заустављено вишедеценијско пропадање Кастела. Обнова Цјелине 9 — прва фаза, је у великој мјери завршена у 2013. години а за читаву Цјелину 9 одобрено је 2,5 милиона евра. За Цјелину 2, чија је обнова планирана у 2014. из претприступних фондова Европске уније одобрено је 1,13 милиона евра.^[6]

Кастел данас

Кастел је срце Бања Луке и свако ко дође у овај град не може заобићи зидове најпознатије крајишке тврђаве. Капије су отворене сваког дана за посјетиоце, а улаз је бесплатан. Некада центар управа моћи, војно утврђење које је преживјело многе ратове, данас је домаћин многих културних догађаја. Због своје позиције и историје, Кастел представља одличан простор за организовање различитих фестивала, музичких концерата и слично. Сваке године Кастел унутар својих зидова је домаћин и највећег мото сајма регије - Мотофест Бањалука.