Telengiti

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Теленгити)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Telengiti
Regioni sa značajnom populacijom
 Rusija3.712 (2010)[1]
Jezici
altajski, ruski
Religija
šamanizam, pravoslavlje
Srodne etničke grupe
Altajci, Teleuti, Hakasi, Šorci, Kirgizi

Telengiti ili Telengati su turkijski narod koji se primarno nalazi u Altajskoj Republici, Rusija. Telengiti pre svega žive na teritoriji Koš-Agačkog rejona u Altajskoj republici. Oni su deo veće kulturološke grupe južnog Altaja, koja takođe uključuje: Altajce (Altaj-Kiži), Telengate i Tolose.[2]

Pozadina[уреди]

Postoji veliki broj grupa koje živi u altajskom regionu i često je jako teško razlikovati ih. Pripadnost grupacijama formiranim po teritorijalnom principu je fluidna. Telengiti (ili Telengati) žive duž reke Čuja na zapadu Altaja i sebe nazivaju Čuji-Kiži (Čuja narod).[3] Ponekad se mešaju sa drugim grupama koje žive oko reke. Zbog ovog mešanja je jako teško ustanoviti granice i razlikovati individualne grupe. Nema jasnih granica između individualnih podgrupa naroda Altaja, već se odvajanje vrši na osnovu teritorije koju ovi narodi zauzumaju.[3] Ovo neizbežno proizvodi mnogo problema u entografskoj klasifikaciji naroda. Politički poglavari ulaganske regije su prvi naznačili da Telengiti moraju biti priznati kao posebna starosedelačka etnička grupa po zakonima Rusije.[4] Pre ovoga je bilo konfuzije jer su Telengiti pripadali Altajcima. Čak i posle klasifikacije Telengita kao zasebnog naroda, još uvek ima neslaganja oko podgrupa koje pripadaju Telengitima.

Godine 2000, Telengiti su označeni kao „malobrojni starosedeoci Ruske Federacije na ruskim i sovjetskim popisima”.[5]

Oni su 2002. godine priznati kao zasebna kategorija i na tadašnjem popisu se izjasnilo 2.398 Telengita. Međutim, ovaj broj ne mora biti tačan, jer se nekih 8.000—9.000 Telengita izjasnilo Altajcima zbog konteksta popisnih pitanja.[5]

Dve godine kasnije, osnovana je NVO "Razvoj naroda Telengita". Grupa aktivno učestvuje u lokalnom političkom okruženju i zalaže se za prava Telengita vezanih za posedovanje zemlje.[5]

Veze sa zemljom[уреди]

Altajci i Telengiti osećaju povezanost sa zemljom na kojoj žive. Oni su od malena naučeni da poštuju svoju domovinu i smatraju je svetom. Telengiti veruju da ako Altajac napusti Altaj, on ili ona će zbog tog postupka da se razboli i umre. Ovo nije usled vezanosti ili emotivne zavisnosti, već fizičkog odvajanja.[6] Pošto provedu neko vreme na određenom mestu, oni se sjedinjuju sa teritorijom i postaju jedno. Zbog toga je smrt neizbežna od trenutka odvajanja Altajca od svoje domovine.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Russian Census 2010: Population by ethnicity (на језику: руски)
  2. ^ Halemba, Agnieszka E. “The Altai, the Altaians, and the Telengits.” The Telengits of Southern Siberia: landscape, religion and knowledge in motion. New York: Routledge, 2006. pp. 17
  3. 3,0 3,1 L. Krader. A Nativistic Movement in Western Siberia. pp. 284
  4. ^ A. Halemba. The Altai, the Altaians and the Telengits. pp. 21
  5. 5,0 5,1 5,2 Halemba, Agnieszka E (2006). „The Telengits of Southern Siberia: landscape, religion and knowledge in motion”. The Altai, the Altaians, and the Telengits. New York: Routledge. стр. 15. 
  6. ^ Halemba, Agnieszka E. “The Altai, the Altaians, and the Telengits.” The Telengits of Southern Siberia: landscape, religion and knowledge in motion. New York: Routledge, 2006. pp. 18

Spoljašnje veze[уреди]