Тврђава Могрен

Координате: 42° 16′ 30″ СГШ; 18° 49′ 37″ ИГД / 42.275000° СГШ; 18.826944° ИГД / 42.275000; 18.826944
С Википедије, слободне енциклопедије
Тврђава Могрен
Fort Mogren (Budva, Montenegro) 08.jpg
Остаци тврђаве на брду Спас поред Будве
Опште информације
МестоБудва
ОпштинаОпштина Будва
Држава Црна Гора
Врста споменикаКултурно-историјска целина
Време настанка1860
Тип културног добраФортификациони објекат
Степен заштитејош увек незаштићен
ВласникЦрна Гора

Тврђава Могрен је фортификациони објекат, некадашња касарна и војно упориште аустроугарске војске. Саграђена је 1860. године. Налази се на обронку брда Спас, у непосредној близини Будве, изнад чувене будванске плаже Могрен.[1] Представља хомогену грађевину али је, услед рушења и неколико земљотреса, лоше очувана.[2]

Брдо Спас, на коме се тврђава налази, третира се као Посебни природни предео и заштићено је као Споменик природе III категорије.[3]

Положај[уреди | уреди извор]

Тврђава се налази на рту Могрен, на обронку брда Спас, између плажа Могрен и Јаз, на 110 м надморске висине.[4] Удаљена је од Старог Града око 1 км на запад,[1] а од центра Будве око 2 км.[5][6] Са узвишења изнад плаже Могрен, на коме се налази, са тврђаве се пружа јединствен поглед на будванску ривијеру, острво Свети Никола, Пржно, Петровачку увалу, па све до увале Валданос код Улциња. Тврђава ужива статус културно-историјске целине.[2]

До тврђаве се из Будве може доћи путем Будва-Тиват. На око 2 км од центра града, испред самог улаза у тунел, са леве стране се одваја макадамски пут који води право до тврђаве.[5] Тврђави се може прићи и стазом уз брдо, са плаже Могрен II.[4]

Име[уреди | уреди извор]

Аустроугари су ово утврђење називали Јаз (нем. Fort Jaz), а име Могрен се одомаћило по рту на коме се налази и испод кога се налази једна од најпознатијих будванских плажа, плажа Могрен.[7]

Изглед[уреди | уреди извор]

Тврђава, зарасла у вегетацију

Тврђава Могрен изграђена је као фортификациони објекат и представља хомогену групу грађевина.[2] У време када је саграђена била је моћна одбрамбена структура готово правоугаоног облика, са високим зидовима и кулама у угловима.[6]

Тврђава је доста пропала и од ње су остали само делови објеката. Неки објекти су скоро сасвим срушени, а неки се још увек држе. У најбољем стању је заштитни зид са северне стране.[8] Све до данас, зидови и бункери су једини преостали део тврђаве који је сачуван. Најуочљивији заштитни зидови, док је остатак скривен испод бујне вегетације.[9] На зидинама се уочавају пушкарнице усмерене на Будвански залив, као и топовска места усмерена према Јадранском мору, која су се користила током Другог светског рата.[5] Тешко је оштећена у земљотресу 1979. године и никад није обновљена.[7]

Историја[уреди | уреди извор]

Улаз у тврђаву

Тврђава Могрен је саграђена 1860. године и једном преуређена, 1882. године.[8]. Подигли су је Аустроугари и представљала је јаку војну утврду, која је штитила прилаз Будви са западне стране.[2] Основна функција јој је била да штити Будву од напада с мора и онемогући улаз непријатељским снагама у Будвански залив, између острва Свети Никола и рта Могрен.[7] Ова тврђава је главни разлог за успех аустроугарске војске када је у питању освајање главних прилаза граду.[9]

Тврђава је током година наставила да остварује своју сврху, као део ратне машинерије током Првог и Другог светског рата. Током Другог свјетског рата њени тунели коришћени су као складиште за муницију и оружје.[9] Тада је и покренут процес уништења, што је касније погоршано земљотресом и пожарима.[5]

Обнова тврђаве[уреди | уреди извор]

Године 2015. предложен је план за обнову тврђаве. Према овом пројекту, на подручју тврђаве Могрен планирана је изградња отворене сцене и гледалишта са 320 места, изложбена дворана, кафић и паркинг. Градска управа проценила је да би кориштење тврђаве у комерцијалне сврхе могло донети знатан приход. Обзиром на чињеницу да је била реч о покушају да се на 30 година изда у закуп култуно добро из 19. века, без навођења његове намене, планске документације и без поштовања проценитељске процедуре,[10] већина одборника Скупштине општине Будва гласала је против овог пројекта, сматрајући да би комерцијализација негативно утицала на аутентични изглед и историјску вредност овог споменика културе.[5]

Пут до тврђаве је лош, а околни простор зарастао у вегетацију, тако да је чак ни неки мештани никада нису посетили. Градске институције, у сарадњи са невладиним сектором,[11] повремено спроводе акције чишћења тврђаве и њене околине.[12] У плану је уређивање паркинга и асфалтирање макадамског пут до тврђаве, како би се тврђава уврстила у туристичку понуду Будве.[13]

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Tvrđava Mogren”. Zvanični sajt. JU Muzeji i galerije Budve. Приступљено 30. 3. 2020. 
  2. ^ а б в г Potencijali kulturne baštine Crne Gore 2017, стр. 28
  3. ^ „Pregled zaštićenih područja prirode Crne Gore” (PDF). natura 2000 infocentar. Приступљено 30. 3. 2020. 
  4. ^ а б „Tvrđava Mogren: Kulturna baština koja propada”. Vijesti. 29. 7. 2019. Приступљено 31. 3. 2020. 
  5. ^ а б в г д „Tvrđava Mogren”. everaoh.com. Приступљено 31. 3. 2020. 
  6. ^ а б Duletić, Vlado. „Plaža Mogren – plava uvala nevjerovatnih ljudskih sudbina”. Share Montenegro. Приступљено 29. 3. 2020. 
  7. ^ а б в „Zaboravljena utvrđenja Budve”. Cafe del Montenegro. 22. 12. 2017. Приступљено 31. 3. 2020. 
  8. ^ а б „PUTEVIMA ISTORIJE: AUSTROUGARSKA UTVRĐENJA”. JASNINA PUTOVANJA. Приступљено 31. 3. 2020. 
  9. ^ а б в „Drijevni gradovi u Crnoj Gori i utvrđenja koja morate posjetiti”. Porto Montenegro. Adriatic Marinas D.O.O. Приступљено 31. 3. 2020. 
  10. ^ Vukićević, Jasna (26. 5. 2015). „Slučaj Mogren: Trgovina kulturnim dobrom”. Radio Slobodna Evropa. Radio Free Europe / Radio Liberty Inc. Приступљено 31. 3. 2020. 
  11. ^ „Sjutra radna akcija čišćenja tvrđave Mogren”. Kodex. 24. 5. 2019. Приступљено 31. 3. 2020. 
  12. ^ „Tvrđava Mogren - zaboravljeno utvrđenje ili buduće uporište kulture?”. Portal Radio Televizija Budva. RTV Budva. 9. 4. 2019. Приступљено 31. 3. 2020. 
  13. ^ „Uspješno završena radna akcija čišćenja tvrđave Mogren”. Zvanična internet prezentacija. Opština Budva. Приступљено 31. 3. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Potencijali kulturne baštine Crne Gore. Cetinje: Ministarstvo kulture Crne Gore. 2017. стр. 28. ISBN 978-9940-545-38-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]