Тектонска несрећа код Моклишта 1956.
Тектонска несрећа код Моклишта догодила се 1956. године у близини истоименог македонског насеља.[1][2]
Дана 5. септембра 1956. године, у раним јутарњим сатима, између 6 и 7 часова, на брду Градот, око 9 километара југоисточно од Кавадараца, догодила се велика тектонска несрећа. За мање од петнаест минута, према свједочењу више очевидаца овог страшног догађаја, који се збио изнад насеља Моклиште, урушио се огроман комплекс земљане масе. Као резултат овог великог помјерања огромне масе, земља и камење прекрили су подручје дужине 1000 метара и ширине 400 метара. На неким мјестима, нагомилана земља достигла је дубину и до стотину метара.[2]
У овој природној несрећи погинули су:[2]
- Ђошо Бојаџиев из Ваташе;
- Методија Димитриев из Конопишта;
- Шериф Ахмед из Вешала;
- Илија Паризов и Мишо Кузманов из Дренова;
- Лазо Петров и Гано Стојанов из Возараца;
- Ајредин Бекташ из Бозоваца;
- Ганија Мифтари Белор из Трнова;
- Илија Панов Илов из села Грбавец (сви радници земљорадничких задруга);
- Ристо Камчев из Доње Бошаве.
Поред погинулих, било је и неколико повријеђених, међу којима је био Лазо Атанасов из Крњева, а младић Перо Кузманов из Ваташе био је очевидац судбине Риста Камчева, који је са своје двије кћери ишао на пијацу у Кавадарцима. Његове двије дјевојчице спасене су уз помоћ неколико очевидаца, док је Риста затрпала огромна маса земље и камења.[2]
На мјесто несреће одмах је упућена стручна комисија коју је именовао Државни секретаријат за унутрашње послове Републике Македоније, у саставу: проф. Милош Павловић, инж. геолог Благоја Филиповски, геолог Владимир Паскалов, инж. Киро Шкартов, Кочо Мешков и Киро Ширговски. Комисија је на мјесту несреће провела неколико сати и дошла до закључка да је клизиште огромне масе земље изазвано природним узроцима, и да је, према прегледу самог терена, практично немогуће извући тијела затрпаних.[2]
У овој трагедији затрпано је и 1.200 оваца и велики број говеда. Огромна количина земље и камења сурвала се у ријеку Луда Мара и створила природну брану, која се данас зове Моклишко језеро.[1]
Након што је прегледала мјесто несреће са свих страна и на основу прикупљених података, комисија је дошла до закључка да је до клизишта дошло дуж једне од претходно формираних пукотина у земљишту, дубоке око стотину метара. Геолошки састав земљишта омогућио је да подземне и атмосферске воде које су продирале кроз ову пукотину поремете стабилност цијелог подручја. Клизиште је настало услијед значајног пораста нивоа подземних вода, као и дугог сушног периода љета 1956. године.[2]
Поводом 55. годишњице ове трагедије, општина Кавадарци и мјесна заједница Ваташа поставиле су на мјесто несреће спомен-плочу.[2]
