Телеграф

Из Википедије, слободне енциклопедије

Телеграф (од грчког грч. τηλε - далеко, и грч. γραφειν - писати) представља сваки уређај или систем за преношење порука на даљину помоћу посебног система сигнала.[1]

Историја[уреди]

Најстарији облици телеграфа су се појавиле још у древним царствима, када су коришћени ватрени и димни сигнали.

Крајем XVIII века, француски проналазач Клод Шап прави оптички телеграф који је уведен у употребу у Француској 1792. године.[2] Врхунац употребе овај систем телеграфије је доживео током Наполеонових ратова. Систем је престао да се користи 1852. године услед развоја електричне телеграфије.[3]

Године 1837. Семјуел Морзе је извео први успешан експеримент са електромагнетским телеграфом. На електромагнетски телеграф се данас и мисли када се говори телеграф. Као средство за преношење сигнала је коришћена бакарна жица.

У Србији, први електромагнетски телеграф је пуштен у рад 1855. Исте године је формирана и посебна пандурска служба за чување телеграфских стубова!

Од 1895. се за пренос сигнала почињу користити радио-таласи, а уређаји се називају радио-телеграфи.

У 20. веку се појављују телепринтери, односно телекс уређаји који телеграфске сигнале аутоматски конвертују у слова на папиру. Још касније се појављују телефото уређаји који уместо порука преносе слику. После њих су дошли телефакс уређаји.

Е-маил и други системи за пренос порука преко Интернета се такође могу убројати у телеграфске системе.

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. Morse (1869). стр. 7–8.
  2. "Claude Chappe (French engineer)", Encyclopædia Britannica}- (енглески)
  3. Shectman (2003). стр. 172.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]