Театар Сан Карло

С Википедије, слободне енциклопедије
Театар Сан Карло
Facciata San Carlo.jpg
Фасада зграде театра Сан Карло
ЛокацијаVia San Carlo 98/F, 80132,
Напуљ,
 Италија
Макс. број гледалаца1.386 (раније 3.285)
Конструкција
Отворено4. новембар 1737.
АрхитектаЂовани Антонио Медрано, Антонио Николини
Веб-сајт
www.teatrosancarlo.it/it/

Театар Сан Карло (итал. Il Real Teatro di San Carlo, Teatro di San Carlo) је оперска кућа у Напуљу у Италији. Првобитно се звао Краљевско позориште у Сан Карлу, по династији Бурбон. Повезан је са краљевском палатом. Најстарија је континуирано активна оперска кућа на свету. Отворена је 1737. године, деценијама пре Миланске скале или венецијанске Ла Фениче.[1]

Сезона опере траје од краја јануара до маја, а балетна сезона траје од априла до почетка јуна. Оперска кућа је некада имала капацитет за 3285 посетилаца,[2] али је сада смањен на 1386 места.[3] С обзиром на његову величину, структуру и историју, то је био модел позоришта која су касније грађена у Европи.

Историја[уреди | уреди извор]

По наруџби напуљског краља Карлоса III од Шпаније, Напуљ је обдарен новим и већим позориштем које је заменило старо, оронуло и премало из 1621, који је од тада користило граду, посебно након што се Скарлати тамо преселио 1682. године и почео да ствара важан оперски центар који је постојао и током 1700-их.[4] Позориште Сан Карло отворено је 4. новембра 1737, на краљев имендан.[1] Прве сезоне истакли су краљевску склоност плесу, а међу извођачима су били познати кастрати.

Крајем 18. века, Кристоф Вилибалд Глук је позван у Напуљ да у позоришту режира своје Титово милосрђе (Clemenza di Tito) из 1752, а Јохан Кристијан Бах 1761/62. донео је две опере, Катон у Утици (Catone in Utica) и Александар у Индији (Alessandro nell'Indie).

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "The Theatre and its history" on the Teatro di San Carlo's official website. (In English). Retrieved 23 December 2013
  2. ^ Gubler 2012, стр. 52
  3. ^ Progetto di ristrutturazione del Teatro San Carlo e rifacimento impianti di sicurezza antincendio e rilevazione fumi http://www.vvfnapoli.it/sancarlo.php Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2016)
  4. ^ Lynn 2005, стр. 277

Литература[уреди | уреди извор]

  • Beauvert, Thierry (1985), Opera Houses of the World, The Vendome Press, New York, 1995. ISBN 0-86565-978-8
  • Gubler, Franz (2012). Great, Grand & Famous Opera Houses (Hardback)|format= захтева |url= (помоћ). Crows Nest: Arbon. ISBN 978-0-987-28202-6. 
  • Lynn, Karyl Charna (2005), Italian Opera Houses and Festivals, Lanham, MD: The Scarecrow Press, Inc. ISBN 0-8108-5359-0
  • Spohr, Louis, (trans./ed. Henry Pleasants, 1961), The Musical Journeys of Louis Spohr, Journey to Switzerland and Italy 1815-17. Norman, OK: University of Oklahoma Press ISBN 0-8061-0492-9 ISBN 9780806104928
  • Allison, John (ed.) (2003), Great Opera Houses of the World, supplement to Opera Magazine, London
  • Eisenbeiss, Philip (2013), Bel Canto Bully: The Life of the Legendary Opera Impresario Domenico Barbaja. London: Haus Publishing, 2013 ISBN 1908323256 ISBN 978-1-908323-25-5
  • Zeitz, Karyl Lynn (1991), Opera: the Guide to Western Europe's Great Houses, Santa Fe, New Mexico: John Muir Publications. ISBN 0-945465-81-5

Спољашње везе[уреди | уреди извор]