Тежина ланаца 2

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тежина ланаца 2
The Weight of Chains 2 poster.jpg
Постер за филм
Изворни насловThe Weight of Chains 2
Жанрдокументарни
РежијаБорис Малагурски
Главне улогеНоам Чомски, Оливер Стоун, Карла дел Понте, Вук Јеремић, Дајана Џонстон, Иво Јосиповић, Млађан Динкић, Мирослав Лазански, итд.
Година2014.
Трајање124 минута
Земља Канада
Језикенглески, српски
Претходни
Следећи
Веб-сајтwww.weightofchains.ca/2/
IMDb веза

Тежина ланаца 2 (енгл. The Weight of Chains 2) канадско-српски[1] је документарни филм из 2014. године о политичкој и економској ситуацији у државама бивше Југославије.[2] У режији и продукцији Бориса Малагурског филм је премијерно приказан 20. новембра 2014. године у оквиру Монтекасино филмског фестивала у Јоханезбургу, Јужноафричкој Републици.[3]

Као наставак Тежине ланаца,[4] филм се бави неолибералним економским реформама на Балкану[2][5] и говори о утицају тих реформи на све аспекте живота у бившој Југославији, од политике, економије и војске до културе, образовања и медија. „Кроз приче о распродатим и опљачканим предузећима, корумпираним политичарима, фиктивним трибуналима, деструктивним страним инвеститорима и разноразним економско-војним савезима, нови филм деконструише модерне митове о свему што су обећали да ће нам донети бољи живот“, рекао је Малагурски Танјугу.[6]

Садржај[уреди]

Филм почиње са описом догађаја који су довели до рушења Слободана Милошевића 5. октобра 2000. године. Анализира се финансирање покрета Отпор! од стране Националне задужбине за демократију, као и обучавање српских активиста и политичара у Будимпешти од стране запада, те сукоб власти и опозиције по питању оптужби за изборну крађу. Након тога, филм анализира српску економију после пада Милошевића.[7]

Кроз објашњавање концепта неолиберализма, од учења Фридриха Хајека и Лудвига фон Мизеса, до Милтона Фридмана и "Чикашких момака", и описивања ширења неолиберализма од свргавања Салвадора Аљендеа у пучу у Чилеу 1973. године, који је довео Аугуста Пиночеа на власт, до реформи Маргарет Тачер у Великој Британији и Роналда Регана у Сједињеним Америчким Државама,[8] Малагурски тврди да је "шок-економија" базирана на Вашингтонском консензусу довела Србију и друге државе на ивицу егзистенције,[9] захваљујући марионетским режимима које поставља САД да би спроводили америчку политику. У филму се тврди да одређене невладине организације, са буџетима од више милиона долара и директним везама са Вашингтоном, помажу да режими, који су пријатељски настројени према интересима САД, остају на власти, а да грађани остају покорни. Уз опаску да Русија захтева да се невладине организације, које добијају средства споља, региструју као "страни агенти", Малагурски примећује да и Сједињене Државе имају сличан закон на снази - Закон о регистрацији страних агената.[7] "Институције попут Међународног монетарног фонда", рекао је Малагурски у дискусији, "понашају као економске убице и концепт неолиберализма уништио је привреде многих држава."[5] Деструкција образовног система у бившој Југославији се такође анализира у филму и тврди се да је прихватање неолибералног модела у образовању довело до смањења квалитета образовања које, у комбинацији са вулгарним телевизијским програмом, има за циљ заглупљивање становништва.[7]

Малагурски се на кратко осврће и на тему ратова у Југославији током деведесетих. Хрватски новинар Домагој Маргетић износи тврдњу да су председник СРЈ Слободан Милошевић и председник Хрватске Фрањо Туђман имали неколико заједничких банака у иностранству где су скривали новац који је украден за време рата у Хрватској, као и да је хрватски генерал Анте Готовина стекао огромно богатство на ратном профитерству.[7] Карла дел Понте говори о случају албанског команданта Рамуша Харадинаја, отворено износећи став да је ослобођен због политичког притиска од стране Сједињених Држава. Она такође каже да је мисија Уједињених нација на Косову (УНМИК) одбила да пошаље доказе о трговини људским органима на Косову и Метохији, "због тога што су НАТО и ОВК били партнери током рата, нису могли једно против другог после рата."[8]

Државни удар у Венецуели 2002. године се такође анализира у филму. Заступа се теза да је Хуго Чавез, који је претходно променио венецуелански неолиберални устав и супротставио се ММФ-у, свргнут да би се поставио председник лојалан САД и наводи се да пуч није успео зато што су грађани убрзо изашли на улице, захтевајући да се Чавез врати на место председника, што се и десило.[8] На крају, Малагурски представља своје предлоге за начин на који држава може да се ослободи контроле запада - заштитом локалне индустрије, тврдећи да су директне стране инвестиције уништиле локалну производњу (наводи се пример Јужне Кореје, која је ограничила стране инвестиције, као и Финске од 1930. до 1980.),[10] креирањем државе благостања и променом менталитета у смеру да протестовање постане начин живота.[7]

