Телемедицинске информације
| Телемедицинске информације | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| МКБ-10 | B |
| МКБ-9-CM | 99.9 |
| MedlinePlus | 007451 |
| MeSH | D003952 |
Телемедицинске информације су скуп аналогних видео, текстуалних (историја болести и слично), дигиталних слика добијених са радиолошких скенера или других медицинских уређаја за аквизицију медицинских слика, интерактивна видеоконференција. Од добијеног медицинског материјала се формира телемедицински документ (база информација) који интегрише податке, у облику гласа, звука, слике или видео снимка, и у форми која је одређена, она може да се шаље ка другој страни (ка серверу) где се врши дијагностички тест, а затим анализа података. У таквој анализи је неопходно погледати претходно архивирани материјал (информације) из картона пацијента или материјал везан за дијагнозу о којој је реч.
Ове информације омогућују говорну, сликовну, одосно мултимедијалну, комуникација између, међусобно удаљених лекара, али и пацијената, или лекара и лекара у циљу олакшавања и побољшавања размене информација за медицинске, здравствене, развојне и образоване намене.
Прикупљање ових информација омогућено је захваљујући примена савремених и високо софистицираних телекомуникационих и медицинских технологија за осигурање говорних, сликовних, одосно мултимедијалних, комуникација између, међусобно удаљених лекара и пацијената, или лекара и лекара, али и њиховог архивирања у електронском облику на серверима медицинских установа, чиме се остварују значајне уштеде у папиру, филмском материјалу, хемикалијама за развијање филнмова, складишном (архивском) протсору и побољшавава брза размене информација широм света за медицинске, здравствене, развојне и образоване намене.
Значај[уреди | уреди извор]
Основна предност телемедицинске информатике је у томе што искључује (или умањује) потребу за физичким кретањем пацијента или медицинског особља до одговарајуће медицинске установе. Основни преглед се често врши на лицу места: у сеоској болници, амбуланти, болничком возилу или на терену, док се дијагностика обавља у удаљеном центру који има врхунско особље и комплетну дијагностичку опрему. Тиме се уклањају разлике између јаких медицинских центара и метропола, и омогућава се не смао врхунска медицинска услуга на широком интернационалном нивоу, већ и доприноси даљем развоју здравства и образовања.[1]
Такође велика предност телемедицинске информатике је архивирања медицинске доклументације у електронском облику на серверима медицинских установа, чиме се остварују не само значајне уштеде у папиру, филмском материјалу, хемикалијама за развијање филнмова, итд већ и рационализација у складишном (архивском) протсору и побољшавава брза размене информација широм света за медицинске, здравствене, развојне и образоване намене.
Медицински сигнали[уреди | уреди извор]
Принцип прикупљања телемедицинских информација је веома једноставан: прихватају се подаци (сигнали) са различитих сензора и преносе другим центрима на обраду и дијагнозу. Иако је реализација веома сложена с обзиром на веома сложене техничке захтеве, јавила се потреба за све већом обрадом, преносом, архивирањем и претраживањем веома великог броја изузетно великих фајлова, као што су медицинске слике.
На почетку развоја телемедицинске информатике пажња је била прво посвећена радиологији,[2] и патологији,[3][4] док данас налази њену примену и у другим областима медицине: кардиологија, дерматологија, офталмологија, неурологија, ортопедија и хирургија.[5]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Krupinski EA. (2015). Policy development, procedures, and tools for navigating regulations. In: Tuerk PW, Shore P (eds). Clinical Videoconferencing in Telehealth. New York, NY: Springer, 69-88.
- ^ Krupinski EA. (2014). Teleradiology: current perspectives. Reports Med Imag 7:5-14.
- ^ Krupinski EA. (2014). Human factors and human-computer considerations in teleradiology and telepathology. Healthcare 2:94-114.
- ^ Evan AJ, Krupinski EA, Weinstein RS, Pantanowitz L. 2014 American Telemedicine Association clinical guidelines for telepathology: Another important step in support of increased adoption of telepathology for patient care. J Pathol Inform 2015: 6; 3
- ^ Braunhut BL, Graham AR, Lian F, Webster PD, Krupinski EA, Bhattacharyya AK, Weinstein RS. (2014). Subspecialty surgical pathologist's performance as triage pathologists on a telepathology-enabled quality assurance surgical pathology service: a human factors study. J Pathology Informatics 4:5:18.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