Продукција[уреди]

Филм је снимљен уз подршку Министарства омладине и спорта Републике Србије, Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије,[11] Секретаријата за културу Града Београда, Радио-телевизије Србије[12] као и појединачних донатора широм света.[13]

Објава[уреди]

Након светске премијере у Јоханезбургу, "Тежина ланаца 2" је доживео европску премијеру 29. новембра 2014. године на Шведском филмском институту у Стокхолму, Шведској у оквиру BANEFF филмског фестивала[14][15] Филм је имао северноамеричку премијеру на Универзитету Монтереј у Мексико Ситију, Мексику,[16] а приказан је и у Националном музеју културе у том граду.[17]

Канадска премијера је одржана у Ванкуверу[18], а филм је приказан и у Торонту,[19] након чега је одржана аустријска премијера у Инзбруку[20] и немачка премијера у Штутгарту,[9] док је филм приказан и у Берлину.[9] Балканска премијера је одржана у великој сали Банског двора у Бањој Луци, Републици Српској[21][22] док је у Суботици одржана премијера у Србији.[23] Документарац је приказиван у биоскопима у Београду,[24] Бечу,[25] Новом Саду,[26] Линцу,[27] Нишу,[28] Краљеву[29] и представљен је у Чачку,[30] Козарској Дубици,[31] Теслићу,[32] Грачаници,[33] и Сомбору.[34]

Филм је такође приказан и у Прагу, Чешкој,[7] као и у оквиру 2015 BANEFF фестивала у Ослу, Норвешкој.[35] Такође је представљен у оквиру Subversive фестивала у Загребу, Хрватској,[1] као и у Словеначкој кинотеци у Љубљани, Словенији[36] Сарајеву, Босни и Херцеговини,[37] Подгорици, Црној Гори,[38] и другим градовима.[39]

У септембру 2015. године, одржана је британска премијера филма на 23. Raindance Film Festival-у у Лондону.[40]

Критике[уреди]

Филмски критичар Дубравка Лакић[41] написала је критику филма у "Политици" након београдске премијере "Тежине ланаца 2" у којој је навела да "није неопходно да се са Малагурским идеолошки сложите да бисте уочили како је он неспорно направио пунокрван и за наше кинематографске услове ненадмашан документарни филм." Описала је филм као "узбудљив и динамичан" и додала да је то, по питању садржаја и форме, "комплексан филм", који је могао да буде бољи да је "нешто сажетији". Лакићева такође наводи да Малагурски, "сучељавајући изјаве филмских актера, стиже до јасне поенте филма – отпор неолиберализму више није ствар идеологије већ здравог разума."[42]

Агата Томажич, у чланку у словеначком листу "Дело", описала је филм као "југословенску верзију филма Доктрина шока Мајкла Винтерботома (базиран на књизи Наоми Клајн) или укрштање Мајкл Муровог филма Капитализам: Љубавна прича и Алекс Гинијевог филма "Казино Џек и Сједињене Државе новца".[43]

Саговорници[уреди]

У филму су, између осталих, интервјуисани:[2][44][45]

  • Ноам Чомски – амерички лингвиста, филозоф, научник, политички коментатор и активиста,
  • Оливер Стоун – амерички, холивудски режисер, сценариста и продуцент,
  • Карла дел Понте – бивши главни тужилац Хашког трибунала,
  • Вук Јеремић – српски политичар, бивши председник Генералне скупштине Уједињених нација, бивши министар спољних послова Србије,
  • Млађан Динкић – српски политичар, оснивач Г17+, бивши гувернер Народне банке Србије и бивши министар економије и финансија Србије,
  • Дајана Џонстон – амерички политички писац,
  • Иво Јосиповић – хрватски политичар, бивши председник Хрватске,
  • Мирослав Лазански – српски политички и војни коментатор,
  • Игор Мандић – хрватски писац, књижевни критичар и колумниста,
  • Домагој Маргетић – хрватски истраживачки новинар, бивши званичник ХДЗ-а,
  • Иван Пернар – хрватски политичар, члан покрета "Живи зид" и активиста,
  • Соња Бисерко – председник "Хелсиншког одбора за људска права" у Београду,
  • Јелена Милић – председник "Центра за евроатлантске студије" у Београду,
  • Веран Матић – директор РТВ Б92,
  • Душан Гамсер – економски саветник "Центра за евроатлантске студије" у Београду, међународни секретар Либерално-демократске партије у Србији,
  • Борка Павићевић – председник "Центра за културну деконтаминацију" у Београду,
  • Р. Џејмс Вулзи – директор ЦИА-е од 1993. до 1995. године,
  • Мајкл Паренти – амерички историчар и културни критичар,
  • Славко Кулић – хрватски научник и економиста,

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Тежина ланаца 2 Архивирано на сајту Wayback Machine (април 17, 2016) (језик: енглески) Субверзивни фестивал, Загреб, Хрватска
  2. 2,0 2,1 2,2 Малагурски: Уз пуно труда боље сутра може да се оствари Вечерње новости
  3. ^ The Serbian Film festival at Montecasino Montecasino.co.za
  4. ^ Борис Малагурски: Желим да радим у Србији Вечерње новости
  5. 5,0 5,1 „Malagurski at the premiere in Kraljevo”. Eraska.rs. 9. 02. 2015. Архивирано из оригинала на датум 10. 02. 2015. Приступљено 11. 02. 2015. 
  6. ^ Премијера Тежине ланаца 2 31. јануара Tanjug.rs
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 USA chtějí okupovat celý svět, představoval v Praze srbský režisér svůj film. A dal všem návod, jak se tomu vzepřít Parlamentní Listy
  8. 8,0 8,1 8,2 Тежина ланаца 2 NSPM.rs
  9. 9,0 9,1 9,2 Бунтом против ланаца Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 18, 2015) (језик: енглески) Вести
  10. ^ Шта је шокорало Карлу дел Понте Политика
  11. ^ "2005. godine Boris je emigrirao u Kanadu " Subotica.com
  12. ^ "Тежина ланаца 2" у Суботици Subotica.com
  13. ^ Званични вебсајт филма Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 16, 2015) (језик: енглески) Спонзори
  14. ^ Weight of Chains European Premiere on November 29 2014 at the Swedish Film Institute in Stockholm BANEFF.com
  15. ^ The Weight of Chains 2 Stockholm Premiere AllEvents.in
  16. ^ Tehnološki insitut Monterej Subotica.com
  17. ^ El peso de las cadenas, parte 2 Mexicoescultura.com
  18. ^ The Weight of Chains 2 The Georgia Straight
  19. ^ The Weight of Chains 2 Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 18, 2015) (језик: енглески) Royal Cinema
  20. ^ The Weight of Chains 2 Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 18, 2015) (језик: енглески) Metropol Kino
  21. ^ Поруке Малагурског стигле до Бањалучана Независне новине
  22. ^ Балканска премијера филма "Тежина ланаца 2" Глас Српске
  23. ^ Премијера филма "Тежина ланаца 2" аутора Бориса Малагурског у петак у биоскопу Еуросинема Subotica.com
  24. ^ Биоскопи B92.net
  25. ^ "Das Gewicht der Ketten 2" in Wien - Kinoprogramm und Spielzeiten
  26. ^ Невиђено интересовање и салве аплауза на отвореној сцени Eurocinema у Културном центру Новог Сада
  27. ^ Das Gewicht Der Ketten 2 Megaplex Linz
  28. ^ Филм "Тежина ланаца 2" и у Нишу Јужне вести
  29. ^ Тежина ланаца 2 у Краљеву Архивирано на сајту Wayback Machine (април 2, 2015) (језик: енглески) Биоскоп Кварт
  30. ^ "Тежина ланаца 2" у Чачку Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 18, 2015) (језик: енглески) Крстарица Вести
  31. ^ Приказан филм "Тежина ланаца 2" DUB Radio
  32. ^ Премијера филма "Тежина ланаца 2" у Теслићу Dobojski.info
  33. ^ У Грачаници приказан филм "Тежина ланаца 2" ТВ Мост
  34. ^ "Тежина ланаца 2" у Сомбору SOinfo.org]
  35. ^ Balkan New Film Festival 2014
  36. ^ Petek, 15.5, 19:00, Teža verige 2 (The Weight of Chains 2) Kinoteka.si
  37. ^ ANNOUNCEMENT OF EVENTS FOR MONDAY, 18 MAY 2015[мртва веза]
  38. ^ The premiere of Boris Malagurski's The Weight of Chains 2 Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 25, 2015) (језик: енглески) Podgorica, Montenegro
  39. ^ Premijera novog filma Borisa Malagurskog: Težina lanaca 2
  40. ^ The Weight of Chains 2 Raindance Film Festival
  41. ^ Dubravka Lakić grazia.rs. Retrieved February 3, 2015
  42. ^ Gde smo mi u ovoj priči Politika.rs
  43. ^ Teža verig in pasivnosti Delo
  44. ^ Нема повлачења, нема предаје Политика
  45. ^ „The Interviewees”. Архивирано из оригинала на датум 17. 02. 2015. Приступљено 30. 01. 2015. 

Спољашње везе[уреди]